ДЕМОН СА ПЛАВИМ ОЧИМА: Ужаси сестре Барте били су још гори него у филму – Сестре су тукле децу шибама, па на ране сипале сирће и слану воду

ДЕМОН СА ПЛАВИМ ОЧИМА: Ужаси сестре Барте били су још гори него у филму – Сестре су тукле децу шибама, па на ране сипале сирће и слану воду

23 фебруара 2021

МЕЂУ многобројним тешким сценама филма „Дара из Јасеновца“, који је пре две вечери доживео светску телевизијску премијеру, публика је можда највише била потресена злоделима жене небеско плавих очију, чији поглед леди крв у жилама.



У питању је сестра Барта Пулхерија, главна управница дечијег логора у Јастребарском.

Историјска драма редитеља Гаге Антонијевића, по сценарију Наташе Дракулић, приказује свакодневни живот у концентрационом логору из угла десетогодишње девојчице Даре Илић, која је ухапшена са старијим братом, мајком и двогодишњим братом Будом на Козари. Њен отац је већ затворен у Јасеновцу и ради као гробар на стратишту Градина, знајући да ће једног дана и сам себи ископати гроб. Убрзо пре доласка у женски и дечји део логора Стара Градишка, Дарина мајка и старији брат су убијени. Након тога, прича се фокусира на Дарину одлучност да одржи обећање које је дала мајци: да се никада неће одвојити од малог брата, чак и када он постаје све слабији и када жене које су бринуле о њему у логору буду убијене или одведене у Немачку на принудни рад.

Услови у логору

Сам логор, основан је почетком јула 1942. по одлуци усташког поглавника Анте Павелића у циљу „планског одгајања“, односно васпитавања у усташком фашистичком духу и био под управом часних сестара Конгрегације св. Винко Паулски. У њега су се смештале бебе од шест месеци па све до деце до до 14 година. Услови у којима су деца боравила били су катастрофални, а многе часне сестре чуварке логора истицале су се у злостављању, драстично су кажњавале децу за сваки преступ. А пре ужасне тортуре деца би у логор стизала изнурена, болесна и готово гола. Ништа иоле прихватљиво није било обезбеђено за њихов смештај, није било чак ни хране за децу. Деца су боловала од најмање једне тешке болести, а многа су имала истовремено и више болести, дизентерију, тифус, скорбут, упалу плућа, дифтерију. Због глади, болести и начина „васпитања“ дневно је умирало по неколико дечака и девојчица. Умрла деца сахрањивана су по десетак заједно у месту Јастребарско.

Како је Барта убијала

– Усташки метод убијања деце од 3 до 10 година овако је изгледао. Питали би: Децо, ко жели да види маму и тату? или Децо, ко хоће чоколаду?. Деца би се јављала: Ја, ја, ја, ја. Онда би их све повели до јаме и ударцем чекића у главу убацивали у њу – испричао је својевремено за „Политику“ Гојко Рончевић, који је као седмогодишњак, три месеца био у Јастребачком. Пред њим је сестра Барта будаком убила двоје деце.

Свима је, сведочи Зорка Делић, такође једна од преживелих, сестра Барта говорила да су бандитска деца и да их треба побити. Деца су била приморавана да поздрављају усташким покличем „Спремни!“, а деца која то не би урадила била су бацана у самицу и премлаћивана. Сестре су их тукле шибама а онда на отворене ране сипале сирће или слану воду.

Барта Пулхерија, шездесетогодишња часна сестра, посебно је била озлоглашена по својим поступцима према деци, а била је управница логора. Као свастика Миле Будака, усташког министра и ратног злочинца, успела је да на крају рата побегне из земље. Преко часних сестара „милосрдница“ усташе су, систематски и на суров начин, спроводиле план „преваспитања“ партизанске деце у усташку младеж и своје „јањичаре“.

По информацијама доступним на интернету наводи се да је сестра Барта после рата емигрирала у Аустрију.

На Wикипедији се наводи да је у логору, према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске, било заточено 3.336 деце. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце.

У филму „Дара из Јасеновца“, многи наши познати глумци имали су запажене улоге, а они који су тумачили усташке мучитеље Јасеновца неретко су говорили колико им је било тешко да обаве свој посао. Многи су размишљали и да улоге одбију. Улогу безосећајне сестре Барте Пулхерије, играла је глумица Татјана Кецман.

Татјана глуми од своје седме године када је одиграла улогу мале Стојанке у серији „Осма офанзива“ у режији легендарне Софије Соје Јовановић. По завршетку Факултета драмских уметности у Београду, у класи професора Владимира Јефтовића и после неколико запажених улога у познатим филмским остварењима, Татјана своју каријеру усмерава првенствено на позориште. Десет година је била ангажована у КПГТ-у где је остварила значајне улоге, а широј позоришној публици у земљи и иностранству позната је по низу успешних ауторских пројеката: „Прекобројна“, „Сутерен“, „Кентаур“, „Лудило удвоје“, „Иза сцене“, „10:1“, „Више среће овај пут“, „А где су кокошке?“, „Сирена и Викторија“, „Женска посла“.

Ипак, несумњиво је да је „Дара из Јасеновца“ један од оних који ће јој обележити каријеру.

(Вантед.рс)

KOMENTARI



13 коментара

  1. Portopranco says:

    Meni je dobar onaj film koji me ispuni emocijama i ostane mi u memoriji.Došao sam iz Trsta u Republiku Srpsku pogledati film Dara iz Jasenovca i nekoliko dana nakon gledanja još mi se vraćaju scene iz filma i pod snažnim sam dojmom scena koje sam vidio.Da film je TEŽAK,ali takav i mora biti film koji govori o konc-logoru i genocidu koji su hrvati izvršili nad Srbima,Židovima i Romima.Ovaj moćan film koji je snimljen po scenariju Srpkinje iz Like,već sad je postao značajan događaj u našoj istoriji.Filmom Dara iz Jasenovca mi Srbi definitivno raskidamo sa zabludama o bratstvu i jedinstvu i nekakvom jugoslovenstvu.Da, nakon svih zabluda došlo je pravo vrijeme za to.

    • Pendrek says:

      Za istinu nikada nije kasno, daj Boze da sto pre svet sazna ko su ustashe i kurvati.

      • Portopranco says:

        Upravo tako.Mi,deseci hiljada Srba protjeranih iz Šibenika,Zadra,Drniša,Knina,Benkovca i Ravnih Kotara,a koji danas živimo u Trstu,sa ogromnim nestrpljenjem smo čekali da vidimo film Dara iz Jasenovca.Da vidimo ekranizaciju onoga što se nama događalo u stvarnosti,da vidimo taj prokleti i krvavi hrvatski nož pod srpskim grlom.Film je danas kako vidim dostupan svima i svi mogu da ga vide.Moćan je i uvjerljiv.Mi Srbi moramo uraditi sve što je moguće da hrvati više nad nama ni pod kakvu cijenu ne izvrše još jead genocid.

    • Cp6a says:

      Исто, брате. Да додам да ми се свиђа и што је свесрпски пројекат и што је имао свесрпску премијеру. Тако треба, наметнуте нам границе треба игнорисати до потпуног укидања. Глумци су били одлични, и Дара и мали Будо, усташе из БеГеа на високом нивоу, а најпотрснији су ми били погледи дечице у подруму. То никако не могу да заборавим.

  2. Kulak says:

    Fenomenalna uloga Tatjane Kecman.Sjajna uloga u moćnom filmu.

  3. E.Lirsch says:

    Eh kako je to NEKAD bilo? Jastrebarsko i kasarna "Franjo Ogulinac-seljo" Oklopna brigada sa 1000 vojnika... VP 2464/37 LPA 57/2 samohpodke sa dve cevi... a Februar 1975- maj 1976 Za vrenme Ustaskih pohoda 90-tih nisu smeli da udare jer je brigada osatla u punom sazivu i izasli su bez borbi u pravcu Bkjelovara. Logor za decu je nekih 200 metara od kasarne. Uzas od pokatolicenih demona.

    • tigar says:

      Kada Kusturica bude napravio film,Kurvati će se sami zakopavati u jamu..

      • Cp6a says:

        Подржавам, и због талента и због имена, мада и стрепим да ли би могао то да изнесе. Он је мајстор штоса и духа, не знам како би му овако озбиљна и тешка тема легла. Али ето, нека му то буде изазов, а такав човек сигурно изазове воли.

  4. Pendrek says:

    Radili bi to oni i danas opet isto! Kakva demonska kvazi drzava. nema goreg od pokatolicenih Srba, prokletni bili.

  5. Dražen Jovan Petrović says:

    Genijalna je ideja da scenario za film Dara iz Jasenovca napiše Srpkinja iz Like.Zato što je srpski narod iz Like gadno postradao od ustaškog noža.Nataša je iz Korenice,a u tom kraju je srpska krv tekla u potocima.Scenaristica iz Like,glavna glumica Biljana Čekić iz Potkozarja gdje su sjećanja na svirepe ustaške zločine i danas svježa i živa.To su sve elementi koji film Dara iz Jasenovca čine moćnim,snažnim i uvjerljivim.Remek djelo!

  6. Milan Dog says:

    Ludi sektasi "hriscanske" katolicke "vere". Zanimljivo da samo oni imaju opsednute, ni u jednoj drugoj religiji nema opsednutih, samo kod njih. Jasno je, to je demonska religija.

  7. Ivke says:

    Ne postoji fil koji bi pokasazo pravu sliku i bolest Ustasa

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u