Архитектонски неће професорку Благојевић

Архитектонски неће професорку Благојевић

18 фебруара 2017

kul-arhitektonski-(2)_620x0

ФИЈАСКО поводом избора наставника за ужу научну област Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и обнова градитељског наслеђа (објављен 24. октобра прошле године), на који се пријавила и др Љиљана Благојевић, Архитектонски факултет више не може да сакрије! Конкурс је поништен, а из материјала који је у петак по подне објављен на сајту факултета, може се назрети и разлог. Предлог председника комисије професора Владимира Мака да се др Благојевић изабере, уместо у звање редовног, у статус ванредног професора, нису потписала остала четири члана – професори Милош Перовић, Александар Кадијевић и Миодраг Шуваковић и др Петар Бојанић, научни саветник.

Троје их је било изричито против оваквог става професора Мака (Перовић, Кадијевић и Шуваковић), док је Бојанић издвојио мишљење, сматрајући да је некомпетентан за „процену исправности и бодовања кандидаткиње“. По правилнику о избору наставника, одлуке о кандидату комисија доноси већином гласова, а упркос чињеници да се већина чланова изјаснила да би др Благојевић требало да буде изабрана за редовног професора – реферат није састављен. Професор Мако поднео је свој извештај, а остала четворица чланова одвојене дописе Изборном већу, са својим ставовима и образложењима. Потом је Изборно веће донело закључак да конкурс није успео и да се у складу са статутом распише нови, јер – у предвиђеном року није достављен реферат?!

Професорка Благојевић прошлог лета, тајним гласањем и закулисним радњама, није изабрана за редовног предавача Архитектонског факултета, иако је имала позитиван предреферат комисије, подршку струке, студената и јавности (због чега је од почетка новембра на бироу рада). Сукоб у актуелној комисији настао је услед одбијања професора Мака да уважи научне референце своје дојучерашње колегинице (у извештају тврди да има само четири рада објављена у висококатегоризованим часописима, а не пет колико је потребно за избор у звање редовног професора).

Његовим извештајем је, сматра професор Перовић, ветеран Архитектонског факултета, „потцењен научни и образовни допринос др Љиљане Благојевић“. Према Перовићевим речима запањујућа је „упорност председника комисије да одбија да призна неке од њених научних резултата, наводећи аргументе за које сам поново, детаљном провером, утврдио да не стоје“.

Уз писмо, Перовић је приложио и доказ да на једином мериторном академском сервису који признаје БУ, Благојевићева има не пет, већ седам мериторних радова. И професор Кадијевић нема резерви „према чињеници да је колегиница Благојевић исправно навела своје научне референце“. Иако је за професора Шуваковића „случај петог рада“ остао отворен, он као аргумент због кога није потписао извештај председника комисије наводи да су занемаривањем квалитативних критеријума у име квантитативних, доведени у питање изузетни научни резултати које је др Благојевић остварила и верификовала на националном и међународном плану.

Као што је све током овог конкурса било „из вечери у тајности“ (мимо закона и статута материјал конкурсне комисије није био доступан јавности у предвиђеном року) и закључак Изборног већа је мањкав. Нема поуку о праву на жалбу, ни о правном леку.

ЈОШ БЕЗ ОДГОВОРА

ЗА заштиту својих академских права Љиљана Благојевић, се обратила разним институцијама:

– Ни на један мој допис који сам упутила Факултету, наиме декану, секретару, Наставно-научним и Изборном већу, нисам добила одговор – каже за „Новости“. – Нисам добила ни један једини одговор ни од једне инстанце Универзитета, укључујући ректора, проректора, генералног секретара и Универзитетског омбудсмана. Нисам добила никакав одговор Просветне инспекције за високо образовање Министарства за просвету, науку и технолошки развој, којој сам поднела притужбу.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u