BROJANJE MRTVIH SRBA – Ako mi sami ne znamo da cenimo svoju istoriju i mrtve, zašto bi to drugi radili?

BROJANJE MRTVIH SRBA – Ako mi sami ne znamo da cenimo svoju istoriju i mrtve, zašto bi to drugi radili?

15 maja 2014

Broj-mrtvih-SrbaPiše: Nebojša Malić

Koliko je Srba poginulo u ratovima devedesetih? Koliko u oba svetska rata? Znamo li uopšte sopstvenu istoriju? A ako ne znamo, ili nećemo da znamo, zar je čudo što nam je drugi – zlonamerno – pišu?

Na kažem ovo radi licitiranja brojkama; to je propagandna tehnika zapadnog porekla koja je strana našem karakteru. Ali osnovni je red da se mrtvi dostojno sahrane. Možda je u tom zaboravu prema mrtvima i razlog što smo zaboravili vrednost slobode, pa ako o slobodi danas i pričamo, uglavnom govorimo o njenoj ceni – kao što je to onomad cinično radio hrvatski šovinista Radić.

Žutooktobarske vlasti najradije bi da zaborave civile koje su 1999. pobile „demokratske“ NATO bombe, jer je to, je li, bio uvod u „oslobađanje“ Srbije. Još manje ih zanimaju poginuli vojnici, koji su se, ispada, borili za Zlog Miloševića. Generale su isporučili haškom Minotauru. A pošto se već godinama vodi kampanja za priznavanje Tačistana, o pobijenim i proteranim Srbima sa Kosova i Metohije skoro niko više i ne govori…

Iako žutooktobarski sindrom daleko manje utiče na Republiku Srpsku, ni tamo se nije učinilo mnogo da se makar popišu žrtve građanskog rata u BiH. Umesto toga, proces brojanja mrtvih prepušten je zapadnim istraživačima (Eva Tabo i Jakub Bijak, za račun haškog „suda“) ili Sarajevu (Mirsad Tokača). Zato je trebalo skoro deset godina – tokom kojih je svakodnevno ponavljana notorna laž o 250-300.000 mrtvih – da se dođe do iole objektivne spoznaje o broju žrtava. Pritom još uvek dolazi do manipulacija brojkama, gde se muslimanske žrtve preuveličavaju a srpske umanjuju.

Tužna je ironija da je najbolje dokumentovano stradanje Srba na teritorijama gde nisu opstali. Zaslugom Save Štrpca i organizacije Veritas, pobrojane su žrtve „Bljeska“ (283 mrtvih, 15.000 proteranih) i „Oluje“ (930 mrtvih, 922 nestalih koji se vode kao mrtvi). A dr. Svetozar Livada je, sada već davne 2009, ukazao da je na popisu stanovništva u Hrvatskoj 2001 bilo 380.032 manje Srba nego 1991. Uprkos tome, danas Zagreb tuži Srbiju (!) za „genocid“ (!!) – iako je upravo u Tuđmanovoj Hrvatskoj ostvaren Pavelićev genocidni san.

Problem je što nikada tačno nije ustanovljeno koliko je Pavelićev režim pobio Srba, što dopušta novoj Hrvatskoj da taj zločin poriče. Radove na iskopavanju kompleksa Jasenovac počeo je, pa zaustavio, Brozov režim. Isti onaj koji je betonirao jame u koje su ustaše bacale što žive što zaklane Srbe. Titu i titoistima savršeno je odgovaralo da love u mutnom. Bez saznanja o stvarnom obimu zločina, Srpske žrtve u NDH mogle su da se guraju pod tepih u ime „bratstva i jedinstva“ i velike moralne uravnilovke. Drugačije nije mogla da se održi jedna frankenštajnovska tvorevina u kojoj su dželati imali jednaka (ili čak veća!) prava kao i žrtve.

Jedna od posledica ove namerne aljkavosti i apsolutnog nepoštovanja prema mrtvima je ustaška priča o „križnom putu“ u Blajburgu – bogohuljenje najgore vrste za istinske hrišćane – ali i današnja priča o „genocidu“ od tri čoveka u Žepi (slučaj Tolimir).

Tako je 1945 napravljena proizvoljna procena demografskih gubitaka na 1,7 miliona. Potom je 1964. Savezni statistički zavod objavio procenu stvarnih ratnih gubitaka: 1,1 milion. Slične cifre su posle predložili Bogoljub Kočović i Vladimir Žerjavić.

Kočović je 1985 u Londonu (!) objavio knjigu u kojoj je demografske gubitke Jugoslavije procenio na 1.925.000 ljudi, a stvarne na 1.014.000, s tim da bi navedene cifre mogle „da variraju i do 250.000, gore ili dole“. Što je malo mnogo za statističku grešku…

Sličnim ciframa kasnije je baratao hrvatski ekonomista Vladimir Žerjavić, koji je naveo brojku od 2.022.000 kao demografske gubitke, a 1.027.000 kao stvarne. Pritom se broj stradalih Srba kod Kočovića kreće od 500.000 do 580.000, a kod Žerjavića iznosi oko 530.000.

Ovi podaci se, inače, navode u hvalospevu Venceslava Glišića Kočovićevoj knjizi, koji je 2006. objavio NIN. Glišićev tekst takođe spominje – i odbacuje kao neverovatno – istraživanje Životija Đorđevića iz 1997, koji je demografske gubitke Jugoslavije procenio na 2.825.000, a srpske na 1.820.000 (stvarne na 1.607.000).

Iz nekog razloga, Glišić smatra neverovatnim da je toliko Srba moglo da strada u ratu gde su Nemci streljali sto za jednog, Ustaše četiri godine gotovo neometano sprovodile kampanju genocida, a Srbi činili većinu boraca (pa samim tim i poginulih) kako u JVuO, tako i u Titovoj NOVJ. Ali zato smatra Žerjavića merodavnim. Isto misli i Jovan Mirković, istoričar i viši kustos u Muzeju žrtava genocida, a ranije i direktor Spomen-područja Jasenovac, koji je 2012 dao intervju NSPM.

Pritom niko ne spominje da je Žerjavićevu analizu 1992. objavio Hrvatski informacioni centar, službeni organ propagande Zagreba. Ili da je po njemu od ustaša stradalo samo 78.000 Srba civila – 50.000 u Jasenovcu i 28.000 na drugim mestima. Ili da je Žerjavić tvrdio da je tokom rata u BiH stradalo 220.000 ljudi – a ne, kao što je posle ustanovljeno, manje od 100.000. Kako je onda moguće Žerjavića smatrati verodostojnim?

Insistiranje na istini, na podacima a ne maštarijama, nije samo profesionalna deformacija istoričara, već suštinsko pitanje oslobađanja od tiranije laži: o „jednom plemenu tri imena“, koja je omogućila genocid u NDH; o „bratstvu i jedinstvu“ koja je omogućila frankeštajnovsku SFRJ; i o „velikosrpskoj agresiji i genocidu“ na kojoj počiva današnji balkanski haos. Namerno ne kažem poredak.

Dok se ne iskopa istina o mrtvima, nećemo moći sahraniti ni njih, ni ove tri velike laži. Ali ćemo svakim danom sahranjivati svaku nadu u bilo kakvu budućnost.

(Sivi Soko)

KOMENTARI



17 komentara

  1. Svetislav says:

    Na zalost istina ja da nikada necemo saznati tacan broj ubijenih Srba u drugom svjetskom ratu, ili cak i u prvom, jer je i u prvom ta istina zrtvovana prvo zbog "jugoslovenstva", a posle drugog zbog "bratstva i jedinstva". Ono sto je tragedija je da je brojka ubijenih daleko veca (npr. izjava uhvacenog ustaskog upravnika kartoteke Jasenovca iz Novske koji spominje vise od 900 000 izracunatih ubijenih Srba u Jasenovcu, i to do jeseni 1944 te dok je on upravljao tom kartotekom). Npr. malo je poznato da je samo na Beogradskom sajmistu, koji je najvecem vremenu bio pod tzv. ndh, ubijeno vise od 70 000 Srba!

  2. velimir says:

    VOLIM VOJNU ISTORIJU I ISTORIJU KOJA NIJE DOSTUPNA, ISTNIA JE DA SRBI NIKADA NEĆE SAZNATI KOLIKO JE SRPSKIH DUŠA POBIJENO U ZADNJIH 100 GODINA. ZA OVO VEĆIM DELOM SU KRIVI SAMI SRBI JER SU VEROVALI DA AKO NE INSISTIRAJU NA SVOJIM ŽRTVAMA DA ĆE ŽIVETI BOLJE ALI DNEVNO POLITIČKO RAZMIŠLJANJE NAS I DAN DANAS MNOGO KOŠTA. NAJBLIŽI PRIMER JE RAT 1999 PROŠLO JE SAMO 15 GODINA A VEĆ NEKI VELIKI SRBI NAMA OBIČNIM SRBIMA OBJAŠNJAVAJU KAKO TREBA DA SE OKRENEMO BUDUĆNOSTI I DA SE UKLJUČIMO U NATO I EVROPU KOJI SU NAS BOMBARDOVALI. SVAKI PUT KAD NEKOM OPROSTIMO SVOJE ŽRTVE IDEMO KA MESTU ZA UBIJANJE NOVIH SRBA. POKRENUO SAM PETICIJU PROTIV NATO TERORISTA I DOMAĆEG IZDAJNIKA SONJE BISERKO MOLIM ZA ŠTO VIŠE POTPISA NA DONJIM LINKOVIMA http://www.peticije24.com/nato_zloinci_i_njihovi_podrepai_na_sud http://www.peticije24.com/sonja_biserko_na_sud ŽIVELA SRBIJA

  3. mitovi mitovi says:

    Pokretali ste krvave ratove UREDNO GUBILI i sad brojite jer to vam jedino ostaje ;)

  4. blago says:

    ako su Srbi gubili ratove, kako to da su iz svakoga izašli kao pobjednici? danas na području bivše Jugoslavije postoje 4 srpske drzave: uz Srbiju tu je i C.Gora, R.Srpska i sjeverno Kosovo, gube ratove a sve više i više srpskih država sa čisto srpskim stanovništvom...

  5. Za Srbiju says:

    Ovo sam pitanje ( u naslovu teksta) postavio početkom devedesetih (mislim 1992.g.)kao gledalac emisije tv Politike, u kojoj je bio gost Milovan Đilas. Bilo je reči o stradanju civila u Belom Manastiru u srbskom delu Baranje, koji je on poklonio rep. hrvatskoj. (Kao što je Hrušćov poklonio Krim i Sevastopolj.) Tada sam isto tako postavio pitanje, kako dozvoljavamo da hoda ulicama Beograda, a da ga neko ne skine za glavu. Odgovore nisam dobio, ali su emisiju ukinuli.

  6. Za Srbiju says:

    @mitovi mitovi. Od Balkanskih ratova nismo pokrenuli nijedan rat, pa smo ih zato gubili. Ali koji god smo pokrenuli, taj smo i dobili. Kako izgleda svetska geopolitička scena, dolazi vreme da ga pokrenemo. A onda se držite.

  7. velimir says:

    mitovi POKRETANJE RATOVA NIJE PO NAŠOJ DOKTRINI RATOVANJA A ŠTO SVI ŽELE DA PROMENE ISTORIJU TO NIJE NAŠ PROBLEM NEGO VAŠ. POZDRAVI ŠIMUNIĆA I UŽIVAJ U EVROPI

  8. velimir says:

    mitovi NEMOJ KOMENTARISATI TEKSTOVE KOJI NISU VEZANI ZA TVOJU ISTORIJU OSIM AKO NISI SRBIN

  9. mitovi mitovi says:

    Velimire ja komentiram stvari koje meni odgovaraju a u ostalom opet su vam Hrvati u ustima ;)

  10. Motley Crue says:

    debilu nisu im hrvati u ustima nego likvidirani sunarodnjaci od strane hrvatskh zločinaca

  11. velimir says:

    MOTLEY CRUE HVALA NA KOMENTARU. mitovi TREBA SE UKLJUČITI U KOMENTARISANJE TEKSTOVA O KOJIMA NEŠTO ZNAŠ A NE DA LI TI ODGOVARAJU JER TO NISU CIPELE KAD IH KUPUJEŠ. POŠTO SAM UVIDEO DA TI NE POZNAJEŠ NI BLIŽU A KAMOLI DALJU ISTORIJU ONDA JE BOLJE ĆUTATI. ZBOG TAKVIH KAO TI KOJI SU KROZ ISTORIJU MISLILI DA NEŠTO ZNAJU PA SU NEKAKO USPELI DA UBEDE ONE KOJI SU PISALI ISTORIJU DA TO ŠTO ZNAJU DA JE TO PRAVA ISTINA , CEO NAŠ REGION JE OVDE GDE JE...

  12. mitovi mitovi says:

    Velimire već sam ti probao objasniti da tvoja "historija" i moja povjest očigledno nisu isto ;)Istina je "voda duboka" može se interpretirati svakako !

  13. mitovi mitovi says:

    Debil ti servisira "kevulju" mulac (ja ne vrijeđam);)

  14. Motley Crue says:

    pazi šta pišeš maloumniče, sve će te stići, kod tebe bezobrazluk i bolest glave ide tako daleko da i na temi o pobijenim srpskim civilima stavljaš te maloumne komentare sa smajlijem koji nikako nejde uz komentar. veliš da ne vrijeđaš? ti činiš 10 puta ružnije stvari sa svojim komentarima. moj ''debilu'' je sasvim razmljiv kada se pogleda šta se dešava na komentarima.... Štura odavde, šta te i puštaju takvog ovdje.........

  15. mitovi mitovi says:

    Dobro pročitaj zadnju rečenicu i ne piši mi sa visine jer koliko god ti plačeš za svojim "civilima" imam i ja pravo za svojim !! Ako neznaš slušati i drugu stranu (prozvanu) ne odgovaraj na moje komentare,mene nema tko "puštati" jer internet je otvoren za sve !! p.s. Bolje je biti (sa dozom)bezobrazan nego licemjeran i podmukao ;)

  16. Milica says:

    Tema koja se odnosi na žrtve svih dosadašnjih ratova, na njihov broj, trebala bi da sobom nosi dozu poštovanja palih za slobodu i boljitak današnjice. Ne vidim razlog zašto na ovoj stranici mora postojati komentar neprimeren temi?Potičem iz sela u kojem je,u Drugom sv. ratu izvršeno prvo masovno streljanje na teritoriji tadašnje Jugoslavije od strane mađarskih fašista 13.aprila 1941.godine. -Razlog: ODMAZDA ZA IZGUBLJEN PRVI SV.RAT. Podaci govore, /a da li su tačno navedeni, zbog posleratnog "bratstva i jedinstva- druga je priča!?/, da je tog kišnog i krvavog popodneva na strljištu u oranicama izvan sela, ostalo 111 nevinih žrtava. Moji roditelji, kao desetogodišnja deca, ostali su živi nekim čudom. Moja mati, kao najstarije od troje dece Lazara i Joke Ramić, ostala je bez majke, jer je kugla pogodila u stomak, a bila je u blagoslovenom stanju. Petogodišnji brat Duško je tom prilikom ranjen u rame. Drama se nastavila u Turiji, gde je Joka svoj mladi život, sa samo dvadeset i sedam godina ostavila na seoskom groblju, a zatim, preko logora u Bečeju,pa do Košutnjaka, gde je bila u nekom Domu za nezbrinutu decu ili logoru, usvajana u Beogradu, da bi je otac pronašao i vratio u Sirig, na popaljeno i razrušeno ognjište. Zbog svih onih, koji su iz Siriga prognani, a svoje poslednje trenutke tog jadnog i bednog života našli na Livanjskom polju, odakle su 1928.godine došli u ravnicu,pa ga tamo okončali u bezdanim jamama Dinare, želim mir dušama njihovim, uzvišenim i nezaboravljenim, kao što ni zločine ne smemo zaboraviti.

  17. Pingback: BROJANJE MRTVIH SRBA – Ako mi sami ne znamo da cenimo svoju istoriju i mrtve, zašto bi to drugi radili? | Jadovno 1941.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *