5. јун | INTERMAGAZIN

5. jun

19 maja 2017

Piše: Čedomir Antić

Još jedan istorijski datum u bivstvovanju birokratske močvare. Ako bi u budućnosti slavili važne datume vezane za odnose Srbije ili Crne Gore sa NATO-om i EU mogli bi komotno da odredimo jedno dva do dva i po radna meseca u godišnjem kalendaru.

Srbi u vezi sa NATO-om imaju samo razlog za tugu i promišljenu, večnu mržnju. Reč je o jednoj imperijalističkoj i militarističkoj organizaciji koja pre svega služi multinacionalnim kompanijama i najpre opterećuje i davi države i narode koji joj pripadaju.

Šta je tokom proteklih šest decenija zaista postigao NATO ? Odvratio je Sovjetski Savez od namere da ugrozi slobodu i demokratiju u svetu ? Ne bih rekao. Ako je nešto odvratilo Sovjete bilo je to atomsko oružje čiju tehonologiju su SAD osvojile godinama pre formiranja NATO-a. Ravnotežu koja je tada uspostavljena NATO je čak i ometao. Bio je to kažu „odbrambeni savez“ – ali, iskreno, koliko je od 276 lokalnih ratova, koji su činili tzv. „Hladni rat“ ,zaista započeto od strane SSSR-a? Verujem da je reč o manjiniod recimo 30%. SSSR se posle 1960. godine branio – pre svega zato što je njegova ideologija bankrotirala, širenje moći posustalo sa završetkom dekolonizacije, a ekonomija ušla u dugotrajnu i nepovratnu fazu kolapsa.

NATO se zato istakao kada je komunizma nestalo, i to u ratu protiv srpskog naroda u Krajini, Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Gde je NATO danas? Koga brani? Jedan senator nedavno je izjavio da je ulaskom u NATO Crna Gora uspela da ne postane ruski nosač aviona u Sredozemlju. Tužno je kada neko ima toliku čast i vlast, a tako je slabo obrazovan i još manje obavešten. Kakav je vojno-strateški značaj Boke u globalnim razmerama znali su još austrougarski admirali čija je flota rđala zatvorena na Jadranu, dok su Antantini brodovi držali Otrant. Armija Ruske Federacije ima baze u sirijskim lukama Latakiji i Tartusu na otvorenom moru. Ona je u boljem strateškom položaju nego što su ikad bile carska ili Crvena armija. Njeni ciljevi su manji i koncentrisaniji.

Kubanski narod se pre više od pet decenija podigao na borbu za slobodu i demokratiju,SAD su ga gurnule iz bolivarizma u staljinizam. Kubanskom zaštitniku Sovjetskom Savezu nije bilo dozvoljeno da drži rakete na kubanskoj suverenoj teritoriji. Danas SAD očekuju da će na ruskoj zemlji u Donjetsku, nadomak Moskve, neko da im dozvoli da zaštite asimilaciju Rusa i instaliraju rakete koje će zapretiti Moskvi? Kakva to pamet vodi SAD? Gde će ona takva odvesti Čovečanstvo?

Naravno da je Ruska Federacija odgovorila. Svako bi.

Praćena obespravljivanjem Srba u Crnoj Gori istorijska promena – od „zavetne zemlje“ ruskih imepratora u pudlicu Melanije Tramp, ili u boljem slučaju toaletni papir njenog šarmatnog supruga – imaće uticaja samo na Crnu Goru.

Teško je to, ali je nama Srbima tako suđeno. Dok je Albancima dovoljno da nađu nekog stranog gospodara pa da navale na srpske krajeve (makar tamo činili 0,4% kao u mokrom snu Jonuza Musliuja o albanskoj „Nishi“), Srbima je suđeno da na putu nacionalne slobode i nezavisnosti ruše carstva. Pomogli smo da budu srušena Osmansko i Habsburško carstvo, suprostavili smo se silama Osovine dok su oci današnje Crne Gore Drljević i Štedimlija izigravali Kvislinga, a majke Tempo i Đilas verovali u istorijsku nužnost pobede Rajha nad dekadentnom i plutokratskom Britanijom i Francuskom (jer dijalektički materijalizam govorio je proročki da će svet birati između dva totalitarizma). I dok su jedni sanjali da srpstvo ugase u koncentracionomlogoru drugi su planirali da ono započne proces odumiranja država i naroda pošto prvo izgine boreći se za komunizam. Svaki put smo pobedili. I ovaj put bilo bi isto da nije bilo komunističkog Miloševća i srbogorske zbunjenosti terazijskih vikend političara. Ipak, odbranili smo državu, stvorili slobodnu Republiku Srpsku… Da li neko zaista misli da će u budućnosti moći da bude izgrađena stabilna, poštena idemokratska Istočna Evropa u kojoj 25% stanovnika Makedonije moraju da imaju ravnopravost, a 34% građana Crne Gore ne smeju?! Misli li iko normalan da „ima Evrope“ ako jednoj državi otcepljuje svete zemlje na kojima živi pobunjena manjina koja čini 17% njenog stanovništva, dok na drugoj strani 15% stanovništva druge države (koje je genocidom ranije prepolovljeno) treba da bude prognano zato što je branilo svoju međunarodno priznatu državu i postojeća prava? Da li neko zaista veruje da će ukinuti srpsku državu u BiH bez krvave košulje i da ovde niko nije naučio ništa iz sudbine Miloševića i Bašara el Asada?

Jevrejski narod je dve hiljade godina čekao slobodu i domovinu, čekaćemo i mi. Prvo moramo da se izborimo sa sopstvenim manama, ali ima vremena, radi se o vekovima.Pobeđivali, opet ćemo…

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *