BOŠKO OBRADOVIĆ: Srbija ne treba da stupa u EU

BOŠKO OBRADOVIĆ: Srbija ne treba da stupa u EU

30 juna 2014

dveri-obradovic-790x395Na pitanja korporativnog časopisa „Gazprom“ (novine kompanije Gasprom) odgovara Boško Obradović, član Starešinstva Dveri.

Korporativni časopis Gazprom izlazi od 2004.g. Tiraž izdanja je 10500 primeraka. Čitaoce čine menadžment i top-menadžment preduzeća „Gazprom“, i ćerki firmi, Federalna skupština (Duma) Ruske Federacije, Vlada Rusije, Administracija Predsednika Rusije, inostrani partneri „Gazproma“ i nezavisni proizvođači gasa, mediji, inostrane kompanije i eksperti.

Mnogi dobri poznavaoci političkog života u Srbiji smatraju da je vaš pokret jedina stvarno proruska politička organizacija u Srbiji. Da li se slažete s ovim?

– Dveri su specifična organizacija na političkoj sceni Srbije jer nas nisu pravile ni domaće ni strane obaveštajne službe. Mi nikome ništa ne dugujemo, nismo ucenjeni, po čemu smo opet izuzetak među srpskim političarima, i to nam daje mogućnost da vodimo slobodnu i samostalnu politiku. Kao srpske patriote koje žele najbolje svojoj zemlji, zalažemo se za tesnu saradnju sa Rusijom kao glavnim strateškim partnerom Srbije. To podrazumeva saradnju u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojno-bezbedonosnom smislu. Na tu saradnju nas upućuje naše istorijsko nasleđe, duhovna i kulturna veza, ali je to takođe i u geopolitičkom interesu Srbije i njenih građana. Zbog toga mi jedini u Srbiji trenutno dosledno zastupamo politički koncept oslonjenosti Srbije na Rusiju i priključivanja integracionim procesima koje Rusija inicira – od ODKB do Evroazijske Unije.

Prema sociološkim istraživanjima većina Srba se veoma pozitivno odnosi prema Rusiji, a pritom glasaju za prozapadne partije. Pokret „Dveri Srpske“ dobija na izborima stabilno oko 4 posto glasova birača. Zašto se to tako dešava?

– Taj fenomen srpske politike je razumljiv ako se ima u vidu da u Srbiji postoji potpuna medijska kontrola i cenzura, i da bavljenje politikom, kao što je to uostalom svuda u svetu, iziskuje velike finansijske resurse. Dveri su tokom izborne kampanje bile zastupljene manje od 2% u medijima Srbije (a pre kampanje nas je bilo još manje), a u medijski marketing smo uložili od 30 do 100 puta manje novca nego ostale političke organizacije. Znajući to, naš rezultat predstavlja dobar početak, jer smo mi još uvek velika nepoznanica za građane Srbije, i naše vreme tek dolazi na narednim izborima.

Dakle, za uspešnije političko pozicioniranje i veći izborni rezultat Dveri i drugih istinski proruskih političkih opcija u Srbiji potrebno je još više medijskog prisustva i sigurni finansijski resursi. Sa druge strane, stranke vladajućeg režima se često predstavljaju u javnosti kao neko ko uživa podršku Rusije, i tako praktično varaju birače. To je objašnjenje činjenice zašto srpski narod, koji je većinski tradicionalan, patriotski i naklonjen Rusiji, trenutno ima u parlamentu isključivo stranke koje zastupaju potpuno suprotnu politiku.

Zašto se apsolutna većina srpskih političara u svom delovanju orijentiše na SAD i EU?

– Rusija je dugo bila isključena iz srpskog društveno-političkog života. U Srbiji novijeg vremena ruski jezik je izbačen iz škola, savremena ruska kultura i umetnost nisu stizale u Srbiju, a kompletan politički, medijski i kulturni život bio je podređen zapadnim vrednostima. U takvoj atmosferi formirana je većina savremenih srpskih političara, koji su da bi došli u pozicije vlasti preuzeli određene obaveze prema zapadnim centrima moći. Zapad je stajao iza rušenja bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića i na svaki način podržavao prozapadnu opoziciju, koja je dolaskom na vlast Srbiju definitivno predala zapadnom uticaju.

Od 5. oktobra 2000. godine pa nadalje, praksa pokazuje da su svaki put kada bi bili u situaciji da biraju između interesa Srbije i interesa Zapada, naši političari skoro uvek donosili odluke u korist Zapada. To je posledica činjenice da su diplomatija i tajne službe SAD, kao i vodećih zemalja EU, godinama u nazad radile i rade na ostvarenju svojih strateških interesa, po različitim pravcima. Jedan od tih pravaca ili težišnih zadataka je bio i ostao dovođenje na vlast onih stranaka i pojedinaca koji će uvek zastupati njihove interese. U to je uloženo mnogo vremena i resursa. Posledice toga su fatalne po Srbiju i njene građane. Sa Dverima po prvi put na političkoj sceni Srbije mogu čuti nezavisni politički glasovi koji su orijentisani isključivo na srpske nacionalne i državne interese, među kojima posebno ističemo porodične vrednosti, domaću ekonomiju i stratešku saradnju sa Rusijom.

Kažite nam o metodama rada koje u Srbiji primenjuju predstavnici SAD, Nemačke i Turske?

– SAD u Srbiji već decenijama primenjuju strategiju „meke moći”, vršeći uticaj na medije, popkulturu, obrazovanje, nevladine organizacije, ali i političke stranke koje su stvarali, finansirali i pomagali na razne načine. Nemačka se uglavnom orijentiše na traženje političkog partnera među srpskim vođama koji bi bio spreman da pristane na sve ucene koje dolaze iz EU i Nemačke, i na stavljanje pod kontrolu srpske privrede. Turska se u poslednje vreme intenzivno vraća na Balkan, koristeći novu spoljno-političku orijentaciju strategijske dubine i prvenstveno kulturnog, ali i ekonomskog i političkog povratka na prostore nekadašnjeg Otomanskog carstva. Tako su u Srbiji veoma popularne turske serije, koje su klasičan vid promocije turske istorije i imperijalne dominacije. Sve pomenute zemlje imaju razgranatu mrežu svojih specijalnih službi i veliki broj agenata uticaja u državnim strukturama, nevladinom sektoru i medijima, dok je srpskim službama zabranjeno da se suprotstavljaju ovakvim aktivnostima.

Novi, 21. vek na Balkanu neodoljivo podseća na 19. vek, kada su se preko Srbije lomili interesi Vatikana, Austro-Ugarske i Turske. Od spasonosnog interesa za srpski narod je da se, kao i u 19. veku, na Balkan vrati Rusija, kao velika svetska sila i stalni srpski saveznik u prošlosti i budućnosti.

Kako vi ocenjujete dolazak ruskog biznisa u Srbiju? Zašto je u srpskim medijima uobičajeno da se kritikuju predstavnici ruskog biznisa koji rade u Srbiji?

– Dveri pozdravljaju dolazak ruskog biznisa u Srbiju, i svaki vid ekonomske saradnje između naših država. Smatramo da ima još dosta prostora da se ona unapredi. Ipak, ključ za ekonomsku saradnju leži u politici, a Srbija na žalost nije suverena država, i ključne odluke se donose u Briselu i Vašingtonu, a ne u Beogradu. Zbog toga imate činjenicu da mediji u Srbiji, koji su dominantno pod zapadnim uticajem, u kontinuitetu negativno komentarišu ruske investicije. Najočitiji primer je kampanja protiv Gasproma i njegove investicije u Naftnu industriju Srbije, kao i veliki projekat izgradnje Južnog toka. To nije obična kampanja, već koordinirana i sistemska opstrukcija ovih poslovnih poduhvata koji dolaze iz Rusije, gde i političari i mediji obavljaju svoju ulogu.

Kako ocenjujete projekat «Južni tok»?

– Južni tok je sigurno najvažniji projekat za budućnost države Srbije. Pored vitalnog značaja za srpsku privredu on nosi i veliki politički i bezbedonosni značaj za Srbiju. Već sama gradnja Južnog toka doneće značajan privredni zamajac, a po realizaciji obezbediće i stabilne i jeftinije energente, što će pokrenuti proizvodnju i doneti prihode od tranzita gasa.

Za Srbiju je Južni tok projekat od prvorazrednog interesa, i Dveri su u više navrata o tome govorile, posebno ističući da se borba za Južni tok još uvek vodi, jer postoje značajne sile koje unutar Srbije rade na blokadi ove strateške investicije.

Šta bi se moglo popraviti u odnosima Rusije i Srbije?

– Svakako da bi nivo saradnje trebalo da bude znatno bolji, imajući u vidu prijateljstvo i odnose između naših naroda i država. Dveri uvek ističu važnu činjenicu kada se govori o aktuelnim srpsko-ruskim odnosima, a to je da su srpske elite, ili bolje reći kvazi-elite, potpuno prozapadne, i da je ključni prijatelj Rusije u Srbiji narod koji je Rusiju uvek istinski voleo. Zbog toga apelujemo na direktniju komunikaciju između srpskog naroda i Rusije. Najznačajniji vid te saradnje su mediji, koji bi bili pomognuti od Rusije, i koji bi mogli da oslobode medijski prostor u Srbiji. Značajno bi bilo osnivanje ruskih kulturnih i humanitarnih organizacija, i direktna saradnja sa organizacijama i predstavnicima građana.

Kada može doći do ulaska Srbije u Evropsku Uniju? Kako će se to odraziti na rusko – srpske odnose?

– Pokret Dveri je protivnik ulaska Srbije u Evropsku Uniju, i smatramo da Srbija nema nikakvu korist od takve integracije, već upravo suprotno – trpi štetu. Mi ne zaboravljamo šta nam je donela ta Evropska Unija, još od njene uloge u raspadu SFRJ, i progonu i stradanju srpskog naroda tokom devedesetih godina 20. veka, koje su se završile NATO bombardovanjem i okupacijom Kosova i Metohije. Od političkog prevrata iz 2000. sve vlade sprovodile su politiku da Evropska Unija nema alternativu. Takva politika koštala je Srbiju gubitka 500 000 stanovnika (oko 7% populacije), oteta nam je teritorija, uništena vojska, ekonomski smo porobljeni i opljačkani, a spoljni dug je enormno uvećan do ivice bankrota. To su razlozi našeg odlučnog suprotstavljanja takvoj politici, i Dveri nude jasnu alternativu – okretanje Rusiji, i saradnja sa njom.

Nesumnjivo je da nas dalje približavanje EU vodi udaljavanju od Rusije, pa čak i konfrontaciji. Svedoci smo pritisaka iz Brisela da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije zbog krize u Ukrajini, kao i najave ukidanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između naših zemalja. Imamo primer kako to izgleda u Crnoj Gori. Nadamo se da će se Srbija odupreti takvoj politici, i Dveri će se svakako žestoko za to boriti.

Da li se može obnoviti građanski rat na teritoriji bivše Jugoslavije?

– Bivša SFRJ i ceo Balkan su nesumnjivo istorijski turbulentna zona, uzrokovana svojim specifičnim geostrateškim položajem. Devedesetih godina preživeli smo strašni građanski rat, međutim svi problemi na prostoru bivše SFRJ su ostali nerešeni. Tu pre svega ističemo srpsko pitanje, ali i činjenicu da pritisci na naš narod i otimanje teritorija ne prestaju, kako u samoj Srbiji, tako i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, pre svega u Crnoj Gori i BiH, odnosno Republici Srpskoj. Zapad često posmatra Srbe kao male Ruse na Balkanu, i sagledavajući aktuelne prilike u svetu, dužni smo da kao odgovoran politički pokret koji vodi računa o sopstvenom narodu budemo oprezni i ne dozvolimo još jedno stradanje u 21. veku.

Informativna služba Dveri

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. ARTILJERAC says:

    NIKAD U NATO NIKAD U NACISTIČKU EVROPSKU UNIJU ŽIVELA SRBIJA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *