Бити спреман, то је све

Бити спреман, то је све

15 маја 2017

Пише: Милорад Вучелић

Жестока политичка конфронтација добила би још веће убрзање, а оружани сукоб на Балкану отпочео би знатно брже када би западне силе биле сигурне да ће га моћи локализовати и да се он неће прелити на остатак Европе. Такође, нису сигурне да би у том ширем оружаном сукобу могле да надвладају, пре свега, Русију. То преливање у шири па и светски сукоб је у прошлом веку било фатално за нестанак Отоманске империје, а затим Аустроугарске, Немачке и Трећег рајха. Балкански народи, а пре свега српски, скупо су плаћали претензије великих сила на нашу територију и више него активно и релевантно учествовали у њиховом војном поразу и државном слому и распаду.

Само тада, у ратним окупацијама, а пре свега у оној фашистичкој, на територијама Балкана постојале су израслине и творевине попут Велике Албаније чија се злокобна авет поново надвија над ове просторе. Иницијатор и спонзор великоалбанских претензија су и јуче и данас западне силе. Требало им је, по стоти пут, само сат да то отворено покажу у Македонији признајући легалитет председнику Собрања који је изабран противпарламентарним насиљем. Ове силе (САД, ЕУ и НАТО) једноставно су превеле фактичко стање произведено силом у легално, међународно признато и демократско стање. Сваки чин кршења демократије, начела правне државе, правила парламентаризма и међународног права Запад проглашава легалним и легитимним ако то служи његовим интересима. Већ дуго и у континуитету западне силе на челу са Америком и Немачком раде неприкривено на деструкцији српске државе и против виталних интереса српског народа. Оне отворено раде на прекрајању граница и прекомпоновању Балкана пре свега на штету Србије.

И не треба никог одговорног да заваравају приче о европским интеграцијама, јер оне једино можда могу послужити нама да купимо неко време замајавујући оне који нам мисле зло и који су унапред одлучили шта ће нам учинити. И да то евентуално купљено време искористимо да прикупимо снаге и моћи да се том злу одупремо и одбранимо своју државу. Запад је још осамдесетих година прошлог века, када је почињало разбијање Југославије, користио разорну снагу великоалбанских претензија које су директном војном агресијом подржали стварајући тзв. независну државу Косово. Македонски властодршци тада се нису осећали угроженим и данас им се држава потпуно распада. Делови жуте политичке и интелектуалне елите у Србији прегоревали су Косово и Метохију не желећи да схвате (додуше и зато што отворено раде против своје државе и народа за шта су обилато награђивани) да се ту ствар не зауставља и да неситом треба и Прешево, Бујановац и Медвеђа. На нашу срећу они више нису на власти. Грци данас, такође, мисле да ће их мимоићи великоалбанске претензије. То мисле и црногорске власти. Они се уздају у своје чланство у НАТО-у не схватајући да је у темељне документе те војне алијансе уграђена Тиранска декларација. А у војну и физичку силу тих претензија уграђени су војни и логистички потенцијали америчке војне базе Бондстил.

Укратко, колико сутра ће неко оружано фактичко запоседање територије државе Србије бити проглашено од сила Запада легално признатим стањем, па ће се посегнути за неким међународним посредницима попут Мадлен Олбрајт, Мартија Ахтисарија и Вилијама Вокера, данас, а Веслија Кларка, сутра. Исход није познат само некоме ко је ноторни издајник или будала. Чак и свако коме је стран сваки облик апстрактног мишљења на основу фотоса поменутих ликова мора доћи до јасног закључка.

Српске власти морају учинити све што је у њиховој моћи, па и више од тога, да хитно ојачају одбрамбене моћи наше земље да би се заштитили и народ и држава. Од тога нема пречег задатка. У сукобима који неминовно, и на највећу жалост, следе немогуће је бити успешан без савезника. Сви знамо ко је, извесно, тај поуздан савезник. И зато је неопходно и нужно да се што пре у пуном формату успостави хуманитарна руска база у Нишу и да се реши статус запослених у њој. Ако то не чинимо, а не чинимо, због западног притиска, треба јасно рећи да ћемо озбиљно размишљати о судбини тог хуманитарног центра чим се расформира војна база у Бондстилу која се такође и по Уставу и по правди налази на територији Србије или на њеном окупираном делу ако ћемо право да говоримо. Па ако већ по делу Србије који се налази под међународном управом вршљају наоружане терористичке банде које се спремају за великоалбанску агресију, имамо ваљда толико одговорности и самопоштовања да на територији слободне Србије успоставимо хуманитарни руски центар.

По ко зна који пут: Бити спреман – то је све!

П. С. Радио Слободна Европа коначно поставља паметно питање: „У каквој су вези застава Косова и жртве нацистичког логора Маутхаузен?“ Заиста, никаква косовска или албанска застава немају никакве везе са жртвама Маутхаузена, али могу имати везе са нацистичким жртвама, јер су у име црвено-црног знамења мучки убијени многи. И то не само ножем припадника 21. брдске СС дивизије Скендербег. Слободна Европа, иако поставља право питање, не даје прави одговор. За пропагандисте Вашингтона погрешио је Александар Вулин, што је, после одавања поште жртвама, напустио Маутхаузен, а не организатори што су на место страдања довели џелате. Али не очекујмо превише. И право питање је већ напредак.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u