Да ли ће бити новог балканског рата

Да ли ће бити новог балканског рата

2 априла 2019

Пише: Бранко Радун

Кад се у извештају америчке Националне обавештајне агенције који је разматран у Сенату говори о могућим сукобима на Балкану, то треба да буде повод озбиљних анализа, без обзира на то да ли је реч о обавештајним спиновима или реалној могућности. Неки наши медији су „превели” извештај тако да звучи као да ће рата бити и да ће га Русија изазвати. Наравно, тако нешто у тексту се није помињало. Но, да не би било дилеме, тај део текста гласи: „Западни Балкан ће сигурно бити под одређеним ризиком од насиља ниског нивоа и могућег отвореног војног сукоба током 2019. Русија ће настојати да искористи етничке напетости и високе нивое корупције како би спречила да се земље овог региона крећу ка ЕУ и НАТО-у”.

Да ли је сукоб на Балкану реалност по себи или је реалан због тога што га неки прижељкују и помињу у извештајима? Одговор је негде између – Балкан јесте буре барута и место могућег сукоба, али исто тако се сукоби на овим просторима нису дешавали без отвореног или прикривеног утицаја великих сила. Балкан је неуралгична тачка и оно што Вашингтон чини нервозним јесте повећан утицај Русије, Кине и Турске (која је у новије време ушла на „црну листу”) на полуострву. Доминација Вашингтона, како директна, тако и посредна преко ЕУ, над Балканом није спорна, али их брину трендови. Да би их преокренули потребни су радикалније методе. Поред тога, брегзит чини да је Лондон постао нервозан и „лак на окидачу”, јер нема план како да убеди ЕУ, а пре свега Немце, да их пусте да изађу из ЕУ али да остану присутни на европском тржишту. Чини се да се повећава број играча којима одговара хаос, а можда и рат на Балкану. С друге стране, и поред миротворне реторике, мало је великих сила којима одговара стабилност и просперитет „западног Балкана”.

Промена власти у Македонији која је довела до капитулације македонске политичке елите пред Западом и захтевима Албанаца само је још једна епизода која показује да ова државица нема капацитет за независност и да је погодно тло за изазивање ширих сукоба на Балкану. Косово и тамошња власт нарко и терористичких картела кренули су агресивно у правцу довршавања пројекта „независности” кроз формирање војске и увођењем такса на српску робу. Очигледно је да су за то добили зелено светлу у неким центрима моћи јер се „оглушују” о позиве на укидање такса који долазе из Брисела и Вашингтона. Таксе јесу „јерес” за либералну глобалистичку елиту и другима, чак ни много већима, то се не би толерисало. То је лош пример или преседан који би и неко други могао да користи, рецимо против Америке.

Генерално, понашање локалних лидера у Загребу, Сарајеву или Приштини у којима доминира антисрпски дискурс и потези који директно провоцирају Србе и Србију говори нам да се поново спремају кулисе за мањи или већи сукоб. Потпирују се њихове аспирације и јача шовинистичка реторика, не само кроз обнову усташке иконографије или најаве промене имена Републике Српске, већ и кроз конкретне потезе приштинских власти, попут формирања војске или покушаја избацивања Србије из „Трепче”. Са друге стране се одједном појављују и неки „душебрижници” са Запада који нам „нуде” уједињење Србије и Српске 2020, када ЕУ утоне у дубоку економску кризу и у унутрашње зађевице. Овом приликом се можемо сетити оне античке „чувај се Данајаца чак и кад дарове доносе”. Можда баш нарочито тада.

Кад се узме у обзир и то да су Албанци са пројектом велике Албаније заиста највећи реметилачки фактор на Балкану и да за тај пројекат имају прећутну подршку неких сила, да ли је онда рат изгледан? Верујемо да Трампова америчка администрација, без обзира на активности делова „државе у држави”, као и Русија и Немачка, без обзира на различите интересе и циљеве, не желе у овом моменту сукобе на Балкану. Исто тако су и балканска друштва и њихове елите у већини уморне од сукоба и „нису раде кавзи”. Хаос у Албанији барем привремено може имобилисати великоалбанске аспирације, али их и после кризе може интензивирати.

Стога се чини да није реална реприза ратних деведесетих, иако су могући краћи сукоби нижег интензитета и генерално јачање тензија. А то у овом или оном облику већ имамо. Иако је значајна одговорност локалних политичких елита, пресудну реч о томе да ли је могућ нови балкански сукоб имаће велике силе, које су се доста пута обрачунавале преко наших леђа.

(Видовдан)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u