Банкарска трилогија: о швајцарском пореклу

Банкарска трилогија: о швајцарском пореклу

14 јула 2016

begovic boris 234Пише: Борис Беговић

Једна од веома распрострањених заблуда у погледу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима јесте да извори банака за те кредите уопште нису (били) у тој валути. Као што је приметио један од адвоката на озбиљном скупу правника: „Постоји информација да се банке никада нису задуживале у швајцарским францима.”

Више сам очекивао од једног адвоката! Није релевантно да ли нека информација постоји или не – релевантно је једино да ли је она тачна, или бар веродостојна, као и да ли се може проверити. Постоје многе информације, попут оне да су се ванземаљци неколико пута искрцали на нашу планету, али то није предмет озбиљних скупова. Него, како је најлакше доказати да наведена информација (о „швајцарцима”, не о ванземаљцима) није тачна? Тако што ћемо претпоставити да је тачна и анализирати њене последице.

Прво, Народна банка Србије (НБС) води рачуна о валутној усклађености извора и пласмана банака у Србији, и то чини у циљу очувања стабилности финансијског система. Наиме, уколико би се извори и пласмани валутно знатно разликовали, а то би значило да се банке заиста нису задуживале у „швајцарцима”, оне би биле изложене валутном ризику, ризику промене курса, чијим би активирањем вредност њихових обавеза порасла у односу на њихове пласмане, што би довело до губитака и могућег стечаја. Управо због тога НБС стално прати индикатор те неусклађености – нето отворену девизну позицију – и, на свом сајту, извештава о њој. Однос нето отворене девизне позиције и капитала банака у Србији креће се последњих десетак година углавном испод пет одсто (што значи негде око један проценат пласмана), што указује на минорне валутне неусклађености, краткорочне у највећој мери. Дакле, задуживале су се банке у „швајцарцима” – да нису, дошле би под удар регулације НБС.

Но, хајде да одемо корак даље. Претпоставимо да оваква регулација уопште не постоји. Да ли би онда банке пласирале средства у швајцарским францима, а задуживали се у некој другој валути? Одговор је одречан, будући да банке имају аверзију према ризику – оне желе да минимизују ризик којем су изложене. Но, шта је са тврдњом коју наводе неки дужници: похлепне банке (пред)виделе су велику добит уз валутни ризик, будући да су очекивале раст швајцарскога франка, па су на основу курсних разлика присвојиле огроман профит. Неколико напомена. Прво, и они који имају аверзију према ризику могу да му се изложе уколико је он компензован високом премијом на ризик, тј. високим (изнад уобичајеног) приносом. То је основа спекулативног понашања: висок је ризик, али је висок и (очекивани) принос. Но, правило таквог понашања веома је једноставно – спекулативна улагања су краткорочна, тако да инвеститор може веома лако и брзо да се искобеља из пласмана и заштити од активираног ризика. Када инвеститор пласира средства на двадесет или тридесет година (управо је то случај са хипотекарним кредитима) и ништа не може да уради како би се спасао уколико ђаво однесе шалу, то се управо њему разбија о главу. Стога нема подстицај да то чини.

Када је својевремено гувернер Јелашић упозоравао да је курс швајцарског франка веома низак и да се може очекивати његов раст у будућности, многи су се смејали. Многи су се, привучени ниским каматним стопама које су тада пратиле ове кредите, свесрдно и задуживали у „швајцарцима”. Да ли ће доћи до раста њиховог курса у односу на динар и на евро, нико није могао са сигурношћу да зна, али је свако разборит могао да претпостави да би до тога могло да дође. Као што је написано у образложењу једне пресуде, „промена вредности валуте швајцарског франка не представља околност коју тужиоци (дужници – ББ) нису могли предвидети, па самим тим ни околност због које би могли захтевати раскид уговора због промењених околности”. Овакво образложење радује!

Избор за оне који су узимали хипотекарне кредите у прошлој деценији био је избор између „швајцарца” и евра. Месечне рате и једне и друге врсте кредита драстично су, после 2008. године, порасле, исказано у динарима, будући да се вредност динара умањила у односу на обе валуте, кумулативно посматрано више у односу на швајцарски франак.

Да ли би дужници више волели да су уз каматну стопу коју је пратио кредит индексиран у „швајцарцима” добили динарски хипотекарни кредит? Наравно, једино што га нико није нудио. И неће, све док не буде довољно извора у динарима, пре свега док не почне да се у њима штеди. И ту долазимо до наредног проблема – инфлације. О томе у следећем наставку.

(Политика)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Pozuri polako says:

    Nista cudno niti novo od "profesora" fakulteta ekonomije koji zagovara neoliberalno kapitalisticko banditski model, u kome se ostvaruje olos ekonomija, i u kome opstaju olos ekonomusti.Da je Begovic najobicniji i profesionalni olos ekonomije u kome se sluzi lazima i prevarama, nije potrebno mnogo mudrosti.Begovic se poziva recimo na ozbiljnost NBS (banka Sr) i na njenu respektabilnu ulogu u sistemu finansija nase zemlje, na njenu ulogu, i obaveze koje bi morala da ima.Ali NBS i svi guverneri od dve hiljadite godine do Tabakovicke,su drzavni neprijatelji jer ne rade u interesu naroda, vec svetskih bitangi i baraba, pljackaskih barona.Umesto da krediti budu indeksirani u lokalnoj valuti, DINarima, i da to bude nametnuto "domacim bankama" (sve koje vidite na najboljim lokacijama u gradovima su sestrinsje vanke,samo dve-tri sv.bankarske familije, Rotshild, Rokfeler, JP Morgan) i da to pravilo prihvate ili napuste Srbiju, Dinkic, nahveci kriminalac, a danas i ovi ostali dobro ih stite da bi nas pljackali.Koliki je nivo poremecenosti, sugerise cinjenica da je navodno NBS nezavisna ustanova (umesto da ucestvuje u radu Vlade, donosenju odluka i njihivom sprovodjenju), Tabakovicka sa platom od 6000EVR odgovara za svoj rad Royal Rotshild bank (banka Rotshilda, pogledajte na sajtu ukucavanhem, Rotshild i dobicete inf.da kontrolisu gotovo sve svetske banke).To je orava istina, a ne Vegoviceve budalastine i manipulacije.Svi od Begovica preko "strucnjaka" Gorana Nikolica i mnogo drugih, iz Fuskalnog saveta,takodje obmanjivaca,imaju zadatak da dezinformisu siroku javnost i unose haos.

    • kosovac says:

      Pozuri polako, Слажем се, само си заборавио да је кредитор намеран да преко камате добије већи износ од уложеног. У том циљу он тражи модел који му то обезбеђује, тако да је уобичајено данас да се то веже за Евро (Марку). Ја сам имао кредит од 7.000 евра у динарима, рате су прерачунаване према курсу евра, кредит сам исплатио, банка ме је обавестила да сам исплатио кредит, леп осећај, када сам се прерачунао, платио сам у динарима скоро 30% више од почетне вредности, задовољан сам ипак. Све време отплате плашио сам се од ситних слова при крају листа у уговору. Није било ситних слова. Ови швајцарци, решили су да се коцкају са банком, банка је била махер да их навуче као ови моји цигани који навлаче наивчине на шибицу (шибицари). Ови швајцарци су мислили да ако погоде куглицу испод шибице, добиће од циганина велике паре. Несвесно или свесно учествују у коцки, превари, са жељом у добит. Наивчине појма немају да Цига чврсто држи паре у руци па онда на сваке начине одлаже исплату, док се не укаже прилика да побегне. Тако би да ако неким случајем Швајцарац падне, ови банке-циген би у скупштини Србије изгласали закон који би им помогао да примене силовање. Уважени Посланици би дизали руке „да“ да би добили нешто као што Палма каже „патриотизам се не сипа у трактор“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u