Аљбин Курти

Аљбин Курти

19 октобра 2019

Пише: Чедомир Антић

Аљбин Курти је победио на скупштинским изборима на Косову.

Сећам се Куртија из времена његових почетака. Након успешног грађанског и студентског протеста у остатку Србије 1996/1997. амерички стратези су помогли Милошевићу да победи на изборима тако што су му омогућили приватизацију дела националне телефоније. Амерички и албански стратези покренули су неколико месеци потом протест студената на илегалном Приштинском универзитету. Ондашњи саветник у амбасади САД у Београду Николас Хил није крио разочарање чињеницом да су све тадашње вође албанских студената биле некако лично повезане са албанским политичким вођама. Ипак, Милошевић је пао у замку (или је можда урадио оно што је договорио) па је полиција претукла албанске студенте који су протестовали почетком октобра 1997 године. Ми смо тада демонстрирали зато што је Милошевићев режим отео РТВ Студио Б, па су исте вечери измлатили и нас. Колико се сећам, тог дана је био повређен и Аљбин Курти.

У Србији смо на власти имали режим који је славио комунизам, Броза и Ранковића. Албанци су за то време желели независно Косово. Српска опозиција се у то време делила, сматрана је непријатељем државе и расла карикатурална, самоникла и огрезла у режимску корупцију. Међу Албанцима је постојало јединство, без обзира на разлике које су држале Руговин ДСК и ОВК у необјављеном грађанском рату. Милошевић се Косовом поигравао, опозиција проблем није примећивала. Један од најзначајнијих вођа српских студената Чедомир Јовановић, у то време велики националиста, бринуо је због те наше неумитно пропале косовске политике. Послао је у то време писмо председнику САД. Изјављивао је да желимо разговоре са албанским студентима, безусловне, са посредницима, какве Милошевић није прихватао са политичким вођама Албанаца. Одговор из Вашингтона никада није стигао, али смо од Куртија и другова сместа одбијени. Знали су да са нама не могу да разговарају о стаусу Косова, а сваки разговор би нас представљао као становнике исте државе и припаднике једног друштва. Објавили су зато једну моју фалсификовану изјаву у косовским новинама на албанском, па ме је режимска политика нападала као „новог Вука Бранковића“. Албанске студентске вође су нас назвале агентима српске Државне безбедности. Они су отворено и без заграде тражили независно и етнички чисто Косово. Курти је у то време добио годишњу награду „За толеранцију“, београдских новина Наша борба, која му није одузета ни када је почео да ради за Адема Демаћија тадашњег „политичког представника“ терористичке ОВК. Испало је да је почетком бомбардовања Србије Курти ухапшен и осуђен као некакав демократа и дисидент. Судбина легитимно изабраних политичара из Каталоније или некадашњих колега из ИРА-е, наравно не би променили Куртијев став о томе. Када је са демократским променама у Србији ослобођен још више је мрзео Србију. Као такав створио је своју странку која је претходних година ширила мржњу и непопустљивошћу престигла бивше команданте ОВК. Његови су активисти прокламовали насиље као политичко оруђе и бацали сузавац у парламент. Данас, наследник Наше борбе, београдски лист Данас пише како је Курти борац против корупције, а не спомиње да је пре пар година у албанском косовском затвору одбијао да једе храну произведену у Србији.

Треба рећи нешто о томе зашто су нас косовски Албанци победили током протекле три деценије. Да ставимо на страну југосовенство и комунизам, геополитику и очигледне неповољне позиције које имамо већ више од осамдесет година. Куртија је неко изабрао, није га трошио, школовао га је, награђивао, подстицао… Када су се Дритон Љајићи и Тања Миловановић 1997. обратили одбору данског парламента, Тања је дошла сама, у амбасади СРЈ нису хтели да је приме, а када су то ипак учинили одржали су јој предавање о томе како је Слободан Милошевић велики човек. Тања је заблистала пред Данцима, касније је неко време писала колумну за лист Политикен. Љајићија су локални Албанци пресвукли и брифовали га, али је опет на пријему био припит. Тању су у Београду позвали на испитивање у ДБ. Јовановића су сви осим СПЦ – од Милошевића до Ђинђића, видели као непријатеља. Куртија су на Косову видели као равног и као наследника. Ми смо били самоникли, код Албанаца је ипак постојао неки план. Јовановић је улазак у Демократску странку 1998. запечатио једним надзиђивањем у Београду, колега који му је носио тај „новчаник“ данас је власник напредњачког Курира. Када је покренуо Самоопредељење, Курти је кажу продао стан у Приштини да би га финансирао. Коначно, Јовановић данас хвали Куртија и његов покрет назива новом надом.

(Напредни клуб)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u