АСАДОВА легија странаца

АСАДОВА легија странаца

17 јануара 2017

ox281293713884251773 Assad 34 Syria 567

Москва је почела са повлачењем једног дела свог контигента који држи у Сирији, враћајући назад свој једини носач авиона „адмирал Кузњецов“. Њена интервенција у Сирији, која датира од пре годину дана, донела је са собом радикалан преокрет на бојишту у корист сиријског председника Башара Асада.

Помоћ руских бомбардера потврдила је ваздушну премоћ сиријске војске наспрам побуњеника, омогућавајући победе попут првог заузимања Палмире или Алепа. Ипак, копнене трупе, које ојачавају ограничене снаге сиријских трупа, разместио је Иран. Процењује се, да се између 15 и 30 хиљада страних бораца из различитих шиитских милиција бори у Сирији, учвршћујући више од педесет фронтова на којима се боре војници регуларних сиријских снага. То је елемент који се показао кључним у победама војске која је сада дужник Русије и Ирана.

Прва милиција која је играла одлучујућу улогу у сиријском сукобу био је либански Хезболах, за чији се контигент процењује да има неких 6 хиљада људи. Ова либанска шиитска партија-милиција, одиграла је кључну улогу у битки за поновно освајање у јуну 2013. године, сиријског места Ел-Кусејр. „Са искуством дугим три деценије, у герилским ратовима против Израела на југу Либана, борбене технике ове милиције показале су се ефикаснијим од оних којима располажу сиријски војници, који су обучавани за један конвенционалан рат међу војскама“, објашњава један либански пензионисани пуковник. Следећи исти образац, Иран је кренуо у подршку Асаду, како би створио једну милицијску структуру, сличну регуларној војсци.

2012. године, око 3 хиљаде официра генерала Касема Сулејманија, из иранске Републиканске гарде, задужено је да обучи многобројне припаднике снага Националне одбране, како би се формирао један хомоген паравојни корпус. Снаге Националне одбране броје између 50 и 100 хиљада грађана, које наоружава и плаћа влада у Дамаску, да штите своје градове и учествују у офанзивама против побуњеника. Под иранским кишобраном, дошле су такође различите шиитске милиције, као, на пример, ирачка формација Ел Бадр или бригада Фатемијон из Авганистана. Ове бригаде броје између 3 и 4 хиљаде људи, према подацима који су прикупљени у извештају Хјуман Рајтс Воча.

Једнако као што је Хезболах био кључан актер у заузимању Ел-Кусејра, тако су и различите шиитске милиције и Сиријци које је обучио Иран, били то исто три године касније у освајању Алепа. „Победу у Алепу су извојевале милиције које је подржао Иран“, написао је у својој последњој анализи амерички стручњак Чарлс Листер. Према Листеру, Иран има моћ да утиче на паравојне припаднике снага Националне одбране и на преко 60 шиитских милиција, које броје преко 30 хиљада људи.

Овај стручњак процењује, да би сиријска војска могла да рачуна на свега 20 хиљада припадника који су кадри да буду ангажовани у офанзивним операцијама у целој Сирији. Армија од 220 хиљада војника, колико их је било пре рата, смањила се на половину са погибијама војника у борби. То је губитак са којим сиријска војска није могла да изађе на крај након масовног бекства у иностранство до 70 хиљада младића у узрасту за обавезно служење војног рока, према подацима Сиријске опсерваторије за људска права са седиштем у Лондону.

Док се већина стручњака слаже око кључне улоге коју су одиграле шиитске милиције на сиријском ратишту, Американац Џошуа Лендис релативизује њихов утицај. „Размер погинулих све објашњава. Сиријска војска изгубила је преко 100 хиљада бораца, док су Хезболах и Иран изгубили по хиљаду“. Постаје јасно да су мртве на бојишту оставили сиријска армија и сиријске паравојне трупе“.

За Лендиса, шиитска сила (Иран, прим. превод.) наставља да буде кључни актер у подршци Асаду, и та подршка омогућила јој је да укњижи поен у регионалној борби против сунитског архинепријатеља Саудијске Арабије. Победа која није само резултат делотворности шиитских милиција у Сирији, већ се шири у брзо напредовање истих у Ираку, у борби против Исламске државе. „На крају крајева, шиитске милиције којима је покровитељ Иран, рачунају на подршку две највеће ваздушне силе – америчке у Ираку и руске у Сирији“.

(Ел Паис)

(за НСПМ превео са шпанског: Небојша Вуковић)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Мали Жикица says:

    Главна и највећа војна сила у Сирији је САА са 150000 војника. У почетку мало неспремни, мало изненађени, мало уображени, спали су са 200000 на 150000 готово за годину дана. Удар ИСИЛ-а је био изузетно добро припремљен, са лаким и полутешким наоружањем, а у опремању ИСИЛ-а су учествовале све најмоћније државе Запада на челу са САД. Нема писаних доказа о томе, али никоме и не требају. Поред ИСИЛ-а по Сиријиј је ударила и Америчка, Саудијска, Катарска, Турска и Израелска авијација. Ни о томе нема већих сазнања, јер све што се чуло у почетку долазило је из гебелсовске западне штампе. САА је преживела један од највећих и најподмуклијих удара Запада уз ИСИЛ фанатике, таквих размера и подмуклости које нису забележене од Другог Светског Рата. И поред тога, САА је преживела и успела да се супротстави свим овим оркестрираним нападима више од 3 године. А онда полако стиже помоћ, а на крају стиже и Русија и данас САА поново себе изграђује у једну моћну војску. Бекство 70000 младих људи из Сирије, није бекство него протеривање читавих области одакле је бежао где је ко стигао, а са њима и млади људи. Овај шпанац очајнички покушава да умањи успех САА, да их деморалише и служи се импровизованим подметачинама, са мало истине и превише лажи. Џаба сваке милиције да није САА. Шпанци су "велики" ратници против људи са стрелама и луковима. Шпанци и португалци су извршили буквално највећи геноцид у људској историји у Средњој и Јужној Америци. И овај новинар наоружан тим искуством сада покушава да нам сервира нову истину. Шпанци су такође блатили и Србију и отворено наговарали Америку како да нас бомбардује.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u