„Ако размишљаш да ли да играш за Србију, ти ниси спортиста – већ бизнисмен“

„Ако размишљаш да ли да играш за Србију, ти ниси спортиста – већ бизнисмен“

28 јуна 2021

Кошаркашице Србије по други пут у последњих шест година попеле су се на кров Европе, а оно што је најимпресивније у овом податку је то што су носиоци ове генерације исте девојке које су се пре шест година окитиле златом на првенству Старог континента.

Соња Васић (тада Петровић), Ана Дабовић, Јелена Брукс (тада Миловановић), Дајана Бутулија, Невана Јовановић и Саша Чађо – девојке које су пре шест година у Будимпешти подигле трофеј – и овога пута нашле су се на паркету играјући кључну улогу у освајању Европе.



Даме за које не постоји „не“ када је у питању репрезентативни дрес и које, како каже бивша кошаркашица Наташа Анђелић, треба да буду пример свим кошаркашима и кошаркашицама.

Наташа Анђелић је током Шампионата била стручни консултант на РТС-у и без сумње јој је припала завршница преноса, након што су српске даме освојиле титулу.

„Не смемо заборавити на девојке које се сваки пут одазивају на позив репрезентације, без обзира на личне ситуације које имају. Немојте да заборавите да се Јелена Брукс три месеца после порођаја прикључила репрезентацији“, рекла је Анђелић и наставила:

„За њих репрезентација није интерес, него љубав. Оне треба да буду пример свим кошаркашима, кошаркашицама и будућим звездама нашег спорта. Уколико размишљате да ли да играте за репрезентацију, ви нисте спортиста – ви сте бизнисмен. Ове девојке су све урадиле из љубави и тако им се вратило.“

Бивша српска кошаркашица у неколико је редова поентирала тако да ретко ко може да има аргумент који би јој побио тврдње.

Да, живимо у свету у ком, пре свега, кошаркаши зарађују енормне суме, те су и њихове обавезе према клубовима велике, али дрес репрезентације је нешто посебно и та радост коју осетите док у националном дресу постижете успех не може да се пореди ни са једним подвигом на клупском нивоу.

У Србији је тако „откако је света и века“ и не постоји било шта на свету што би то могло да промени.

Србија је у великом финалу победила Француску, баш као пре шест година, с тим што је овога пута МВП била Соња Васић, за разлику од Будимпеште када је награду за најкориснију играчицу понела Ана Дабовић.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Uncle Screw (@uncle.screw)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Видовдански Уранак says:

    Док су неки спремни да и свој сопствени и једини живот дају за своју државу - други су уморни.Земаљско је за времена царство а небеско данас и довјека.

  2. jovan says:

    Jasno k'o dan! To isto je rekao jos pre deceniju Sasa Djordjevic. Svako kome su samo pare, ja pa ja bitno, on je obican, najobicniji GASTARBAJTER, u rangu slosera u Shvabiji, stim da je taj sloser po pravilu mnogo mnogo veci patriota! Taj sportista koji je se odrice zemlje u kojoj je rodjen, ulozeni resursi zemlje, a kome je draza drzava u kojoj je "na privremenom radu", od rodne zemlje, taj i nije vise SRBIN, on je globalista, "dolarista"-... Pa pravi rodoljubi su na poziv Otadzbine dolazili oruzjem da brane narod, gde su ugrozavali i svoj zivot, a danasnji manekeni nece da dodju da se se malko oznoje na na par utakmica. Sa druge strane BRAVO za kosarkasice SRBIJE! Zlatne su.

    • RASPUCHIN says:

      Апсолутно сте у праву али ... . Да ли тако мислите баш за све који су се нећкали да наступају за репрезентацију па чак и оне најбоље на свијету који за своју државу не освојише ниједну медаљу а при крају су каријере? Немојте помислити да провоцирам. Једноставно , живо ме занима да ли и код Вас постоји изузетак јер највећи број Срба би да се бије када им се помене неко од таквих.

      • Gardista says:

        Bravo kraljice, drugi nek se ugledaju i pronadju. Zivela Srbija.

  3. Риста says:

    Велика је част када наша репрезентација освоји неку медаљу и свака част девојкама. Али ЈА нећу да играм за Србију ништа. Могу ме звати одавде до вечности, јер ја скоро стиго тамо и баш ме брига. Нећу да играм за српску репрезентацију ни фудбал, ни кошарку, ни рукомет, ама ништа нећу да играм за репрезентацију. А кад би ми платили две порције јагњетине и уз јагњетину одговарајућу српску салату(мени мало једна порција) бих онда, потрудио би се колко могу и употребио све своје таленте а има их бар један. Добро, мало и он закржљо али ја бих се потрудио. Овако, без плате нећу ни да размишљам. Ето, за јагњетину бих био и патриотиста. А ако наше златне девојчице нису добиле по порцију јагњетине после победе, е па онда Тест, Шишко, Гаги, Каритал, Персида, Косовац, Распућин, Мате, Зоран, Срба, ја и сви остали које нисам споменуо, донираћемо онолико јагањаца колико треба. Нека наше девојчице знају да су нас учиниле срећним. Паре или јагањце ћу ја сaкупљати. Ма не да украдем, него ако неко закаже, ја ћу допунити. Живеле наше девојчице. Одушевиле су ме. Срећне вам мајке ваше.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u