Људи су највећи губитак

Ljudi su najveći gubitak

3 maja 2015

marina-ragus 65451522Piše: Marina Raguš

Prema izveštaju Svetske banke o poslovanju, Srbija je na drugom mestu u svetu po odlivu mozgova mereno prema broju stanovnika: godišnje 32 000 mladih napusti Srbiju; 700 visoko obrazovanih srpskih kadrova uhlebljenje traži u inostranstvu. Najčešće odlaze elektrotehnički i mašinski inženjeri, slede lekari, stomatolozi i ekonomisti. „To je veliki gubitak za zemlju… Mi nemamo more, naftu, rudnike. Naš potencijal su ljudi“, rekao je direktor prestižne beogradske Matematičke gimnazije, Srđan Ognjanović. Prema podacima iz prethodne godine (2014), najviše nezaposlenih osoba u Srbiji je starosti od 25 do 29 godina, ili oko 101 000 mladih. Slede nezaposleni od 20 do 24 godine kojih ima oko 90 500. Na ove alarmantne podatke podsetio je početkom tekuće godine potpredsednik Studentske konferencije univerziteta u Srbiji (SKONUS) i koordinatnor projekta „Privredni forum mladih 2015“, Vladimir Radovanović. „Trend nezaposlenosti mladih traje od 2008. godine i nema naznaka da će biti prekinut (…) skoro 80 odsto mladih čeka na zaposlenje duže od godinu dana, zbog čega mladi sve više smatraju da je u Srbiji nemoguće pronaći posao i zato odlaze iz Srbije“, zaključio je potpredsednik SKONUS-a.

Kada se ovim podacima dodaju podaci iz studije „Srpska naučna dijaspora“, autora dr Vladimira Grečića, školovanje intelektualaca vredi najmanje 300 000 evra „U taj iznos ulaze troškovi školovanja i očekivana, a izgubljena dobit. Iseljavanjem 30 000 obrazovanih poklonili smo Severnoj Americi i Evropi bar devet milijardi evra, koliko je Srbija dala za obrazovanje srpske pameti koju decenijama izvozimo“, tvrdi dr Grečić. Iako, treba imati u vidu kako podseća autor pomenute studije, da je procena „koštanja“ obrazovanja prema britanskim „računicama“, više nego sigurno je da bi za srpske obrazovne uslove ta računica bila oko 100 000 evra. Prema navodima profesora dr Branka Kovačevića,  dekana Elektrotehničkog fakulteta oko 30 odsto najboljih studenata ovog fakulteta po diplomiranju napušta zemlju.

Samo na osnovu podataka iz 2010, u Evropi je bilo 4 000 naših naučnika, u SAD čak 6 000, od čega 35 akademika: „Ako država u oblasti nauke vuče poteze poput racionalizacije i smanjenja plata od deset odsto, to će imati negativne konsekvence na mladu srpsku pamet. Odnosno, iniciraće da van granica Srbije potraže svoje mesto pod suncem“ zaključuje dr Vladimir Grečić. Trećina inženjera najmanje odlazi po diplomiranju, oko 10 000 naših lekara radi u dijaspori „država je do sada sa 12, 13 milijardi evra častila strane države poklanjajući obrazovne kadrove. Da se jedan stručnjak isškoluje od osnovne škole do kraja fakulteta, državu to košta do 100 000 evra“ podseća dekan ETF-a. I to je poražavajuća činjenica kada se radi o najboljima među nama! Podjednako kako poražava i činjenica da odliv mozgova ima svoj decenijski (ako ne i više) kontinuitet. Institucije se bave analizama, političke partije (makar one koje čine vlast) obećavaju poboljšanje ambijenta u kojem bi mladi naučnici imali prilike kako da potvrde svoja znanja i sposobnosti, tako i da doprinesu svojoj otadžbini na putu oporavka-ali sve ipak ostaje u sferi obećanja. Poguban trend za Srbiju se nastavlja i kao što vidimo nema naznaka da će se s tim okončati.

Kada mladim naučnim lavovima pridodamo ostatak mlade populacije koja je morala da napusti svoju zemlju, onda slika postaje još gora: od dve do pet osoba starosti od 18 do 25 godina nema posao; 32 000 mladih (da podsetimo) godišnje napusti zemlju; populacija mladih od 18 godina najviše je izložena riziku od siromaštva ili 29,6 odsto populacije česta rečenica koja odjekuje Srbijom „Odlazim i ne vraćam se“ onda je i sasvim jasna. Posle brojnih neuspešnih pokušaja, uočavanja besperspektivnosti, urušavanja socio-ekonomske sfere, ne postojanja vrednosnog i (svakog drugog) sistema, mlada srpska populacija odlučuje se na najtežu odluku u životu: napuštanje otadžbine. Ili, još gore na put bez željenog povratka. Tako, studija „Srbija u procesu spoljnih migracija“ autora Vladimira Stankovića, nastala analizom podataka dobijenih popisom stanovništva Srbije iz 2011. godine utvrđuje da je 313 411 građana Srbije na radu ili boraku u inostranstvu; da je prosečna starost spoljnih migranata 34, 7 godina, što ih čini znatno mlađim u odnosu na ukupno stanovništvo i da je: iz beogradskog regiona u inostranstvu 47 792 stanovnika, iz regiona Vojvodine 50 328, iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije 104 405, a iz regiona Južne i Istočne Srbije 110 886 građana Srbije je na radu ili boravku u inostranstvu.

Iako, prostor dozvoljava ipak pojednostavljenu sliku stanja u Srbiji, (pa tako je teško dijagnostifikovati sve razloge zbog kojih se iz Srbije odlazi i zašto povratak izbeglih iz egzistencijalnog besmisla, ne postoji ni u naznakama), on i tako pojednostavljen svedoči u najkraćem o vrlo sumornoj slici koja dozvoljava, tek, minimalni prostor za optimizam. Činjenice da su, uređenost sistema i vrednosno kvalitetniji ambijent za život i rad, osnovni razlozi za odlazak u „spoljne migracije“, sasvim sigurno su dovoljani razlozi da se zamislimo nad ovakvom beleškom sadašnjosti i zaista zapitamo: Da li Srbija ima šansu za bolju budućnost? Jer, ukoliko su najbolji i u najvećem procentu mladi primorani da odu iz zemlje, šta Srbiji ostaje kao potencijal, I, to onaj nemerljivo najznačajniji kao što su ljudi! Statistika, iako teška za definisanja jasne slike, ipak je zaključila: Srbija je prva u regionu i druga u svetu po odlivu mozgova.

Jači i ujedno žalosniji dokaz decenijski osnovane sumnje:  da je srpska državna organizacija iz svog gravitacionog polja prognala jezgro-njene najbolje i najdragocenije: LJUDE…Ne postoji!

(Fond stateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *