Čemu vode sve hladniji odnosi SAD i Rusije?

Čemu vode sve hladniji odnosi SAD i Rusije?

14 decembra 2014

Putin ObamaPiše: Tomislav Kresović

2015 ,godina “opasnog življenja”

Evropa će u 2015. godini biti pred teškim odlukama oko krize u Ukrajini i odnosa Zapada (EU i SAD kao i NATO) prema Rusiji. Ruski predsednik Vladimir Putin izabran je za najuticajniju osobu u svetu za 2014. godinu u izboru agencije AFP u anketi u kojoj je učestvovalo 380 novinara. Pored njega, u vrhu liste se nalaze lider Islamske države Abu Bakr al-Bagdadi, te devojčice iz Nigerije koje su oteli pripadnici Boko Harama. Ovo rangiranje uticaja ruskog predsednika u svetu jasno govori da se predsednik Putin stavlja kao lider krizne svetske politike, odnosno da su novinari pratili političku matricu američke admnistracije da je Putin u istoj ravni kao i vođa ISIL-a. To su obrasci “crno-bele” propagande koja se uvlači u medijski i javni prostor. Rusija je u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu stavljena u poziciju globalne opasnosti u igrama SAD i NATO. Cenu američke režirane i insajderske kao i sponzorisane strategije plaća Ukrajina, Rusija, veći deo EU a profit u ovom času imaju SAD i finansijski mešetari. Rusija je potisnuta iz Evrope pod pritiskom sankcija EU a vojne instalicije NATO-a i SAD su na obodima granica Ruske federacije.

Više od “hladnog rata” i manje od globalnog sukoba

Evropa se nalazi pred rubom provalije da saučestvuje u programiranom sukobu koji može da Evropu uvede u složeniji ratni konflikt Rusije i Ukrajine što je i cilj SAD u taktičkom obračunu sa Rusijom. Mere ekonomskog ratovanja bez odluka SBUN vrši se pod pritiskom SAD i merema koje slede članice EU. Namera je da se sankcijama Rusija ekonomski oslabi, istisne iz Evrope ali i slabi vlast Vladimra Putina i pokrene u dogledno vreme talas unutrašnjih potresa.

”Kriza u Ukrajini je rezultat spoljnog pritiska ali trendovi „obojenih revolucija“ i „izvoza demokratije“ mogu da se promene”, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i dodao da se taj negativan trend može i mora promeniti i ponovio je poziv Moskve da se što pre organizuje nova runda mirovnih pregovora u vezi sa sukobima u Donbasu, na istoku Ukrajine. Interes je Rusije i ruskog naroda u Ukrajini da dođe do postizanja političkog rešenja. Ruska diplomatija kao pragmatična zna da je potrebno stvoriti šire međunarodn javno mnenje i podršku zemalja u svetu za mirovno rešenje krize u Ukrajini koja ne vodi samoizolaciji i već prisutnoj izolaciji Rusije .

Ekonomsko posrtanje Rusije, prvi čin drame

Već viđena politika “meke moći” su sankcije i diplomatska izolacija koja ako neda rezultate američke politike prelazi na drugu fazu a to su vojne pretnje i militarizacija politike koja je već delom na sceni. Interesi mentora krize su pad ruske valute kao vid sankcija i niskih cena nafte i sankcija. Politički jedna država se počinje da ugrožava prvo ekonomski i stvaranjem socijalne krize u društvu. Slabljenje rublje je prouzrokovalo potrošačku groznicu u Rusiji. Građani su požurili da kupe tehniku, nameštaj, automobile, pre nego što svi ti proizvodi dodatno poskupe. Stvaranje “psihoze” poskupljena, pada životnog standarda, nestašica roba aktivira nezadovoljstva širih slojeva građana prema vladi i državnim instituciajma, bankama. Ruski bankarski sistem računa na krizu vezanu za svetsku cenu nafte i težinu sankcija . “Banka Rusije očekuje jačanje rublje u 2015. godini, čak i pri alternativnom scenariju razvoja ruske privrede koji podrazumeva cenu nafte od 60 dolara za barel u naredne tri godine,” rekla je Predsednica Banke Elvira Nabiulina. Po tom scenariju u 2015. godini je moguće očekivati nešto veće ubrzanje inflacije nego po osnovnom scenariju, zbog slabijeg jačanja rublje tokom godine. U godinama 2016 – 2017, se procenjuje, da će se inflacija smanjivati brže i dostići će ciljani nivo od četiri odsto krajem 2017. Sve ovo govori o ekonomskoj recesiji u Rusiji koja je optimstička pod uslovima da se nađe političko rešenje za Ukraniju i da ne dođe do šire esklacije sukoba i izolacije. Odliv kapitala iz Rusije deo je zapadne banakarske politike. Procenjuje se da bi po oceni Ruskih banaka odliv kapitala u 2015. mogao biti 99 milijardi dolara, u 2016. 60 milijardi, a u 2017. – 38 milijardi dolara.

Igra nuklernim oružijem, drugi čin drame

Rusija je svesna da se nalazi u zoni geopolitčkog interesa SAD i njenih saveznika da je potisnu iz Evrope strateški ali da je ekonomski, energetski oslabe i da idu na promenu vlasti koja bi joj odgovorala kao u vreme vladavine Borisa Jelcina. Velike sile kao što su SAD i Rusija pored konvencionalnog oružija raspolažu i zastrašujućom vojnom nukleranom snagom. Rusija ne želi da maše svojim nulekarnim raketama al i ih drži kao preventivnu diplomatiju odvraćanja od vojne akcije na Rusiju. Upravo zbog toga najnoviji nacrt zakona o ruskoj vojnoj doktrini ne ostavlja prostor za preventivni nuklearni napad, što predstavlja značajan napredak u politici mira i anti-nuklearnog programa“.

Ruska Federacija zadržava pravo na nuklearni udar isključivo ukoliko odgovara na istovetan napad sproveden na njenoj ili teritoriji zemalja saveznica. Nuklearni napad je takođe moguć u slučaju agresije upotrebom konvencionalnog oružja, koje bi dovelo postojanje Ruske Federacije u opasnost.” Nikada nismo omalovažavali značaj nuklearnog oružja – oružja odmazde – kao odličnog balansa u međunarodnim odnosima “- , izjavio je ministar odbrane Rogozin. Ovaj komentar ministra odbrane Rusije je odgovor na strategiju Sjedinjenih Država – „Blagovremeni globalni udar“ (Prompt Global Stike). Ovaj američki program za cilj je imao razvijanje oružja velikog razaranja koje bi moglo da stigne do bilo koje tačke na planeti u roku od sat vremena. Ovaj program razvijen je kao „blaža alternativa nuklearnom udaru“, rečeno je iz vojske SAD. Rogozin je tada obećao da će obezbediti sredstva Fondu za perspektivna istraživanja (FPI), kako bi Rusija razvila program koji će odgovoriti na američki PGS.

Rusija je svesna da su vojne instalacije SAD i NATO na obodima Rusije prvi put u novijoj politčkoj istoriji Evrope, da su blizu granica Rusije. Tako su letonske vlasti potvrdile za “Delfi njuz” da je voz stigao 7. decembra, da je bio natovaren vozilima američke 1. Konjičke divizije, i da je išao ka Litvaniji. Američka borbena vozila su poslata u baltičke države i Poljsku zbog vojnih vežbi i ostaće tamo kako bi poslužile za trening lokalnih trupa i zbog rotacije američkih snaga. Više borbenih vozila će se preusmeriti u američke baze u Nemačkoj. Raspoređivanje dodatnog arsenala u baltičkim državama i Poljskoj događa se u okviru američke „Operacije Atlantsko rešenje“, koja je preduzeta kako bi se američki saveznici u istočnoj Evropi uverili u zabrinutost SAD zbog „Rusije koja ponovo ustaje”, prenosi Raša tudej.

Američke pretnje Rusiji i regovanje EU

Nove pretnje globalnom miru i Rusiji je i nacrt zakona koji je stigao u. američki Kongres, koji je usvojen u kojem se predviđa uvođenje dodatnih ekonomskih sankcija Rusiji i istovremeno ovlašćuje predsednika Baraka Obamu da pošalje ubojitu i neubojitu vojnu pomoć Ukrajini uključujući antitenkovsko naoružanje i municiju. Ova odluka pogađa pre svega ruski vojni i energetski sektor jer omogućuje uvođenje sankcija velikim ruskim kompanija, među kojima je Gasprom i Rosoboroneksport. Tako recimo, odluka nalaže Obami da uvede sankcije ruskom gigantu Gaspromu u slučaju da „smanji količine gasa zemljama NATO, ali i Ukrajini, Gruziji i Moldaviji. SAD pritiskaju EU i Rusiju i drže Ukrajinu u ratnoj psihozi slanjem vojne opreme i oružija. To samo govori da su SAD spremne da sponzorišu ne oporavk Ukrajine već vojni konflikt odnosno rat Rusije i Ukrajine“.

Sa druge strane Evropska unija krenula je iz sopstvenih interesa na popuštanje a sankcije Rusiji u bankarskom sektoru, u pokušaju da olakša rad i zaradu stanovnicima EU koji su povezani sa podružnicama ruskih banaka na teritoriji Unije. Sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji ističu 2015. godine, a pravo veta na njihovo produžavanje imaju tri zemlje: Mađarska, Italija i Kipar, koje pregovaraju sa Moskvom o tom pitanju. Istovremeno, među najveće zagovornike produženja sankcija spadaju Velika Britanija, Poljska i Švedska – navodi „Glas Rusije“, podsećajući da je za produžetak antiruskih sankcija potrebna saglasnost svih zemalja EU. Sada je bankama kojima su već uvedene sankcije (Sberbanka, VTB banka, Gasprombanka, Roselhozbanka i Vnešekonombanka) dozvoljeno da uzimaju kredite u EU na više od 30 dana, ali samo s ciljem da pomognu svojim „firmama-kćerkama“ u zemljama EU. Pod tim firmama podrazumeva se pravno lice koje je registrovano na području zemalja EU i ako neka od pomenutih ruskih banaka poseduje više od 50 odsto njenog kapitala. Suštinski je interes da li će EU popustiti pred agrsivnom politikom SAD oko Rusijei Ukrajine ili će tražiti rešenja da ne dođe do otovrenog ratnog konflikta u Evropi i iscrpljivanja EU, koja bi se mogla naći kao žrtva sukoba, ali i kao učesnik u konfliktu .

“Ekonomske ubice” u Ukrajini na delu

Ukrajina je između bankrostva, recesije, ratnog sukoba širih razmera, energetske izolacije Rusije, građanskog rata koji traje i najezde “ekonomskih ubica” kao predvodnika vesnika rata i socijalne bede. Tako je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk pozvao međunarodne kreditore da održe donatorsku konferenciju, s ciljem prikupljanja dodatnih sredstava za Ukrajinu kako bi izbegla potencijalni bankrot. Međunarodni monetarni fond, koji je posetio Kijev radi razgovora o aktulenom programu pomoći od 17 milijardi dolara, identifikovao da će Ukrajini nedostajati još 15 milijardi dolara. Ukrajina je do sada, u okviru programa MMF, dobila dve tranše kredita, ukupne vrednosti od 4,6 milijardi dolara. Devizne rezerve Kijeva su na najnižem nivou za deset godina zbog otplate gasnog duga Rusiji i napora Kijeva da podrži nacionalnu valutu grivnu. Moguće rešenje za Ukrajinu je model koji će predložioti MMF a to je “šok terpapija” koja je primenjivana u mnogim državama Latinske Amerike, istočne Evrope koje su bile u krizi kao i Rusije početkom devedesetih godina prošlog veka kada je isisan ogroman kapital Rusije i stvorena potčinjena i tajkunska Rusije pod Jelcinom.

Ukrajina treba da bude pod okriljem “ekonomskih ubica” iz MMF ali i stranih kompanija koje će infrastrkturlno, resursno opljačati Ukrajinu i dovesti do duže bede i siromaštva koja može onda biti razlog za radikalne scenarije računajući i ratni konflikt sa Rusijom. Ukrajina je u skoro neprekidnoj recesiji više od dve godine, i prolazi kroz tešku privrednu krizu, domaća valuta gubi na vrednosti, pogođena je endemskom korpucijom i skupim oružanim sukobom na istoku. Očekuje se da će BDP pasti najmanje sedam odsto ove godine, a inflacija će biti više od 25 odsto. Jacenjuk je obećao velike uštede u budžetu za 2015. sa smanjenjem svih mogućih izdataka, i predviđa nastavak pada privredne aktivnosti u prvih šest meseci naredne godine. „Spremni smo za najradikalnije i najteže promene koje su potrebne zemlji“, rekao je premijer Jacenjuk.

Po premijeru Jacenjuku 2015. biti godina preživljavanja i da će sve snage biti usmerene na spasavanju ekonomije, finansijskog sektora i izbegavanju probijanja roka za otplatu dugova. Godina preživljavanja ravna je planu neviđene pljačke i korupcije koja će ojačati mafiju, tajkune tajne službe, bankarske zelenaše i bagatelnu raspodaju svega vrednog u velikoj državi kao što je Ukrajina. Vlada Ukrajine će pod zahtevima MMF prići nepopularne merama da smanji javni deficit, kao što je povećanje cene energenata i drastično smanjenje socijalnih davanja, uključujući u zdravstvo i školstvo. „Ako ukrajinska vlada odluči da jako podigne cene usluga javnih preduzeća, zemlja će se naći u ‘šok terapiji'“, upozorio je ekonomista Olekesandr Valčičen, ali je i dodao da bez tog šoka Ukrajina ne može da izađe iz začaranog kruga ekonomskih teškoća.

Ukrajina je već postala žrtva “Šok terapije” i “ekonomskih ubica” koji su već bacili svoje mreže i sada Ukrajina gubi sve oblike suvereniteta. SAD upravljaju vojnom doktrinom Ukrajine a dvoje stranaca dobilo je težak zadatak da sastave novi budžet, nekoliko sati pošto su stekli ukrajinsko državljanstvo. Tako su “ekonomske ubice” poput amerikanke Natali Džaresko, koja je radila u američkom Stejt departmentu i vodila investicioni fond, postala je ministarka finansija Ukrajine koja će okupacioni i protekroralno voditi budžet države Ukrajine. Litvanac Ajvaras Abromavicijus, bivši menadžer jednog švedskog fonda, dobio je resor ekonomije i obećao je da će upotrebiti najradikalnije mere. Ukrajinsku vladu spolja i iznutra vode stranci što znači da će upravljati krizom u odnosima sa Rusijom. Čitav paket je osmišlje da Ukrajina bude ekonomski i politički “razvaljena”, Rusija oslabljena i pod sankcijama, a EU da se sporije oporavlja od recesije sa teškom ulogom sledbenika američke politike na njenu štetu.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mare says:

    Najveci paradoks je sto u jeku sankcija SADisticka trgovina sa Rusijom je porasla dok Evropska opada. E to prosto nema smisla.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *