БИ-БИ -СИ ОТКРИВА: Ево због чега је Путин послао новог амбасадора у Србију

БИ-БИ -СИ ОТКРИВА: Ево због чега је Путин послао новог амбасадора у Србију

24 јула 2019

Искусни руски дипломата целу каријеру посветио је бившој Југославији, а мандат у Београду му је круна на пословном путу.

Двапут у Београду, по једном у Загребу и Сарајеву, на преговорима у Дејтону и Бечу – Александар Боцан Харченко целу дипломатску каријеру посветио је земљама региона.



Његов трећи долазак у Београд, сада на месту највишег дипломатског представника Руске Федерације у Србији, биће круна каријере која је почела пре тачно четири деценије.

Предајом акредитива председнику Србије Александру Вучићу почео је мандат дипломате о коме се најскорије сећање пружа једну деценију раније, када је био део преговарачке тројке међународне заједнице на једном од бројних дијалога Србије и Косова 2007. године.

„Он је био јако доследан, разуман, стрпљив – има веома очигледно дипломатско искуство, али и чврстину“, присећа се тадашњи српски министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић у разговору за ББЦ на српском.

Боцан Харченко на амбасадорском месту наслеђује Александра Чепурина, дипломату чији су мандат у Београду више обележиле посете руског председника Владимира Путина него неки од наступа самог амбасадора.

Познавалац региона

Осим живота у амбасадама широм бивше Југославије, Боцан Харченко био је представник званичне Москве на готово свим важнијим међународним конференцијама и преговорима на којима су се решавали спорови настали распадом Југославије.

Био је део руске делегације у Дејтону и Паризу, предводио је Одсек за земље бивше Југославије у руском Министарству иностраних послова, био специјални представник Москве за Балкан.

Када су 2007. године Београд и Приштина доведени за заједнички сто, Боцан Харченко био је део дипломатске тројке која је посредовала у дијалогу – било у Бечу, било у „шатл дипломатији“ између Србије и Косова.

Поред руског представника, преговарачи су тада били немачки дипломата Волфганг Ишингер у име Европске уније и Френк Визнер, у име Сједињених Држава.

„Боцан Харченко се држао оквира које су предвиђали међународно право и Резолуција 1244 и у томе је био јако доследан.

Ишингер и Визнер навијали су за решење које ће бити у складу са предлогом надгледане независности Ахтисаријевог плана“, каже данашњи председник Државотворног покрета Слободан Самарџић.

Он каже да је Боцан Харченко одличан познавалац регионалних питања и да ће му то значајно помоћи у раду у Београду.

„Године 2007. контекст је био лошији за нас, али је државна политика била јасна.

Сада је контекст нешто лакши, али је државна политика веома попустљива према захтевима Запада и косовских Албанаца – и питање је колико снажни дипломата може ту да постигне.“



Професор Факултета политичких наука потврђује утисак о новом руском амбасадору као тихом, али одлучном дипломати.

„Данашње државно руководство иде ка признању Косова уз минималне, готово безначајне концесије.

Питање је шта сад ту Боцан Харченко може да учини, али добро је да је у овој фази руски амбасадор у Србији човек оваквих назора и стила, а не човек безличног лика и стила који следи оно што већина наметне.“

Његов долазак показује колико је за Србија важна за Москву

Боцан Харченко је највећи стручњак за Балкан међу активним руским дипломатама, каже Максим Саморуков из московског Карнеги центра.

„Србија је последњи бастион руског утицаја. Његово именовање показује колико је Србија важна за Москву. Слањем највећег експерта за Балкан, Русија јача тај однос“, наводи Саморуков.

Он је подсетио да је претходних година руски амбасадор у Србији коментарима често изазивао скандале, а Боцан Харченко веома добро зна шта и како да каже у медијима.

„Он не слови за претерано просрпски оријентисаног, већ за квалификованог дипломату који не заузима стране у балканским сукобима“, каже Саморуков.

Његовим именовањем Кремљ ће покушати да врати систем у руску политику на Балкану.
Ко је Александар Боцан Харченко

Рођен је 1957. године

дипломирао на Факултету за међународне односе у Москви, 1979. године
говори руски, енглески, српски и хрватски језик
Први посао у дипломатској мисији СССР-а у Београду
1997 – 2002. министар саветник у Амбасади Русије у Хрватској
2009 – 2014. амбасадор Русије у Босни и Херцеговини
члан руске делегације на преговорима у Дејтону и Паризу о БиХ, члан преговарачке тројке за Косово 2007. године
„Необична коинциденција“ у Босни и Херцеговини
Важна станица у каријери Боцан Харченка било је Сарајево.

Највиши дипломатски представник Русије део је и тима који се бави спровођењем Дејтонског споразума и, на известан начин, надгледањем политичке ситуације у БиХ.

„Његово постављење у Сарајево схваћено је као знак озбиљне пажње коју Москва усмерава ка БиХ, и то у време када је политика Запада била оно што ја волим да зовем на бирократском аутопилоту“, каже за ББЦ на српском тадашњи званичник Канцеларије високог представника међународне заједнице у БиХ Курт Басунер.

Басунер, данас професор на Универзитету Сент Едрјуз, истиче и посебан однос амбасадора Боцан Харченка са политичким представником босанских Срба Милорадом Додиком.



„Промена руске позиције – од онога који повремено користи ситуацију да благо уздрма односе, до агресивног кваритеља на Балкану – поклапа се са доласком Боцан Харченка у Сарајево.

Република Српска, која је до маја 2014. године подржавала продужење мандата снага ЕУ у БиХ, тада је позвала на њихово повлачење.“

Из свега тога, Басунер наслућује да долазак Боцан Харченка у Београд носи потенцијално снажне поруке региону.

„Његово постављење наводи ме на закључак да ће Москва снажније притискати Србију да се додатно удаљи од прокламоване европске будућности, као и да се додатно приближи Републици Српској где је Милорад Додик данас најагилнији руски савезник у региону“, закључује Басунер.

(ББЦ на српском)

KOMENTARI



15 коментара

  1. persida says:

    Ako Harcenko za sebe kaze da govori srpski i hrvatski jezik, onda on radi za Hrvate. Nema hrvatskog jezika, osim za katolicke misionare.

    • cika nesa says:

      pa srbi su priznali hrvatsku i njihov jezik ,

      • persida says:

        Priznali su kupljeni Srbi, to nije naucni kriterium za jezik.

    • Cp6a says:

      Видиш да се ради о ББЦ-у и Карнеги центру. Не очекујеш ваљда од њих истините вести које имају везе са нама и Русима. Заправо, кажу десет небитних, познатих, лакопроверивих истина, које треба да помогну да прође једна, али најважнија лаж. На исти начин штанцају књиге и филмове.

    • Ivke says:

      I ja mislim da kurvatskog nema , ali on mora da se drzi zvanicnog gde ga ima

    • Deda says:

      Е "Персида" баш свашта знаш. Боли га и за Хрвате и за Србе. Ради за Русију.

      • persida says:

        Boli i mene za njega, ja radim za Srbiju.

    • padre says:

      Ma daj ne mlati praznu slamu!Šta bi po tvome trebao da kaž, da govori srpski, a hrvatski ne zna?

    • Izvorinka says:

      pa ja sam ucila srpsko hrvatski jezik pa nisam hrvatski misionar...ne lupajte gluposti...

  2. persida says:

    Dragi Srbi, budite srecni, Putin vam je poslao Harcenka koji govori se samo srski vec i hrvatski. Moze, po potrebi, sa vama razgovarati i na hrvatskom, kaj ne?

    • ralemce says:

      Може Амбасадор да прича како хоће али сада Срби и Хрвати више уче Енглески језик по Вуковом правопису док Славонци,Истрани и Далматинци причају са својим регионалним наречјем. Кајкавски језик Амбасадор не зна питање је да ли зна Бошњачки или Милов Монтенегриски иако је био Амбасадор у Сарајеву.

    • Milan says:

      Samo usraše i usraškinje imaju veliku potrebu da Srbima stalno otvaraju oči protiv Rusije. Zar ne?

        • persida says:

          Bravo Micko, Vuckoslave, jel mislis na Rusiju koja je ordenovala Vucka, ili na carsku Rusiju koje vise nema? Jel to onaj Micko koji voli da se druzi sa Siposima? Veljiki Rusofilj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u