Батин легат у Кораћици

Батин легат у Кораћици

24 маја 2017

ПРЕ годину дана, 22. маја 2016. наш легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић отишао је међу великане „небеског глумишта“, а поменом у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, породица, пријатељи и колеге, њих тридесетак, су обележили годину дана од његове смрти.

За супругу чувеног „Валтера“, Лулу више ништа није исто. Она, како нам се поверила, свакодневно одлази на његов гроб у Алеји великана, и „прича“ с њим.

– Мени се чини као да и даље делимо свакодневицу. Знам да ме Бата слуша, његов лик ми је стално пред очима, осећам да је још ту са мном, својом децом и унуцима, и тако ће заувек бити. У нашој љубави смрт ништа није променила – рекла је Лула.

До вечне куће легендарног глумца је после Батиних најмилијих први стигао глумац и редитељ Радош Бајић, који је положио цвеће и запалио свећу и на гробу глумца Драгана Николића, сахрањеног на месту поред Живојиновића.

На гробље су, осим породице, дошли и глумци Драган Бјелогрлић, глумица Радмила Живковић са ћерком Бојаном Бамбић, партијски саборци из СПС Александар Антић и Бранко Ружић и бивши директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић. Цвеће на Батин гроб положио је и представник амбасаде Кине.

СЕЋАЊЕ на Бату, како „Новости“ ексклузивно сазнају, сачуваће и његова Кораћица. По речима Радослава Зеленовића, једног од његових најближих пријатеља, Батино село на Космају жели да направи нешто у његову славу што ће бити трајно сећање.

Постоји иницијатива једног дела људи са којима је Бата сарађивао, Општине Младеновац и мештана Кораћице да се направи легат. Део Батине уметничке заоставштине већ се налази у Кинотеци. Али постоји и добар део тога што његова породица жели да поклони како би се направио легат у Кораћици.

– Кораћица је право место за тако нешто, и ми ћемо кренути у оснивање спомен-дома. О томе не могу нешто више да говорим, јер смо се договорили да засада остане тајна, и да детаље објавимо на дан Батиног рођења, 4. јуна – каже Зеленовић, истичући да је и он постао један од мештана Кораћице управо захваљујући Бати, који га је одвео и показао му „најлепше село на планети“, како је говорио.

– Бата не недостаје само својој породици и пријатељима у Београду, него и Кораћици. Он ју је промовисао, доводио је ту многе људе, бринуо је о сеоској школи, цркви и многим другим стварима, и био је човек коме су мештани могли да се обрате за сваку врсту помоћи. То је нешто што се не заборавља – каже Зеленовић.

Бата ће, ипак, како истиче, највише недостајати српском филму. Оставио је за собом праву баштину, коју ниједан српски глумац вероватно неће поновити.

– Иза њега је остала једна читава кинотека – улоге у више од 350 филмова, јер је био један од ретких глумаца, не само код нас, него и у свету, који је апсолутно могао све да игра. Кад са ове временске дистанце погледате све његове улоге – од филмова „црног таласа“ и остварења са озбиљним, ангажованим насловима, до партизанског акционог жанра и комедија, можете да сагледате колико је трага оставио на југословенску и српску кинематографију – нагласио је Зеленовић.

НАЈПОПУЛАРНИЈИ глумац који је одиграо близу 350 филмских улога свих жанрова и сарађивао са најзначајнијим редитељима, који је са Јосипом Брозом био на „ти“ и крао му цигарете и упаљаче, чији су дар, личност и шарм прешли у мит још за његовог живота, и можда надрасли и њега самог.

После дуге и тешке болести с којом се „носио“ са истим хумором и оптимизмом као што је и живео, придружио се „небеским глумцима“. Отишао је у сну, онако како ваљда одлазе људи који су одсањали све своје снове. Тај „обичан човек који је само изводио глумачке радове и ништа друго“, како је себе описивао, обележио је југословенску и српску кинематографију. Био је глумац који је, захваљујући филму „Валтер брани Сарајево“ Хајрудина Крвавца, који се приказивао у Кини, имао више од две милијарде гледалаца. Да је знао енглески језик, Бата је могао да постане и светска звезда – после филма „Битка на Неретви“ Вељка Булајића, у коме је играо са Ричардом Бартоном, Јулом Бринером и Орсоном Велсом, Велс му је понудио да крене с њим у Америку.

Памти се Батина трансформација из ратног хероја које је играо у „Неретви“, „Сутјесци“…, у маестралну епизоду четничког поручника у „Повратку отписаних“, из ђаволовог слуге у „Мајстору и Маргарити“ у пијаног загорског лугара у „Брези“, из бескрупулозног трговца перјем у „Скупљачима перја“ у пропалог боксера у ТВ драми „Реквијем за тешкаша“, за коју је говорио да му је интимно нешто најлепше што је одиграо у животу.

КЊИГА „ВАЛТЕР ПРЕ ВАЛТЕРА“

ГОДИШЊИЦУ смрти глумачког великана који је говорио да је дар потребан сликару, писцу, архитекти… а да су глумцу потребни само емоција и концентрација, обележила је и издавачка кућа „Службени гласник“ – објавила је књигу „Велимир Бата Живојиновић – Валтер пре Валтера“ аутора Радослава Лалета Вујадиновића, која је из штампе изашла пре два дана. У предговору записане су Батине речи: „Одавно сам свестан да ће ме се људи сећати као Валтера, вероватно много више него неког Бате Живојиновића, филмског глумца. Такав је живот у који не може баш све да стане, понекад и мимо сопствене жеље… Али, Лале, мој клинац из улице, обрадовао ме је својим рукописом у коме сам онај Бата, Крсташ, вођа љутих момака са Црвеног крста, по чему ме се данас мало ко сећа, а што је било најлепше време моје младости“.

Промоција књиге заказана је у петак, 26. маја, у Југословенској кинотеци.

РАДМИЛА ЖИВКОВИЋ:КАО ГОДИНА БЕЗ РОДИТЕЉА

– И ДАЉЕ ми је веома тешко. Година без Бате је као година без родитеља, без неког најближег. Недостаје нам сваки дан и све више. Он је у нашим срцима и заувек ће ту остати. С. В.

РАДОШ БАЈИЋ: СВИ СМО ГА ВОЛЕЛИ

– ПРОЂЕ ова година без Бате. Недостаје нам, сви смо га волели, сви смо га знали. Прошла година ми је била веома тешка, изгубио сам много колега за кратко време. Ни Бату а ни остале никад нећемо заборавити, али ни надокнадити. С. В.

КАРИЈЕРА ПОЧЕЛА СЛУЧАЈНО

ЊЕГОВА каријера, како је сам говорио, почела је случајно.

– У Београду су после рата често организоване игранке на којима увек даме бирају. Моје друштво никада нису бирале. Били смо „гамени“ са Црвеног крста. Једне сам вечери, зверајући тако по сали, подигао са пода неке старе новине и видео наслов: Конкурс за глумачку школу у Нишу. Са двојицом другова сам кренуо у Ниш. Некако сам положио пријемни испит за средњу глумачку школу и на другој години покушао да упишем Академију драмских уметности у Београду. Успео сам тек из трећег покушаја. Кад сам почео да играм, нисам одбијао улоге, глума је била мој посао од кога сам живео – говорио је легендарни Валтер.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u