DEČIJI LOGOR U SISKU: Kompleks strave i užasa u NDH iz kog se čuo plač i dozivanje majki

DEČIJI LOGOR U SISKU: Kompleks strave i užasa u NDH iz kog se čuo plač i dozivanje majki

4 децембра 2013

logor-za-decu-u-Sisku1Ustaško-nemački logor u Sisku je osnovan 3. avgusta 1942. po završenim operacijama na Kozari i Šamarici. U svom je sastavu imao i poseban logor koji se službeno nazivao „Prihvatilište za decu izbeglica“. Dečiji logor u Sisku, najveći te vrste u NDH, nalazio se pod pokroviteljstvom „Ženske loze ustaškog pokreta“ i „Ustaške nadzorne službe“. Neposredno upravljanje „dečijim prihvatilištem“ bilo je u rukama ustaše i dr Antuna Najžera.

Logor je bio lociran u nekoliko objekata u gradu: zgradi bivšeg Jugoslovenskog sokola, tzv. Sokolani, dvorani ženskog samostana sestara sv. Vinka, magacinu solane Rajs, zgradi Guči, osnovnoj školi u Novom Sisku i tzv. Karanteni odnosno jednoj od šest baraka sabirnog logora. Svi ovi objekti su bili krajnje nepripremljeni za stanovanje i život dece. U zgradi Sokola nije bilo ni vrata, u dvorani Rajs je bila promaja, jer je bila podešena za sušenje soli.

Deca su ovde, pa i ona najmanja, stara nekoliko meseci, morala ležati na podu, tek s tankim slojem slame, bez odeće i pokrivača.

Prvi transport u Sisak stiže 3. avgusta 1942. sa ukupno 906 mališana. Dan posle dolazi još 650 dece, a u trećoj grupi, koja je u Sisak dopremljena 6. avgusta, nalazilo se 1.272 dece. U Teslićevoj staklari i u novopodignutim barakama, tzv. Karanteni, nalazio se opšti sabirni logor za muškarce, žene i decu. Ovde je tokom avgusta i septembra 1942. od roditelja koji su odabirani za prisilni rad u Nemačkoj oduzeto 3.971 dete.

Tako je od 3. avgusta 1942. – 8. februara 1943.u Sisku bilo zatočeno 6.693 dečaka i devojčica, Srba sa Kozare, Banije, Korduna i iz Slavonije.

Uprkos akciji Dijane Budisavljević i grupe neumornih pravednika – Jane Koh, Vere Luketić, Dragice Habazin Majke, Ljubice i Vere Becić, doktora Kamila Breslera, Ante Dumbovića, drugih istaknutih pojedinaca i sestara Crvenog krsta, svakodnevno je u logoru umiralo od 30 do 40 dece.

O nezamislivim uslovima na logorskim lokalitetima svedočio je i doktor Lazar Marguljes, doktor iz Osijeka: „Primetio sam da od pošiljki bolje hrane koje je slao Crveni krst iz Zagreba, ništa od toga nisu dobivala deca. Pregledavajući decu najčešće sam obilazio ova mesta: nedovršenu Sokolanu, u kojoj su deca ležala na golom betonu ili, u najboljem slučaju, na nešto malo slame. U tzv. Bolnici, u maloj školi u Starom Sisku, u kojoj nije bilo kreveta deca su ležala na podovima sa malo rastresene i zagađene slame, ulepljene krvavim izmetinama i prekrivene rojevima muva. Deca su bila gola i bosa, bez pokrivača. Kad je i u Sokolani izbio pegavac, doktor Najžer je naredio da se zaražena deca prenesu u tzv. Bolnicu, u kojoj još zaraze nije bilo, te je tako prouzrokovao veliki pomor dece.“

Iz obilja potresnih svedočenja izdvajamo i svedočenje Jane Koh, tadašnje sekretarice Crvenog krsta Hrvatske.

„Barake su bile povezane hodnicima na kojima su stražarili ustaše. Podalje od ambulante, iz neke druge barake, čuo se tužni plač dece. Tu je bilo smešteno na golom podu četiri stotine dece: novorođenčadi, dece od nekoliko nedelja i meseci, do deset godina starosti. Koliko je dece dolazilo, i kuda su ih otpremali, nije se više moglo saznati. Deca u dečjoj baraci su neutešo plakala i dozivala matere, koje su bile na samo nekoliko koraja udaljene od dece, ali koje do njih ne propušta fašistički zločinac. Veća djeca pričaju nam kroz suze, kako ne mogu umiriti malene, jer su gladni, nema ih tko previti i kako se boje da će svi pomreti. Ta deca još nisu navršila niti deset godina, zaklinju nas: „Ajde, sestro, dovedi nam matere, dovedi barem majke ovim malenima. Videt ćeš, ako im ne dovedeš matere, ugušit će se, već od samih suza.“

Dovesti matere ovoj deci nije za nas bilo jednostavno, a ipak nam je uspelo i to izvesti. Bilo je to u noći 10. na 11. oktobar kada smo sve pripremili da taj transport dece još iste noći otpremimo u Zagreb.

Trebalo je da majke zadnji put nadoje svoje dete i da ga tim umire, a onda da ga možda zauvek ostave, kako bi mi iza toga mogle lakše decu otpremiti. Ko da opiše radost dece, kad su ugledale majke. Njihove male ručice ovile su se oko majčinog vrata, a teški jecaji još dugo i dugo bili su jeka pređašnje tuge. Iz tih malih, uzbuđenih grudi izlazili su duboki i teški uzdasi. Njihova pohlepna usta pribila su se uz majčina prsa, a na kosicu dece kapale su krupne suze matera koje su ćutale. Kada je i poslednje dete, premoreno tugom, zaspalo, ostavile su matere svoju decu i tiho nestale u suprotnoj baraci. Na vratima svaka se još jednom okrenula, toplo nam e zagledala u oči i prišaptala: „Čuvaj nam decu, čuvaj ih rođena.“

Transport sa 550 dece otpremili smo u Zagreb i jedino što smo mogli kao utjehu reći tim materama, bila je adresa gde da potraže decu kad se vrate iz tuđine. Njih su sve još iste noći otpremili u Nemačku.“ (Dragoje Lukić: „Roditelj pokošenog naraštaja“ Muzej žrtava genocida, Beograd, 179 str.)

Prema evidenciji Ante Dumbovića, iz logora je vraćeno roditeljima ili najbližim rođacima 1.200 dece, dok ih je 2.200 predano građanima Siska i okoline na „prehranu“. Nikada nećemo moći sa sigurnošću utvrditi tačan broj umrle dece. Prema svedočenju grobara Franje Videca broj umrle dece u mrtvačkim sanducima je uvek bio veći od broja koji je stajao u evidenciji. Osim toga mala deca nisu niti popisivana. Više je mogućih i relevantnih izvora. Prema knjigama evidencije Ante Dumbovića u logoru je za pet meseci 1942. godine umrlo 1.630 mališana. Prema podacima mrtvozornika, dr Davida Egića u Sisku je pokopano 1.152 dece.

Istraživanja Narcise Lengel Krizman pak govore o 1.214 umrle dece sa mogućim odstupanjima u nekoliko desetaka umrlih. Na spomeniku na dečjem groblju stoji podatak da je tu sahranjeno oko 2.000 dece. U svakom slučaju broj ukopa na mesnom groblju bi bio mnogo veći da nije bilo spasilačkih akcija i „koloniziranja“ otete dece. Nekada su te akcije značile tek odgodu umiranja – bilo zbog nepovratne iscrpljenosti dece, bilo zbog povremenih ustaških akcija u kojima su tražili tu decu te ubijali i njih i njihove hranitelje. Usled izostanka bilo kakvog sistematskog istraživanja nakon rata nije moguće sa sigurnošću utvrditi niti približno tačan broj umrle dece.

Krajem rata se veći broj ljudi vratio iz zarobljeništva te su krenuli u potragu za najbližima. Kartoteka koju je vodila Dijana Budisavljević mogla se koristiti tek kratko vreme. Na zahtev nove vlasti u Zagrebu, Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), Dijani Budisavljević je oduzeta „kartoteka kozaračke dece“ i albumi s fotografijama iz ustaških logora. Rad na kartoteci je ubrzo sasvim zamro, a na hiljade dece i njihovih roditelja tražit će jedni druge još dugo, najčešće bez uspeha.

Procenjuje se da je kroz logor prošlo oko 5.000-7.000 dece do njegovog zatvaranja 8. januara 1943. Prema podacima mrtvozornika u logoru su umrla 1.152 deteta, dok drugi navode da je 1.631 dete umrlo u logoru Sisak.

Građani Siska i okoline pokušavali su pomoći uzimajući iz logora najmlađu i bolesnu decu.

U istorijskim udžbenicima ne može se saznati puno o stradanju najmlađih.

KOMENTARI



8 коментара

  1. Pingback: ДЕЧИЈИ ЛОГОР У СИСКУ: Комплекс страве и ужаса у НДХ из ког се чуо плач и дозивање мајки | СРПСКА ИСТОРИЈА

  2. ne izlječeni kompleksi says:

    Omarska,Manjača,Srebrenica,Sajmište,S.Mitrovica,Begejci,Niš Još ima na žalost puno A GLE ČUDA SVE BILA "PRIHVATILIŠTA" ALI SA RAZLIKOM U STOLJEČU OVA SU IZ 21-g ;)

  3. Pingback: ДЕЧИЈИ ЛОГОР У СИСКУ: Комплекс страве и ужаса у НДХ из ког се чуо плач и дозивање мајки | Срби на Окуп

  4. Pingback: Croatia: Sisak concentration camp for Serbian children | There Must be Justice

  5. Pingback: The Masks are going down – EFRAIM ZUROFF demands BRUSSELS to CONFRONT REVIVAL OF FASCISM IN CROATIA | There Must be Justice

  6. Pingback: Дечији логор у Сиску: комплекс страве и ужаса у НДХ | Nova Srpska dijaspora

  7. Pingback: Croatia: NAZI concentration camp for Serbian children | Big 'N' Mighty Nose

  8. Pingback: Злотвори | cy3a

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u