Da li bi Putin ratovao zbog Sirije?

Da li bi Putin ratovao zbog Sirije?

29 септембра 2013

Vladimir PutinNEDAVNI dolazak ruskih brodova u Sredozemlje u blizini sirijske obale neupućeni su u horu sa kvazi-vojnim analitičarima protumačili kao pripremu Kremlja za rat iako je ruski ministar spoljnih poslova poslednjih meseci nekoliko puta sasvim jasno ponovio da njegova zemlja želi mirno rešenje sirijskog problema. Sergej Lavrov je bio maksimalno otvoren kada je kazao da Rusija neće ratovati sa SAD zbog Bašara Asada. To se vidi i po sastavu ruskih brodova čije je prisustvo zapravo više upozorenje pobunjenicima da će, ako zatreba, štiti svoju bazu Tartus u Siriji, gde ruski brodovi uzimaju vodu i gorivo i popravljaju sitne kvarove. Pridošli ruski brodovi bi isto tako mogli, ako zatreba, da brzo evakuišu građane Rusije. Iz brojnih komentara koji su usledili bilo je vidljivo da nije malo onih koji su razočarani što Rusija napokon ne uđe u konačni obračun sa „svetskim žandarmom“. Zbog toga su ti isti postavljali pitanje: pa za koga bi Rusija uopšte ratovala osim za zaštitu svoje zemlje? Odgovor na to pitanje se već zna jer je predsednik Putin objašnjavao da Rusija neće ostaviti u nevolji svoje najbliže saveznike. Među njima ipak nije Sirija.

Na poslednjem samitu G-20 koji je održan u Sankt Peterbugu Putinu je bilo postavljeno pitanje da li bi Rusija pomagala Siriju u slučaju vojne agresije. Putin je pozitivno odgovorio dodavši da Rusija i sada pomaže Damasku isporučujući mu oružje a sarađuje i u ekonomskoj sferi. Međutim, prodaja oružja je jedno a direktno vojničko uključivanje u ratne operacije je nešto sasvim drugo.

Najbliži i najvažniji ruski saveznik je Belorusija sa kojom grade saveznu državu. Iako postoji samo teorijska mogućnost da Zapad nasrne na Belorusiju, Rusija bi, u tom slučaju, svoje beloruske saveznike i susede branila svim sredstvima. Putin bi sigurno ratovao da zaštiti Belorusiju i zbog još jedne stvari – njen prelazak na stranu NATO značio bi da se taj vojni blok približio Moskvi na nešto manje od 400 kilometara. Na tek završenim manevrima „Zapad-2013“ na kojima je učestvovalo 12.000 ruskih i beloruskih vojnika, jedan od scenarija je bio i zaštita od spoljneg agresora. Scenario je sledeći: u Belorusiju su ušli terorističke grupe koje nastupaju po scenariju već viđenih događaja u Libiji i Siriji. U tek završenim manevrima, oko 500 vojnika poznate i hvaljene ruske Tamanske divizije forsiranim maršom stiglo je na zapadne granice Belorusije ne bi li se suprotstavilo ubačenim „teroristima“.

U delu vežbi su se uključili i ruski taktički kompleksi „Iskander“ i „Tačka“ kao i višecevni bacači „Smerč“ i „Uragan“. A tridesetak plovila ruske mornarice je u Barencovom i Karskom moru tražilo neprijateljske podmornice i štitilo obalu od neprijateljskog desanta.

Na manevrima „Zapad-2013“ su učestvovali i vojnici zemalja Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Dogovor o kolektivnoj bezbednosti je potpisan 15. maja 1992. a deset godina kasnije je formirana i organizacija u koju ulazi šest država – Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Jermenija. Glavni organ je savet u kome su predsednici država. Jednom godišnje se obavezno održavaju zajedničke vojne vežbe.

Kad je formiran ODKB mnogi su tu organizaciju nazvali „istočni NATO“. Međutim, planovi su se sporo realizovali jer je glavni teret pao na Rusiju pošto su Tadžikistan i Kirgistan imali više volje nego para. Isto tako, među članicama postoje i razlike u odnosu prema nekim zemljama. U slučaju da zarate Azerbejdžan i Jermenija, rukovodstvo u Jerevanu ne bi moglo da očekuje vojnu pomoć od Kirgizije, Kazahstana i Tadžikistana. Sa druge strane, Rusija ima dobre odnose sa Bakuuom i Jerevanom a osim toga u Jermeniji ima veliku vojnu bazu u kojoj su osim aviona i tenkova i sistemi S-300.

Osim država sa kojima je Moskva u vojnom savezu, postoje i one sa kojima Rusija ima povlašćene ekonomske odnose, a u njih spada i Srbija. Dogovor o strateškoj saradnji koji su u Sočiju potpisali Putin i Nikolić ne podrazumeva da bi u slučaju nekog eventualnog sukoba na Balkanu, Rusija krenula u zaštitu svoje „južne braće“. Ove jeseni bi u Srbiju trebalo da stigne ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i tada je moguće potpisivanje dogovora o vojnoj saradnji. Koliko će on biti širok, tek će se videti. U Moskvi znaju da je zadatak broj jedan rukovodstva u Beogradu ulazak u EU, a sadašnje, baš kao i bivše rukovodstvo Srbije, se zaklinje da će naša zemlja biti izvan bilo kakvih vojnih blokova.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u