Amerika vojnu akciju razmatra na „operativnom nivou“, dok Senat i Bela kuća usvajaju ratni zakon

Amerika vojnu akciju razmatra na „operativnom nivou“, dok Senat i Bela kuća usvajaju ratni zakon

15 децембра 2014

rat-rusija-vs-usaPiše: Majkl Čosudovski

Amerika je na putu rata. Scenario trećeg svetskog rata je više od deset godina bio odložen u fioku, da bi se sad vojna akcija protiv Rusije razmatrala na „operativnom nivou“. Senat i Bela kuća usvojili su zakon koji legitimiše otpočinjanje rata protiv Rusije. Ovde dakle nije u pitanju hladni rat. Nijedna od bezbedosnih mera iz hladnog rata danas nije aktivna. Dogodio se krah diplomatije u odnosima između Istoka i Zapada, povezan sa sve šire zastupljenom ratnom propagandom, dok Ujedinjene nacije žmure na ogromne ratne zločine koje je počinila zapadna vojna alijansa.

Usvajanje velikog zakonskog akta u Predstavničkom domu američkog Kongresa 4. decembra će posle glasanja u Senatu de facto dati zeleno svetlo američkom predsedniku i vrhovnom komadantu da, bez odobrenja strane Kongresa, pokrene proces vojne konfrontacije sa Rusijom. Svetska bezbednost stavljena je na kocku. Istorijsko glasanje – koje bi potencijalno moglo da utiče na živote stotina miliona ljudi širom sveta – mediji su bukvalno je i potpuno ignorisali. Nastupio je totalni medijski mrak. Svet je na opasnoj raskrsnici. Moskva je odgovorila na pretnje SAD i NATO. Njene granice su ugrožene.

Trećeg decembra ministar odbrane Ruske Federacije (Sergej Šojgu) najavio je uvođenje novog vojno-političkog subjekta koji bi preuzeo komandu u slučaju rata. Otvorren je novi objekat nacionalne odbrane čiji zadatak je da nadgleda pretnje po nacionalnu bezbednost u mirnodopskim uslovima, ali koji bi u slučaju rata preuzeo zadatak upravljanja celom zemljom, kako je tog dana izvestila RT (Russia Today).

HRONOLOGIJA PRIPREMA ZA RAT

Maja 2014. godine Rezolucija o sprečavanju ruske agresije (RAPA ili S 2277) u kome se poziva na militarizaciju Istočne Evrope i baltičkih zemalja i razmeštanje trupa NATO i SAD na samom pragu Rusije, predstavljen je američkom Senatu. Tom rezolucijom predsedniku se nalaže da sprovede plan povećanja američke i NATO podrške oružanim snagama Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije, kao i drugih NATO članica, a stalnom predstavniku SAD u NATO nalaže se da zahteva razmatranja trajnog razmeštanja NATO snaga u tim zemljama.

Predsedniku se takođe nalaže da pred Kongres iznese strategiju za povećanje napora u cilju ubrzanja realizacije programa NATO i evropske protivraketne odbrane.

Dok se pomenuta rezolucija S 2277 tek šalje na razmatranje senatskoj komisiji za spoljne poslove, ključne premise su već u procesu implementacije. Sredinom jula šef odseka za Evropu u NATO general Filip Bridlov u konsultaciji sa Pentagonom i britanskim Ministarstvom odbrane pozvao je na: „gomilanje dovoljne količine oružja, municije i drugih zaliha da se podrži brzo razmeštanje više hiljada vojnika protiv Rusije“.

Sudeći prema generalu Bridlovu, za NATO su potrebne „prethodno razmeštene zalihe i kapaciteti, kao i odgovarajuća lokacija koja bi mogla da u kratkom roku prihvati pomenute snage“. Kako Tajms navodi 22. avgusta, „on planira da štabu preporuči postavljanje zaliha oružja, municije i hrane da bi omogućio iznenadni priliv hiljada NATO vojnika“.

Bridlovljev „blickrig scenario“ – koji bi mogao potencijalno da dovede do vojne eskalacije – potvrđen je u septembru na samitu NATO u Velsu. Takozvani NATO akcioni plan usmeren protiv Ruske Federacije bio je donesen pre toga. Samit u Velsu mu je samo dao zeleno svetlo.

Jedva mesec dana kasnije, u oktobru, održane su vojne vežbe SAD-NATO u baltičkim državama. Početkom novembra drugi deo vežbi proširen je i na teritoriju Istočne Evrope. Kao deo širih nastojanja, početkom novembra na teritoriji Litvanije održane su vojne vežbe NATO pod nazivom „Gvozdeni mač“, u kojima je učvestvovalo devet država članica Alijanse. Ulazak američkih tenkova u Litvaniju predstavlja demonstraciu snage, čiji cilj je da Rusiji stavi do znanja da u regionu nije dobrodošla.

Ove vojne vežbe su bile eksplicitno usmerene protiv Rusije. Sudeći prema Moskvi, sadržale su „povećanu borbenu gotovost“, kao i transfer NATO „vojne infrastrukture ka ruskim granicama“. Kao odgovor na raspoređivanje NATO trupa na ruskoj granici, Ruska Federacija je takođe početkom novembra održala velike vojne vežbe u Barencovom moru. Ruski manevri sadržali su testiranje „komplentne nuklearne trijade sastavljene od strateških bombardera i podmornica“, kao i testiranje „Topolj-M“, interkontinentalne balističke rakete lansirane iz podzemnog silosa u Plesecku, u Arhangelskoj oblasti“, što se dogodilo 1. novembra.

REZOLUCIJA 758 U KONGRESU

Osamnaestog novembra predstavljena je velika rezolucija Predstavničkog doma Kongresa pod brojem 758. Njen osnovni deo sastoji se u predstavljanju Rusije kao „agresorske nacije“, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu, kao i od poziva na vojnu akciju usmerenu protiv Rusije.

Konstatujući da je po ulasku u predsedničku kancelariju 2009. Barak Obama najavio želju da „resetuje“ odnose sa Ruskom Federacijom, u Rezoluciji 458 stoji: „Snažno osuđujemo poteze Ruske Federacije – pod predsednikom Vladimirom Putinom – koja vodi politiku agresije protiv susednih zemalja sa ciljem sticanja političke i ekonomske dominacije“.

Rezolucija 758 ne samo da optužuje Rusiju za invaziju na Ukrajinu već i priziva član 5 Vašingtonskog ugovora, tj. NATO doktrinu kolektivne bezbednosti, koja kaže da napad na jednu članicu NATO predstavlja napad na sve članice. Osnovni narativ učvršćen je neosnovanim optužbama usmerenim protiv Ruske Federacije. Rusija je optužena za invaziju na Ukrajinu, a, uz optužbe za vojnu agresiju, bez dokaza se navodi i da je Rusija stajala iza obaranja Malezijskog aviona MH17.

Ironično je da se Ruska Federacija optužuje i za uvođenje ekonomskih sankcija ne samo protiv Ukrajine, Gruzije i Moldavije već i protiv nekolicine nenavedenih država EU. Rezolucija takođe optužuje Rusiju da koristi „snadbevanje energentima kao sredstvo političke i ekonomske prinude“.

U suštini, rezolucija 758 na putu je da postane zakon koji će de facto dati zeleno svetlo predsedniku SAD da objavi rat Ruskoj Federaciji bez potrebe za formalnom dozvolom američkog Kongresa. U tom smislu, mogla bi da bude interpretirana i kao „donekle neustavna“, jer je u suprotnosti sa suštinom prvog člana Ustava SAD, koji pod tačkom 8 Kongresu daje „dozvolu za objavu rata“.

Rezolucija poziva predsednika SAD da, u saradnji sa Kongresom, „razmotri stanje, spremnost i odgovornost oružanih snaga SAD i oružanih snaga drugih članica NATO kako bi se odredilo da li su doprinosi i aktivnosti svake od njih dovoljni za ispunjavanje obaveze o kolektivnoj odbrani iz člana 5 NATO ugovora, kao i da odredi mere neophodne za ispravljanje potencijalnih nedostataka“. Ono što se u ovom paragrafu zapravo predlaže je da SAD razmisle o korišćenju doktrine NATO o kolektivnoj bezbednosti, sadržane u članu 5, gledajući da se preko nje pokrene proces vojne konfrontacije sa Rusijom.

Struktura vojnih saveza je od ključne važnosti. Namera Vašingtona je da izoluje Rusiju. Član 5, koji su SAD nametnule Zapadnoj Evropi, pogodan je mehanizam za tako nešto. On primorava NATO članice – koje su najčešće i članice EU – da stupe u rat koji je u interesu Vašingtona. Štaviše, razmatra se i referendum u Ukrajini po pitanju članstva u NATO. U slučaju da Ukrajina postane članica NATO i/ili redefiniše svoj bezbedosni sporazum sa Alijansom, član 5 bi mogao biti iskorišćen kao opravdanje da se povede rat protiv Rusije, koji bi bio sponzorisao NATO.

ZAKONODAVNA BRZINA

Brzina kojom je zakon usvojen bila je neuobičajena ukoliko pogledamo istoriju američkog Kongresa. Rezolucija 758 je predstavljena 18. novembra, zatim je brzo prosleđena Komitetu za spoljne poslove, pa potom opet poslata nazad na plenarno zasedanje, gde je nakon debate i usvojena. Dve nedelje – preciznije, 16 dana – pošto ju je prvi put predstavljio republikanac Kinzinger (Ilinojs), 18. novembra usvojena je gotovo jednoglasno (410 glasova za, 10 protiv) na glasanju 4. decembra.

Članovi Kongresa su obične marionete. Njihove glasove kontrolišu vašingtonske lobističke grupe. Za vojno-industrijski kompleks, kao i za naftne gigante sa Volstrita i iz Teksasa „rat je dobar za biznis“.

Kako je rekao Denis Kučinić u otvorenom pismu objavljenom 2. decembra, „Rezolucija zahteva da Rusija bude izolovana…“ Drugim rečima, „priremajmo se za rat sa Rusijom“.

Isti ovakav tip zveckanja oružjem prethodio je začetku i eskalaciji hladnog rata. Vreme je da zahtevamo da prilikom formiranja međunarodnog poretka SAD primenjuju diplomatiju umesto što gomilaju vojne troškove.

Čovek bi očekivao da ova istorijska odluka bude široko zastupljena u medijima. Međutim, zavladao je totalni medijski mrak. Američki mediji 4. decembra nisu prenosili debatu u Predstavničkom domu Kongresa prilikom usvajanja rezolucije 758. Mejnstrim medijima je naloženo da ne izveštavaju o odluci Kongresa. Niko se nije usudio da pokrene pitanje njenih dramatičnih implikacija, njenog uticaja na „globalnu bezbednost“. Treći svetski rat nije vest za naslovne strane.

Bez mejnstrim medija koji bi izveštavali o ratnim pripremama SAD i NATO, šira javnost ostaće neupućena u važnost odluke Kongresa. Zato predlažemo da se čitaoci informišu na internet pretraživačima isto koliko i u štampanim medijima. Potrebno je širiti reč i zaustaviti ratni talas. Razbijmo mrak koji vlada u mejnstrim medijima!

(Global research, za Standard.rs preveo Aleksandar Vujović)

KOMENTARI



6 коментара

  1. Mare says:

    Ako je 150 tnkova opasnost za Rusiju onda ne treba da postoji. Onog momenta kad rasporede stotine hiljada vojnika oko Rusije i desetine hiljada vojne tehnike budite sigurni da rat pocinje. sa 4 hiljade vojnika i 150 tenkova oko granica ni srbiju nisu napali

  2. poslednji mohikanac says:

    U pravu si Mare ali samo donekle. Naime Ameri i nisu planirali da njihovi marinci ginu na granicama Rusije, oni ce to prepustiti gubitnicima iz Evrope koji ne vide dalje od nosa, dok ce oni logisticki podrzavati te gubitnike i medijski satirati Rusiju. Takav mehanizam oni zele, ali mislim ipak da su Rusi preveliki zalogaj i da su ovog puta zapadne vlade skuvale vise nego sto mogu progutati. Ne svidja mi se stvarno u kom pravcu se sve odvija. Moze ispasti dobro, a moze biti i mnooogo lose. Nisam pesimista, ali veliki rat je moguci scenario. Svet treba racunati sa tim.

  3. poslednji mohikanac says:

    ...U suštini, rezolucija 758 na putu je da postane zakon koji će de facto dati zeleno svetlo predsedniku SAD da objavi rat Ruskoj Federaciji bez potrebe za formalnom dozvolom američkog Kongresa. Sta to znaci? to znaci da ovaj akt americkog vrhovnog komandanta oruzanih snaga stavlja u sluzbu ne americkog naroda, ne americkih interesa, vec ga stavlja u sluzbu odredjenih interesnih grupa, jer kao sto vidimo Kongres je ovde zaobidjen (preskocen - sto je neustavno).

  4. RACO says:

    Hitler je sa 4 MILIONA VOJNIKA, 7000 VOJNIH AVIONA, 7000 TENKOVA, 30 000 TOPOVA napao Rusiju (1941.), pa je vojno porazen, i Rusija je bila pobednik, i to je bilo pre 70 godina. Danas su Rusi toliko vojno jaki, da mogu ne samo da vojno pobede bilo kog protivnika, vec i da odbiju bilo kakav napad na Rusiju (realno). Snaga Rusije je neopisiva! 4000 vojnika i 150 tenkova ce ugroziti Rusiju? Pa Rusija ce sve to samleti kao mleveno meso. ;)

  5. RACO says:

    1 MILIJARDA UBIJENIH (WORLD WAR 3) (2025.) REALNO!

  6. marko says:

    Nece biti rata velikog bit se konvencionalnih ratova kao ubuduce MEDUTIM SIGURNO NAJVECA PRETNJA AMERICI I EUROPI JE EKONOSMKI RAT SIROVINAMA TEHNOLOGIJAMA I NAFTOM KOJE NEMAJU.BARELA NAFTE je vec 68 .89 $ stigao 18 $ u svega 3 meseca a bit ce i 100$ time opet ide udar na zapad jer i sirovine drasticno poskupljuju medutim zapad sirovine nece dobijati jer se prodaju u evroaziji i juznoj americi jer je dolar i evro velikim delom bez pokrica time se poverenje evrazijskog saveza gubi u valute.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u