БРАЗИЛСКИ МЕДИЈИ НАПАЛИ ЦЕО ЗАПАД ЗБОГ СРБИЈЕ: „Све је лаж, Срби уопште нису такви!“

BRAZILSKI MEDIJI NAPALI CEO ZAPAD ZBOG SRBIJE: „Sve je laž, Srbi uopšte nisu takvi!“

11 marta 2017

Brazil-flag-flying

Nakon skoro 20 godina od NATO bombardovanja Jugoslavije – tada samo Srbije i Crne Gore – 1999. vojne snage Zapada rasporedile su se širom sveta.

Pod izgovorom da štite civile pobunjeničke pokrajine Kosovo od navodnih srpskih progona, Zapad je podržao terorističku grupu Oslobodilačka vojska Kosova i zbog njene neefikasnosti u podeli države, direktno intervenisao. To je bila prva vojna akcija NATO za njegovih 50 godina postojanja, čak i nakon završetka Hladnog rata – što je bio razlog njegovog stvaranja.

NATO ubijao nedužne civile

Rat NATO protiv Jugoslavije je bio poslednji u nizu ratova kroz koje je zemlja prošla devedesetih prošlog veka. Od Slovenije do Bosne, tada zemlja južnih Slovena, otadžbina ljudi različite narodnosti i religije, koji su živeli harmonično 40 godina, raščerečena je i utopljena u krv. Direktni napadi NATO-a završili su se uništenjem zemlje.

Medijsko pokrivanje događaja je bilo odlučujući faktor da dođe do bombardovanja. Godinama su Srbi i njihov predsednik Slobodan Milošević optuživani da su kriminalci i agresori – iako je Haški tribunal potvrdio da su takve optužbe bile preterane.

Iskrivljena slika medija

Novinar Mario Jakobskind, u to vreme urednik novina „Tribuna da Imprensa“ u Rio de Žaneiru, Brazilu, kaže da je medijsko izveštavanje tokom ratova u Jugoslaviji „generalno bilo iskrivljeno izveštavanje u kome je jednoumlje preovlađivalo a informacije, što se dešava u ratovima, su bile velika žrtva. “

U ovom intervjuu, Jakobskind, koji je takođe istoričar i autor knjige „Jugoslavija: Laboratorija za Novi svetski poredak“ ocenjuje ratne vesti i upoređuje akcije NATO-a u tom slučaju sa kasnijim intervencijima širom sveta.

Šta je rat u Jugoslaviji, krajem dvadesetog veka, predstavljao u istorijskom smislu?

Nekako je to bila proba Zapada, preciznije Severnoatlantskog saveza (NATO) a ne Alijanse Zapada, kako kažu brazilske vesti, pred akcije u Libiji, pre nekoliko godina, i drugim zemljama kao što je Irak, na primer.

Da li je globalizacija, umesto brisanju granica, doprinela porastu nacionalizma?

Zapravo, nacionalizam je strategija samoodbrane zemalja kojima preti imperijalizam. To je pojava koja se u poslednje vreme prećutkuje, ali zapravo postoji i pogoršava se. Drugim rečima, cilj globalizma je bio brisanje granica i nacionalizam je postao put koji neke države koriste da bi se štitile.

Pored pokrivanja rata na Kosovu, da li ste pratili vesti iz prethodnih ratova u drugim regionima Jugoslavije? Kako ocenjujete medijsku pokrivenost prekosovskih konflikata?

Uglavnom je to bilo pristrasno pokrivanje u kome je preovlađivalo jednoumlje a informacije, što se dešava u ratovima, su bile glavna žrtva. Jedan konkretan primer je hapšenje jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića, koji je osuđen i pre suđenja. Desetak godina kasnije, kada je on preminuo, Haški tribunal ga je oslobodio optužbi za „genocid“. Mediji su ga upoređivali sa Adolfom Hitlerom. Isti mediji, i nacionalne i internacionalne agencije su bile neme nakon presude Haškog suda.

Da li su i brazilski i međunarodni mediji bili pristrasni tokom rata na Kosovu? Da li je postojala razlika u izveštavanju?

Nacionalne vesti, sa retkim izuzecima, kao što su novine Rio de Žaneira, Tribuna da Imprensa, pristrasno su izveštavale o ratu protiv Srba.

Zašto je brazilsko izveštavanje bilo pristrasno? Koji je bio interes?

Bezuslovno usklađivanje sa vestima iz međunarodnih agencija, uglavnom severnoameričkih, engleskih, francuskih i španskih je bilo konstantno. I to se desilo u pomenutim epizodama (Jugoslavija, Kosovo, Milošević itd.) ali se nastavlja i danas, uz poštovanje čak i prema susednoj Venecueli. Automatsko usklađivanje je bilo konstantni faktor.

Čini mi se da su pre rata na Kosovu mediji tražili intervenciju Ujedinjenih nacija (UN) u Jugoslaviji. Nakon što je UN počela sa intervencijom, dobili su žestoke kritike jer bi bili u dosluhu sa srpskim „zverstvima“ i deo medija je pozvao na vojnu intervenciju Zapada. Da li mislite da je to bio deo strategije NATO da bombarduje Jugoslaviju 1999. ignorišući odluke UN?

Sve je bilo određeno ranije jer je cilj uvek bila intervencija NATO, pod komandom Pentagona.

Kome je bilo u interesu da podeli Jugoslaviju? I zbog čega? Kakve veze imaju mediji sa tim?

Mislim da se već odgovorilo na pitanje. Interes je bio Evrope i Sjedinjenih Država. Istorijske činjenice su jasne. Medijsko izveštavanje je kompletiralo šemu.

Da li vidite sličnosti između medijskog izveštavanja u Jugoslaviji i drugim zemljama koje su iskusile konflikte i krize u 21. veku?

Kao što sam već rekao: Libija, Irak i nedavno Venecuela, da ne pominjem druge primere u različitim delovima sveta, uključujući Sudan i čak Egipat, Tunis i najskoriju Siriju.

Tekst sa portugalskog na ruski prevela: Olga Selyanina

Prevod za Srbin.info: Etoma

KOMENTARI



5 komentara

  1. Jovan says:

    Sve je LAZ, svi Srbi sa IQ veci od 20 to znaju. Ali sve je dzabe, kada nas vodje vec 17 godina ubedjuju da smo mi krivi sto su nas ubijali fiziicki i u mozak!! Evo cak Prvi ministar Vucic hoce saradnicima Nato pljackaske horde i spomenik da podize!? Vucic ce verovatno podici spomenik Sinan pasa u Knez Mihajlovoj da udovolji njegovim pirijateljima, a ubicama Srba. Dzabe pisu Brazilci da je laz, kad sami Srbi slave Sredera, Blera, Klintona,... i njihovih srpskih idolopoklonoka.

    • Mi says:

      Jovane da li baš Srbi slave te probisvete? Te tipove nam kao kukavičijeje jaje poturaju naši preko indiga pretrukovani političari. Svi do jednoga, perući svoje bedne savesti, pristaju na sve ama baš sve.Pa se tako na silu Boga progura neka dekleracija o Srebrenici, pa se spakuje premijer i ode na poklonjenje,pa se pre vrati nego je otišao, opraštajući širokogrudo atak Izetbegovićevim jurišnicima, dajući pride pet miliona evra.... Čeda je došao do situacije da niko ne želi njegovu podršku na izborima, a bio je jedan od najbučniji zagovornika dekleracije... Sadašnji presednik, je klečao i molio za oproštaj, čudo da ga ne podržavaju sunarodnici.... Bivši presednik i njegov ministar spoljnih poslova su takođe koketirali sa "grižom savesti" i nesrećom što pripadaju Srpskom narodu, pa se ovaj mali govnar kandiduje za presednika, a profesor situiran debelo pun svoje lepote, uživa, jer čega se takao to je i upropastio.... Ništa od ovoga Srbima ne koristi, baš kao ni ovaj članak iz Južne Amerike, ali eto nama tvrdoglavima, koji smo držali da imamo jednu otadžbinu i nismo nudili hleb i so našim neprijateljima, dođe kao neki melem na izmučene duše...

  2. Djordje says:

    Nije ovo prvi put da je neki strani gradjanin veci srbin od srbskog presednika i premijera. Koliko su zli ovi djavoli na zapadu toliko im se uvlaci nasa politicka elita samo fa bi mogli da pljackaju kao zapadnjacka politicka elita jer je demokratija zapada u stvari ubij i opustosi i opljackaj.Samo polako niko nece moci da izbegne bozju pravdu pa cak ni ove protuve sveta kao sto su kuja engleska kraljica Rotstidovi i da ne nabrajam tu svetsku bagru koja zivi u bludu i razvrstu kao u sodomi i gomori. Neka kore u paku svi ti razvrstnici i bludnici.

  3. ekektričar says:

    Hvala lepo !!! Svi koji sada pišu i pametuju na ovaj način, u vreme dogadjanja o kojima govore bili su nemi ili dovoljno nemi posmatrači svega, čime su ustvari bili saučesnici svih zločina koji su se desili u ovoj zemlji. A sada, nešto pričaju ... Mogli su da sačekaju još pedesetak godina, da ostanu dosledni do kraja svog života ... Sve sadašnje ovakve priče su licemerne ... Kako njih da čuju oni koji su tada nastradali, koju korist, osim medija, imaju od ovih priča sada ljudi koji su tada potpuno nastradali i sada žive na užasan način ??? Trla baba lan ...

  4. Trifun says:

    SAD ce platiti svojom zlocinackom imperijom, Nemci svojim EU Rajhom, Spanija Katalonijom Francuzi gradanskim nemirima a mozda i Korzikom, a Englezi svojim Ujedinjenim Kraljevstvom! Zapamtite sto sam vam rekao. Nema nazad za zapadne genocidne imperijalisticke hijene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *