А од Тита – лутка за Лиз Тејлор

А од Тита – лутка за Лиз Тејлор

23 марта 2017

kul-a-od-tita-(1)_620x0

ИЗЛОЖБА поклона које је Јосип Броз добијао од светских државника – „Царски дарови“, у Музеју Југославије, пре више од три године, имала је рекордну посету, али шира јавност готово ништа не зна о Титовим узвратним даровима. Изузев о одликовањима, ни у новинским текстовима објављеним за време његовог живота готово да уопште нема помена о тим поклонима.

Први траг појавио се тек када је 2002. године једна комисија за попис имовине пронашла у помоћној згради Двора четири кутије припремљене за бацање, открива, за „Новости“, Момо Цвијовић, музејски саветник Музеја Југославије, коме су Титови дарови и уздарја били тема једног стручног рада.

– У тим кутијама нађено је 4.397 картона, уредно сложених по именима прималаца поклона и по земљама из којих су – од Аустрије, Авганистана, па надаље – прича Цвијовић. – Поклона је било и више, јер се с неким државницима, попут Насера, Хајла Селасија или Сиханука, сретао више пута, па су на њиховим картонима читави спискови. Поклони нису били разноврсни, углавном су то биле слике и скулптуре наших савремених уметника, намењене председницима и премијерима, али не и онима у нижем рангу. Женама су се поклањали накит, предмети од чипке, лутке… Најнижа категорија добијала је само слике с Титовим потписом.

О томе шта ће председник поклањати бринуло је једно посебно одељење. Запослени у њему су Титу давали предлоге које је он коментарисао, усвајао или одбијао. На муци су били када би се посете понављале, прича саговорник, па би писали Титу да више не знају шта да предлажу, јер је онај ко дар прима „од свега предвиђеног већ добио“. За набавку сваког поклона писала се званична одлука, а цене по којима су купљени бележиле су се уз опис поклона у картончиће на којима су, уз званичнике, исписана и имена филмских звезда.

Тако нам Цвијовић показује један пожутели на коме пише: „Орсон Велс, глумац и режисер. Мај 1979. Гарнитура од три златника и једног сребрњака са ликом друга председника“, а ту је и одлука да се Елизабет Тејлор дарује лутком обученом у женску народну ношњу из Шумадије.

– Први регистровани поклон је из новембра 1944. године: албум с фотографијама из НОБ-а, намењен Черчилу – објашњава Цвијовић. – Није убележен у ове картоне, али сам ушао у траг документу британске војне мисије у коме захваљују и кажу да је премијер импресиониран. После тога Тито одлази у посету Стаљину, од кога добија на поклон златну командантску сабљу, али има врло ограничен рок и брзо мора да се смисли шта да му понесе. Баш тих дана је од црногорских жена добио народну ношњу, па је неко предложио да то дарује Стаљину. Тито онда пише дародавцима, црногорским женама, питајући их да ли може њихов поклон да однесе Стаљину. Оне су биле одушевљене.

Према документацији која постоји у архиви МЈ, види се да су поклони најчешће куповани. Чак и за најбаналније ствари доносило се решење, са три члана комисије, наставља саговорник. Други начин је био да се дарује оно што су Титу, управо у те сврхе, поклањали уметници или, рецимо, банке, које су му давале колекције златног новца, с намером да их поклони неком државнику. Врло је мало било, тврди Цвијовић, изузимања експоната из културних институција.

– Имамо рачун за један откуп од Удружења ликовних уметника Хрватске – открива музејски саветник МЈ. – Поред имена Вање Радауша, од кога је купљена бронзана скулптура, пише 40.000 динара. Те 1947. године, „трособан, меблиран стан у центру Београда“ коштао је 120.000, а клавир енглеске производње 15.000 динара.

Из тих послератних година постоји и писмо патријарха СПЦ Гаврила у коме он захваљује Титу на лепом и вредном поклону, аутомобилу марке „пакард“, а забележено је и како је послао милион цигарета чешким радницима.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u