Da li se Aleksandar Vučić preračunao?

Da li se Aleksandar Vučić preračunao?

25 фебруара 2014

dusan-prorokovic-vPiše: Dušan Proroković

Prva asocijacija na negdašnje poznanstvo sa Aleksandrom Vučićem su „fokus grupe“. Još pre deset godina on se, naime, do te mere bio specijalizovao za „čitanje“ istraživanja javnog mnjenja i „prepoznavanje“ pulsa „fokus grupa“ da je u svakom trenutku napamet znao šta u kom mestu treba obavezno reći, a šta nikako ne spomenuti, kako se obratiti kojoj kategoriji stanovništva i šta govoriti sa skupštinske govornice u koje vreme. Još tada je bio jedan od najboljih (ako ne i najbolji) u državi u ovom poslu.

Nesumnjivo, u tekućoj predizbornoj kampanji se koristi ovom svojom veštinom. Samo, sada na raspolaganju ima veći broj informacija iz pouzdanijih izvora, te se i odluke mogu donositi brže i lakše. Aleksandar Vučić tačno zna ne samo kakvu poruku odakle poslati već i koliko će mu to glasova doneti. Isto tako, nema nikakve sumnje da je prilikom donošenja odluke o raspisivanju izbora imao ispred sebe istraživanja javnog mnjenja i analize „fokus grupa“. Verovatno je procenio da u ovom momentu može osvojiti najviše glasova i da dalje ne treba čekati. A sve su prilike: trebao je da sačeka.

Zašto? Ima jedna poslovica još iz vremena komunizma da nije bitno kako narod glasa, već kako komisija prebroji glasove. U Srbiji, čija je unutrašnja politika preko svake mere podnošljivosti internacionalizovana, u kojoj ambasadori zemalja srednje jačine i važnosti (o predstavnicima „velikih sila“ ne treba ni trošiti reči) daju sebi za pravo da komentarišu odluke Vlade i Skupštine, u kojoj se ekonomski sistem potpuno raspao i zavisi od prekograničnih kredita koje tek treba dobiti, „komisiju“ sačinjavaju stranci. Mi, građani ove zemlje, možemo glasati kako hoćemo, „komisija“ će potom odlučivati.

ČETIRI TAČKE PROMENE OKOLNOSTI

U tom kontekstu posmatrano, Aleksandru Vučiću je bolje bilo da je malo sačekao, bez obzira na to šta su mu poručivale “fokus grupe“ i istraživanja javnog mnjenja. Čak i sa manje osvojenih glasova na izborima u novembru ili decembru, moguće je da bi imao značajno širi manevarski prostor. Jer okolnosti u kojima će „komisija“ raditi u aprilu, i ono što će se dešavati do kraja godine su sasvim različite. Četiri stvari (najmanje) će uticati na promenu okolnosti: ukrajinska kriza, izbori za Evropski parlament, parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji i izbori u BiH. Zato je bilo bolje da sve ovo prođe, pa tek onda raspisivati izbore u Srbiji. Za sve navedene izbore se znalo da slede, a i ukrajinska kriza je počela još u decembru, tako da nije bilo potrebe za žurbom.

Prvo, što se ukrajinske krize tiče, ona će ostaviti dugoročan uticaj na buduće (geo)političke procese u celoj jugoistočnoj Evropi. Posebno na Balkanu. Da li će se rasplamsati građanski rat ili doći do mirne podele zemlje, ostaje da se vidi, tek, „Badinterova pravila“ konačno odlaze u istorijski koš (Zapad ih je već prekršio na Kosovu 2008. godine, ali to nije želeo da prizna; u Ukrajini se sve to legitimizuje i samim tim otvara pitanje novih granica). Ukrajinska kriza još pokazuje i sve veća neslaganja na relaciji SAD-EU, što je od velikog značaja za spoljnopolitičko usmeravanje Srbije. Prema kretanjima narednih meseci jasnije će biti i koje pozicije može Srbija zauzimati u niz konkretnih situacija, pa sa bilo kakvim opredeljivanjem i obećanjima ne treba žuriti.

Drugo, na izborima za evropski parlament će ogroman uspeh postići evroskeptici i ekstremna desnica. Pojedine prognoze govore da će ove partije zauzeti čak i trećinu mesta u Evropskom parlamentu. Sve što Srbija danas radi u pogledu evropskih integracija može biti relativizovano posle „evro-izbora“. Čemu onda žurba u donošenju odluka, kao što je na primer davanje dozvole strancima da kupuju poljoprivredno zemljište? Ili preterano popuštanje u pregovorima sa Prištinom zarad nekakvog virtuelnog napretka u evrointegracijama. Valjda je bolje sačekati da ovaj „zemljotres u najavi“ prođe, pa da se vidi u kom smeru će EU. Za pretpostaviti je da će se evro-birokratija u Briselu praviti kako se ništa ne dešava i nastaviti sve po starom. Ima tu jedan mali problem. Tako su uradili i prošli put, kada su evroskeptici i desničari osvojili tri puta manje glasova. Nečinjenje centralnih institucija u Briselu podstiče dalju radikalizaciju, ali to je već neka druga priča. U svakom slučaju, izbori za Evropski parlament će doneti krupna pomeranja na kontinentu.

PRED NAJŽEŠĆIM PRITISKOM

Treće, već sada je izvesno da će se parlamentarni izbori i na Kosovu i u BiH odigrati u vrlo napetim okolnostima. Socijalno-ekonomska kriza je velika, svuda na Balkanu se nemaština oseća, ali je to najuočljivije u Sarajevu i Prištini. Ovaj balon nezadovoljstva će morati negde da se izduva, a razni zapadni analitički centri su već angažovani po ovom pitanju. Zbog svega, teško je predvideti sa velikom sigurnošću rezultate izbora, a još teže će biti formirati vlade. I tu dolazimo do ključne veze sa Srbijom. Šargarepa za krpljenje većine u Sarajevu i Prištini, kao i ventil za izduvavanje narodnog nezadovoljstva može biti usmeravanje ka Srbiji i Srbima. Preko srpskih interesa namirivaće se drugi, a da bi ostali mirni. U ovakvom razvoju situacije Aleksandar Vučić će se naći pod najžešćim pritiskom upravo onih koji su mu dali saglasnost za raspisivanje izbora. Šta sve može biti predmet zahteva – a najčešće se spominju brisanje Preambule Ustava i podrška ukidanju Republike Srpske – ostaje da se vidi, tek raspisivanjem izbora u nevreme praktično je stavljena tabla ispred Nemanjine 11, na kojoj sada svako može upisati svoj zahtev. A onda će već do kraja godine spoljni faktori videti koji od tih zahteva da aktiviraju i u kojoj prilici.

Možda deluje paradoksalno, ali, što više mandata osvoji na predstojećim izborima, Aleksandar Vučić će biti u sve težem položaju. Što je veći broj manadata, to će i direktan spoljni pritisak na njega biti veći, neće postojati „politički amortizeri“ koji će moći da ga ublaže. To je posledica loše procene o terminu održavanja izbora. Ako je za neku utehu i Aleksandru Vučiću i nama, izlaz bi se mogao potražiti u „punom aktiviranju“ predsednika Republike, koji može na sebe preuzeti značajnu ulogu i izboru koalicionog partnera za buduću većinu. Kada je reč o koalicionom partneru koji može predstavljati „političkog amortizera“, na tom primeru se i vidi kako se manevarski prostor Aleksandru Vučići smišljeno sužava. Za to mesto je najozbiljniji kadidat SPS, koji se uporno „gura“ u rat sa Aleksandrom Vučićem, a da bi se u buduću koaliciju uglavile neke od stranaka evrofanatika. U svakom slučaju, bilo bi bolje da se sa izborima sačekalo. Možda time Srbija ne bi ništa dobila, ali se barem ne bi ni izlagala riziku da puno toga izgubi.

Aleksandru Vučiću ostaje uzak manevarski prostor da bilo šta uradi po ovom pitanju. On može postati talac geopolitičkog sukoba u Ukrajini – zbog čega će trpeti sve veći pritisak da odustane od Južnog toka; talac novih političkih previranja u Evropi, usled čega nikakvog efekta od evrointegracija Srbija ne može da očekuje, čak naprotiv; a preko njegovih leđa će se spašavati i politička karijera Hašima Tačija – usled čega će biti pritisnut da napravi nove ustupke oko Kosova, i krhka zapadna konstrukcija napravljena u Sarajevu – zbog čega će se od njega tražiti da odigra određenu ulogu u Bosni. I sve ga može stići do kraja godine. A pri tome bilo bi besmisleno da raspisuje nove parlamentarne izbore kao odgovor na ove pritiske i novonastalu situaciju. Zato i pitanje iz naslova: da li se preračunao Aleksandar Vučić?

(Standard.rs)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u