БОРБА ЕРДОГАНА СА ХРИШЋАНИМА ЈЕ ТЕК ПОЧЕЛА, а већ је…

БОРБА ЕРДОГАНА СА ХРИШЋАНИМА ЈЕ ТЕК ПОЧЕЛА, а већ је…

12 јула 2020

Превођење импозантног истанбулског музеја Аја Софије (Свете Софије) у џамију наишло је на оштре реакције у хришћанском свету. Ердоган је желео да покаже моћ, на унутрашњем и на спољнополитичком плану. Међутим, тим потезом изгубио је последњи адут за застрашивање хришћанског дела света, а борба тек предстоји, оцењују гости „Спутњик интервјуа“.

Према речима некадашњег амбасадора Србије у Ватикану, Турској и при Унеску, универзитетског професора др Дарка Танасковића, Аја Софија је толико импозантна да имате утисак да сте ушли у грађевину која као да није дело људских руку, па је сасвим јасно да тај аспект владања, управљања њоме представља изузетно снажну полугу моћи. Међутим, додаје, та полуга моћи може бити и бумеранг и може се окренути против онога ко мисли да се њоме може манипулисати на овакве начине.

Ердоган испуцао последњи адут

„Он ово ради у инат оном делу света за који сматра да неправедно третира Турску и њега лично и понаша се, у неку руку, као „грогирани“ боксер који задаје ударце који су, понекад, убитачни. Међутим, ово није тако кратка борба и нису само три рунде. Мислим да је овим потезом испуцао последње адуте, јер на симболичком и цивилизацијском плану Ердоган тешко да може да има још неки адут који би могао да одигра, нарочито у погледу застрашивања немуслиманског дела света“, примећује Танасковић.

Како каже, Ердоган јесте веома способан политичар и харизматична личност, нарочито на унутрашњем плану.

„Међутим, на плану спољне политике његове мегаломанске идеје и покушаји реализовања неоосманистичког сна, односно та визија Турске као једне од највећих и најјачих држава на свету 2023. године, што је он обећао заједно са тадашњим министром Давутоглуом, врло често долази у судар са међународно-политичком реалношћу, попут фијаска у Сирији. Зато тражи простор где би демонстрирао ту снагу Турске и вратио је поново на велику светску сцену“, указује Танасковић.

Слично размишља и професор Филозофског факултета, историчар и стручњак за византијску епоху др Влада Станковић који каже да је феномен Свете Софије феномен људске цивилизације, а одлука Кемала Ататурка из новембра 1934, којом је ова грађевина постала музеј, значила је не само поглед у будућност него и свесни раскид са османском прошлошћу.

„Новоосманска идеологија која је последњих деценију и по или две на снази у Турској иде постепено ка обнови и величању потиснутог османизма, додуше углавном дипломатским средствима. Али, овај потез турског председника је посебно проблематичан из једног разлога – то је последњи потез јер након њега у том цивилизацијско-културном смислу није му остао ниједан други. Наиме, он је годинама наговештавао и претио да ће Света Софија бити враћена у статус џамије, али једном када се то уради не знам шта је следећи корак на том плану. Наравно, постоји дипломатија, међународна политика, постоји и сила, али је на цивилизацијском плану он остао без аргумената којим би могао да прети, да би заузврат добио нешто и од хришћанске Европе, и од хришћанске Америке и од хришћанске Русије“, примећује Станковић и додаје да је Ердоганов потез врло необичан уколико и даље жели да преговара и има савезнике, а не супарнике, противнике или чак непријатеље.

Немерљив значај Свете Софије

Историјски значај Свете Софије је немерљив, напомиње Станковић, јер је реч о једном од најпознатијих и најиконичнијих споменика вере, хришћанске, а касније и муслиманске, и светске културне баштине уопште.

„Света Софија у облику у којем данас стоји у срцу старог дела модерног Истанбула сазидана је у шестом веку. Међутим, њен значај је и верски и историјски, али пре свега симболични. Мислим да је то пресудило да председник Ердоган донесе ову одлуку. Ипак, верујем да ће га изненадити реакције које ће уследити на овај потез, а поготово након првих молитви у Светој Софији. Верујем да ће се оне проширити, као камен који је бачен у релативно мирно језеро“, сматра Станковић.

Професор Танасковић се пак прибојава да међународне реакције неће бити такве да ће моћи да промене ток догађаја и подсећа да су и реакције на Ердоганове најаве да ће променити статус овог светског културног добра биле млаке.

„Он је раније помало тактизирао и оклевао прибојавајући се реакција у свету и калкулишући да ли ће му на међународном плану више донети или одузети то што би ову цркву поново претворио у џамију. Међутим, од пре извесног времена он је практично заратио и посвађао се са свима онима до чијег је мишљења раније донекле држао. Зато је, с обзиром на унутрашње прилике у Турској, било сасвим јасно да претходна одлука Врховног суда да се из процедуралних разлога одбије захтев једне исламистичке групе о поништавању Ататурковог декрета којим је Аја Софија постала музеј, заправо не значи ништа и да ће се наћи други пут како би ова велелепна црква поново постала џамија. То је Државни савет и учинио после само 17 минута већања и дао председнику могућност да својим указом измени Ататурков декрет“, објашњава Танасковић.

Подсетимо, Аја Софија (Света Софија) изграђена је за време цара Јустинијана и представљала је симбол православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године када је турски султан Мехмед Други Освајач ушавши у град обавио молитву у овог богомољи. Тиме је симболично постала џамија, а Цариград престоница Османске империје. Одлуку о додели статуса музеја Светој Софији донео је бивши председник Турске Мустафа Кемал Ататурк 1934. године.

(Спутњик)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Slobodanka says:

    Ердоган демонстрира силу, Турска се умешала у рат у Сирији, затим у Либији, па још и познату хришћанску цркву претвара у џамију. Око 55 одсто турских испитаника у анкети која је спроведена у јуну рекло је да је главни разлог најаве преображења Аје Софије из музеја у џамију тај што ће: одвратити од расправа о економској кризи у Турској и појачати предност владе уочи ванредних избора који ће бити одржани током 2021 године. Многи верују да ће овај Ердоганов потез још више наштетити економији Турске јер после овог потеза у свету опашће популарност Турске као туристичке дестинације. Прошле године, само Аја Софија привукла је 3,7 милиона туриста, а убудуће?

  2. Miraš says:

    Ердоган се угледао на Милоњу па га имитира. Обадвојица преотимају цркве. Што не би муслиман Ердоган преотимао цркву кад то сад раде и хришћани или потомци хришћана. Султан Ердоган већ подржава изградњу две велике џамије у Истанбулу а додавањем познате Аја Софије направиће триологију.

  3. Косовац says:

    Портпарол Србије и Ватикана, универзитетски професор др. Дарко Танасковић, протествује у име Ватикана. Ми, у име Србије, не протествујемо уопште. Чак нам је и мило што Турци желе да служе своје обреде у православном храму. Слободно нека служе у Светој Софији, све док могадну. Када не буду могли, они ће се повући из тог храма, као што ће се повући и из храма Ал Акса када за то дође време. А да је то време врло близу, уверио сам се слушајући у једној ТВ емисији како Турци честитају неком свом пријатељу рођендан: „Хепи брст деј, Мурате….“.

  4. Мираш says:

    Док Милоња није изградио ни једну цркву, а све у Црној Гори биће његове. Ко је већи птомач и штеточина?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u