БУГАРИ ТВРДЕ да Бугарску није ослбодила Црвена армија

БУГАРИ ТВРДЕ да Бугарску није ослбодила Црвена армија

5 септембра 2019

ЗВАНИЧНА Софија се труди да порекне историјску чињеницу да је Бугарску у Другом светском рату ослободила совјетска армија.

Министарство спољних послова Бугарске одреаговало је на отварање изложбе у амбасади Руске Федерације посвећену 75-годишњици ослобађања народа Источне европе од нацизма.



Официјелно  је саопштило: „Саветујемо руској амбасади да се ослободи проблематичне историјске тезе о ослобађању“.

Исто саопштење је садржавало и тврдњу да су „штитови совјетске армије народима Централне и Источне Европе донели полувековне репресије, гушење грађанске свести, деформисани економски развој и „одвојеност од динамике развојних процеса у европским земљама“.

Бугарско министарство је навело и да „проблематична теза о ослобађању иде наруку неким политичким снагама у Бугарској“.

Амбасада Русије у Софији  је суздржано објавила да је обесхрабрена таквом оценом улоге СССР у Другом светском рату.

У Москви, међутим, нису превише изненађени јер је на челу бугарске дипломатије Екатерина Захаријева припадника пробриселске партије ГЕРБ, чији се лидер (и премијер) `истакао` и тиме што је Русију назвао „озбиљном спољнополитичком претњом“.

Додуше, потом се за те речи извинио Владимиру Путину и захвалио му се што Москва Бугарској такве ствари „не злопамти“.

Још је додао: „Старији увек опрашта“.

Путин је на то полушаљиво додао: „Старијег увек подстичу да плати“.

Нови бугарски ударац „испод стола“ дошао је у тренуцима када Москва Софији даје нову шансу да придигне националну економију.



Гарнитура Бојка Борисова, упркос томе, не престаје да „лови антируску конјунктуру“. А сви који су у њу укључени добили су задатак да СССР  и његову наследницу Русију лише заслуга за победу над нацизмом.

Руски сенатор Олег Морозов оценио је да се Бугарска „уклопила у велику кампању коју колективни Запад води против Русије“.

Морозов посебно указује: „Циљ им је да СССР прогласе једнако одговорним са Немачком и за почетак Другог светског рата и за жртве. Веома је жалосно што се у том хору нашла и Бугарска“.

Бугарска је у Другом светском рату била Хитлеров савезник, али је је била и једини његов савезник који није објавио рат СССР. И једини који није ратовао против Совјетског Савеза.

KOMENTARI



12 коментара

  1. Zoran says:

    Ne, oni en tvrde d aih nisu oslobodili, ali tvrde d anisu bili slobodni. Sto je naravno tacno. Vi niste ziveliu Sitocnom bloku. Treba da nadjete nekog Rusa, kao ja, da vam malo ispruic akako too bilo.

  2. T.M.N says:

    КВД - како ветар дува.Било и биће.

  3. deda mraz says:

    Pa tuta bugarin ih onda oslobodio,tj. ako ih nisu Rusi oslobodili ko je onda.

  4. milorad2 says:

    pa sssr i nije oslobodio bugarsku oni su bili u neprijateljskom taboru i bili su okupirani.Samo bolje im je da su "oslobodjeni".Šta očekuju? Išli su u rat zajedno sa hitlerom , rat koji su izgubili na strani zločinaca.Treba da kažu hvala rusima.Jer da nije bilo "oslobodjenja" i danas bi oni plaćali ratne reparacije savezničkom bloku a o ekonomskom razvoju bilo koje vrste bi mogli da sanjaju.hi-tech izvoz bugarske bi opet bio paprika ko danas ali bi morali da izvezu mnogo više paprike, daleko više, englezi vole ajvar.Kad čovek pogleda, bugari su imali mnogo sreće u 2.sv ratu, s obzirom šta je sve moglo da im se desi odlično su prošli.Jedno je sigurno, da nije bilo ruskog "oslobodjenja" oslobadjali bi ih turci za račun zapadnih saveznika, tj uvodili bi "red":)

  5. Za Srbiju says:

    Oslobodilo ih pola miliona Kolindinih "antifašista".

  6. Milan says:

    Snažna napredovanja sovjetske armije u drugoj polovini 1943 i tokom 1944 godine u istočnoj Evropi doprinela su da u septembru 1944 nemačke trupe u Bugarskoj nisu se ni usudile da pružaju otpor. Iz Bugarske su Nemci POBEGLI te zato nije bilo otpora. Naravno da ni bugarska vojska nije pružala otpor. Moguće je da u tome Bugari danas nalaze nekakvog prostora da izmišljaju kako ih Crvena Armija nije oslobodila. Dana 05.septembra 1944. godine sovjetska vojska 3-ći Ukrajinski front u saradnji sa Crnomorskom flotom napredovale su do rumunsko-bugarske granice i kod mesta Dobrudža prešle su u Bugarsku. Tako je počela Bugarska operacija - vojna operacija oružanih snaga SSSR protiv nemačke i bugarske vojske koja se dosta brzo završila 09.septembra 1944. Njihov glavni zadatak je bio da stignu do bugarskih luka. Neposredno pre toga Crvena armija ostvarila je značajne pobede u Rumuniji i bugarska vlada donela je veoma brzo kakvu takvu odluku o neutralnosti, a Nemci su u periodu od 26.08. do 30.08. sami potopili svoja 74 vojna broda u bugarskim lukama, nemački mornari napustili su sami bugarske luke, pobegli su. Tako da tokom Bugarske operacije nije bilo otpora sovjetskoj vojsci. Takodje bilo je nekoliko savezničkih bombardovanja Bugarske (SAD i V. Britanija) u periodu novembar 1943- mart 1944 godine. ... Od samog početka drugog svetskog rata bugarske luke Varna i Burgas bile su veoma važne za razmeštaj nemačkih ratnih brodova na Crnom moru. Već 1941 godine nemačka je uvela kontigent od 19,5 hiljada svojih nemačkih vojnika u Bugarsku. Taj broj se kasnije uvećavao, te u septembru 1944 u Bugarskoj je bilo oko 30.000 nemačkih vojnika. Takodje teritorija Bugarske bila je važna za prijem nemačkih ratnih aviona, te već 1940 Nemačka je počela sa izgradnjom novih aerodroma po Bugarskoj kojih je trebalo da bude ukupno 50. Posle napada na Perl Harbur 07.12.1941.godine rat Bugarskoj su objavile Kanada, Australija i Novi Zeland, a 12.12. 1941 godine i Velika Britanija. Sledećeg dana 13.12.1941. godine Bugarska je zvanično stupila u Drugi svetski rat na strani Hitlerove Nemačke objavivši rat SAD-u i Velikoj Britaniji. Na konferenciji u Kazablanki (14-24 januara 1943) predsednik SAD Ruzvelt i premijer V. Britanije Čerčil doneli su odluku o početku strategijskih bombardovanja Bugarske. Dana 01.08.1943. godine avijacija SAD počela je operaciju "Tidal wave" sa ciljem da se nanesi udari po naftnim poljima i preduzećima za preradu nafte u Rumuniji. Preleti američkih bombardera vršeni su kroz vazdušni prostor Bugarske. Prvog dana te operacije bugarski lovci oborili su četiri američka bombardera. Konkretan plan strategijskog bombardovanja Bugarske razradile su SAD i Velika Britanija, a na političkom nivou odluku o bombardovanju Bugarske potvrdili su Ruzvelt i Čerčil na konferenciji u Kvebeku 24.08.1943.godine. Dana 24.11.1943. 17 američkih bombardera naneli su прве udare bombama po Sofiji i тада bili su napadnuti lovcima protivnika (Bugarske). Tokom te operacije amerikanci su izgubili tri aviona bombardera B-24. Novi američki napad desio se 10.12.1943.godine. Tada je 31 avion bombardovao železnički čvor u Sofiji. Zatim 20.12.1943.godine 50 bоmbardera B-24 izvršili su novo bombardovanje Sofije pričinivši znatnu materijalnu štetu, 67 ljudi je poginulo i 250 je ranjeno. Dana 04.01.1944. bombardovan je grad Dupnica, poginulo je 50 ljudi i 40 je ranjeno. Dana 10.01.1944 anglo-američka avijacija izvršila je još jedno bombardovanje Sofije. Dana 30.03.1944. godine izvršen je najveći masovni udar na Sofiju. Rezultati: Bugarski piloti oborili su 117 aviona saveznika koji su vršili avionalete na ciljeve u Bugarskoj i Rumuniji. U rezultatu avionaleta saveznika na teritoriji Bugarske razrušeno je 12.567 raznih zgrada, poginulih i ranjenih je bilo oko 10.000 ljudi. ... Nepuna dva meseca posle ovih savezničkih bombardovanja Bugarske, dana 18.05.1944.godine Vlada SSSR-a tražila je od Vlade Bugarske da prestane da pruža vojnu pomoć Nemačkoj. Dana 12.08.1944. Vlada SSSR je ponovila ovaj zahtev prema Bugarskoj. Pod takvim pritiscima dana 26.08. vlada Bugarske donela je odluku o neutralnosti Bugarske i o potrebi izvodjenja nemačkih snaga iz zemlje, ali nije preduzele nikakve konkretne mere u tom smislu. Tog istog dana komanda nemačkih snaga u Bugarskoj donela je naredjenje o reorganizaciji svih nemačkih snaga u Bugarskoj u 6 borbenih grupa i one su stavljene u punu borbenu gotovost za slučaj antinemačkih dogadjaja u Bugarskoj...

    • ralence says:

      Заборавили су да кажу како су Бугарске војне јединице у савезништву са Партизанима ослобађали Србију од Срба.

      • Милан says:

        Има и о томе баш на интернету, само не знам колико је тачно. (баш на интернету задате: Бугарска у другом светском рату, па кликнете у руски језик и затим у делу ) "Участие в войне на стороне СССР (9 сентября 1944 — май 1945)" ... Заједно са јединицам НОВЈ бугарска војска је ослободила или "ослободила" град Куманово, не пишу ког датума. Затим пишу да 28.09.1944 године 2-а бугарска армија почела је наступање на југо-запад од града Пирот, у правцу Лесковац и Ниш. 30 септембра бугарске јединице заједно с партизанима НОВЈ заузели су Власотинце. Од 8-14 октобра 1944 године у рејону града Ниш делови 2-е бугарске армије, совјетска и југословенска војска разгромили су 7-у ударну дивизију СС «Принц Еуген». 15 октобра 1944 године прешла је у Македонију 4-та бугарска армија, која је нанела пораз 22 дивизији вермахта, 10 новембра заузели су Велес, а затим град Скопље. Затим од 22 октобра — 21 новембра 1944 2-а бугарска армија и 1-а бугарска армија у садејству са 10-ом бригадом НОВЈ ослободили су рејон Косово Поље, градове Приштина, Косовска-Митровица и Вучитрн. ... Затим су се борили у Мађарској око Балатона... Па 20 марта 1945 године совјетска, бугарска и југословенска војска наступали су у рејону Валпова. 15 априла 1945 бугарска војска и делови НОВЈ ослободили су град Нови Михољец....

      • Milan says:

        Нешто се не уклапа! Јер написали су да од 19-20 априла 1941 године, у складу са сагласношћу између Немачке, Италије и владе Бугарске, делови бугарске војске без објављивања рата пресекли су границе Југославије и окупирали територије у Македонији и Северној Грчкој. Југоисточну Србију посебно не помињу, а колико знам и то су окупирали 1941 године Само констатују да у априлу 1941 године у састав Бугарске су ушла 42.466 км2 са становништвом од 1,9 милиона људи. И кажу да тако је никла још 1941 године Велика Бугарска од Црног мора до Егејског мора. ОВО НЕ РАЗУМЕМ: Ако су бугарске армије у априлу 1941 године окупирале већи део Македоније, како су онда у септембру 1944 године ушле у Македонију да је ослобађају. Ако је бугарска војска као окупаторска војска присутна још од 1941 у Македонији, како онда у јесен 1944 та иста бугарска војска улази у Македонију али сада да је ослободи. Луд збуњеног, а тешко народу.

        • Dodo says:

          (Google translate) Након што је Немачка окупирала већи део Европе и није успела у покушају да наметне ваздушну супериорност над Британијом, Адолф Хитлер је своје трупе послао на исток у џиновски Совјетски Савез. Њени неисцрпни ресурси убудуће ће требати Рајху. За напад, Немачка мора да обезбеди свој јужни бок - Балкан. Тако је започео политички и војни притисак на земље полуострва. Бугарска је у почетку покушавала да одржи неутралност, али на власт је стигла влада немачкофила Богдана Филова. Након придруживања Румуније силама Осовине, притисак се повећао и 1. марта 1941. године Бугарска није имала другог избора осим да у Бечу потпише протокол о приступању Тројном пакту. држава обезбеђује своју територију и комуникације за размештање немачких трупа које се припремају за кампању на Балкану. Касније офанзиве довеле су до пораза и капитулације Југославије и Грчке. Бугарске трупе не учествују у њима. Потребе Вехрмацхта за трупама на Источном фронту, које су отворене 22. јуна 1941., нису им омогућиле да држе довољно снага и ресурса у окупираним балканским земљама. Стога је 1. корпусу бугарске војске, на њихов захтев, дат задатак да до средине јануара 1942. окупира подручје Зајечара, Крагујевца, Приштине и Беле Паланке. Бугарске трупе су у почетку биле оперативно потчињене, а потом под командом немачке команде у Србији, што их је у неким случајевима присиљавало да учествују у ограниченим акцијама против покрета отпора. Према споразумима са Немачком, Бугарској је дато да преузме целу администрацију Македоније, Поморавско и западну Тракију до краја рата. Стога је након заузимања ових територија од стране немачке војске у априлу 1941. у њима почео повратак и смештај бугарских трупа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u