ДЕЦА ЧУДОВИШТА: Прича о потомцима највећих светских диктатора

ДЕЦА ЧУДОВИШТА: Прича о потомцима највећих светских диктатора

26 септембра 2015

deca politicaraПисац Џеј Нордлингер у својој књизи “Деца чудовишта” пише о животу потомака неких од највећих светских диктатора, и тешком бремену које носе због свог порекла.

Нордлингер открива да су се неки потпуно одрекли очева, док је било и оних који су уживали у крвавом ноцу.

“Млади демон Румуније”

Николаје Чаушеску важи за једног од највећих диктатора 20. века. Управљао је Румунијом пуне 24 године, а његов пад поклопио се са рушењем “гвоздене завесе” у Европи 1989. године.

Његов син Валентин био је угледни физичар, а ћерка Зоја математичарка. Иако нису живели потпуно “досадним” животима (обоје су хапшени због корупције, а Зоја је прозвана нимфоманком и алкохоличарком), ипак су се држали подаље од очевог насиља.

Међутим, најмлађе дете суровог диктатора – Нику, повукао је оно најлошије од свог оца.

“Од тинејџерских дана Нику је неконтролисано пио и силовао. Силовао је како му се прохтело, а његова воља је била дивља и незаустављива. Имао је дозволу за апсолутно све. Он је био врста особе која је могла да пројури кроз црвено, успут убије неколико људи и прође некажњено. Он је био толико зао да данас делује као негативац из стрипа”, написао је Нордлингер.

Чаушеску је увидео потенцијал свог најмлађег сина, те се трудио да му да одговарајућа задужења. Млади Нику је представљао Румунију на састанцима са лидерима Северне Кореје и Кине.

Врхунац парадокса догодио се када је 1985. године проглашен председником Међународне године младих при Уједињеним нацијама.

Након што је румунски диктатор убијен са супругом 1989. године, Валентин и Зоја су ухапшени, али и ослобођени након 10 месеци.

Нику је прошао доста горе, с обзиром да је добио 20 година затвора. Ипак, одслужио је само три, након чега је умро од цирозе јетре. Имао је 45 година.

“Хаићанска принцеза”

Династија Дувалије, која је током шездесетих година била на челу Хаитија, била је потпуно разорена породичним расколом. Франсоа Дувалије, глава породице и један од суровијих диктатора који су управљали Хаитијем, ухапсио је 19 пријатеља свог зета Макса Доминика.

Након тога је Максу, супругу своје најстарије ћерке Мари Дениз, наредио да му се “придружи у вожњи”.

Мари Дениз била је убеђена да ће јој отац убити мужа, те их је пратила и заклела се да ће, уколико се то деси, “свом оцу разнети осмех с лица митраљезом који је сакрила испод седишта”.

Супруг је преживео, иако је био присиљен да суделује у убиству својих пријатеља. Након тога, он и Мари Дениз су побегли од Франсое Дувалијеа.

Мао Цедунг – “безосећајни отац”

Мао Цедунг владао је Кином од 1945. до 1976. године. Званични подаци кажу да је имао десеторо деце, од којих је њих неколико преминуло у детињству. Мао је имао тројицу синова са својом другом супругом Јанг Кахиу.

Јанг (29) је свољу љубав према Мау платила главом, јер је убијена на улици када је одбила да се одрекне свог супруга.

Њихови синови су послати у Шангај, где су одгајани у комунистичком подземљу, практично на улици. Најмлађи син умро је од дизентерије са четири године, а остали су продавали новине како би преживели.

Завршили су у СССР-у, где их је Стаљин користио као средство којим је уцењивао Цедунга 10 година. Најстарији син, Ањинг, поново се сусрео са оцем када је имао 23 године, а Мао га је послао у радни логор како би од њега учинио бољег пролетера, пише Нордлингер.

Мао ни са трећом супругом Хе Жижен није имао складан брак. Добио је четворо деце, од којих је једно преминуло.

Мао је имао и две ћерке, Ли На и Ли Мин, које су биле живи доказ колико су различита диктаторова деца могла да буду.

Ли На је била права “татина ћерка”, која је живота лишавала свакога ко није био довољно послушан. Током Културне револуције, Нордлингер бележи да је пријатељ Ли Не завршио у логору у којем је подвргнут мучењу само зато што су имали неке “мање несугласице”.

Ли На је ипак завршила у “институцији за исправљање”, у коју ју је послао отац како би је подвргнуо “пољопривредном раду у комбинацији с идеолошким подучавањем”.

Ли Мин, с друге стране, покушавала је да живи нормалним животом, колико је то било могуће с обзиром на околности у којима је живела. Била је скромнија и нежнија, те се тихо удала и имала двоје деце. Она је безуспешно покушавала да развије однос с оцем. На крају је доживела нервни слом, и пала у депресију с којом се после годинама мучила.

“Брижни тата и његова принцеза”

Бенито Мусолини је био на челу Италије од 1922. до 1943. године. Службено је имао петоро деце, а наводно је толико обожавао своју најстарију ћерку Еду, да кад се она удала за Галеаца Ћијана, Мусолини их је пратио у свом ауту на путу на медени месец.

Нордлингер пише да је Еда у једном тренутку зауставила ауто и захтевала од оца да се врати натраг. Наравно, он ју је послушао, додуше с очима пуних суза, наводи се у књизи.

Пред крај рата, Ћијано, који је у то време био истакнути фашиста, придружио се онима који су одлучили да Мусолинија свргну с власти. Касније, када је Хитлер одлучио да ипак врати Дучеа на власт, мушкарци који су гласали против њега, укључујући и Ћијана, осуђени су на смрт.

Еда се свим силама борила за супруга и преклињала је оца да му опрости, но Мусолини није желео да се меша у тај случај, па му је ћерка постала удовица 11. јануара 1944. године.

То је у потпуности уништило однос оца и ћерке, а Еда му је написала: “Ти ми више ниси отац. Одричем се имена Мусолини”.

Италијански вођа наводно је то поднео врло тешко, те многи сматрају да се никад није опоравио од тог губитка.

С друге стране, Мусолинијев син Романо постао је џез пијаниста који се оженио сестром Софије Лорен и ишао на турнеје по свету са својом групом, која је наступала с извођачима попут Еле Фицџералд, Дјука Елингтона и Дизија Жилеспија.

(webtribune.rs ; blic.rs)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u