Đilas prodaje svoju kompaniju

Đilas prodaje svoju kompaniju

17 септембра 2013

Dragan ĐilasDragan Đilas je odlučio šta će biti – samo političar. Kako je rekao juče za „Politiku”, prodaje firmu. Čedomir Jovanović i dalje ne vidi potrebu za tim.

Lideri Demokratske stranke i Liberalno-demokratske partije već dugo su pod pritiskom dela javnosti zbog toga što imaju i privatni biznis. Sociolog Vesna Pešić je preksinoć u emisiji „Utisak nedelje” navela da opozicija mora da se promeni ako misli da zadobije poverenje građana i da za početak lideri opozicionih stranaka ne bi smeli da se istovremeno bave i biznisom i politikom. U tom kontekstu je istakla lidera LDP-a Čedomira Jovanovića i kompaniju „Fidelinka” i lidera DS-a i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

„Prodajte firme, postanite političari. Ako hoćete da pravite pristojno društvo ne možete da budete i političari i biznismeni“, poručila im je Vesna Pešić.

Komentarišući ovu izjavu, Đilas ističe da je u svetu ozbiljna preporuka ako ste bili uspešni u biznisu pre ulaska u politiku. I da u tom istom svetu nije problem da budete suvlasnik firme koja ne radi sa državom, a da se bavite politikom.

„Nažalost, u Srbiji to pravi problem i političaru i firmi. Zato se slažem sa gđom Pešić da bi bilo dobro da u potpunosti izađem iz vlasničke strukture firme i ja na tome radim jako dugo. Ali, nije lako naći nekoga ko je spreman da kupi firmu koja je najveća ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu. Nadam se da ću uskoro uspeti u svojim namerama”, kaže Đilas za „Politiku”.

Lider LDP-a razmišlja nešto drugačije. I očigledno nema nameru da odstupi.

„Ja nisam samo političar, nego sam i otac četvoro dece, kojima sam dužan da obezbedim normalan život i da pomognem drugima kao što to već i činim. Za mene nikad nije bilo sramota raditi, za mene je sramota biti lopov”, rekao je juče Čedomir Jovanović za naš list.

U istoj emisiji na B92 u novembru prošle godine, pošto je lider LDP-a obelodanio da je firma njegove žene uzela u zakup deo preduzeća „Fidelinka”, sociolog Jovo Bakić je rekao da je nemoralno da šef jedne stranke ima firmu, da je to suprotno evropskim vrednostima. A pre mesec dana je sociolog Milan Nikolić u našem listu preporučio Đilasu da nekakvim „radikalnim potezom“, donacijom, humanitarnim fondom, pokuša da promeni imidž bogatog čoveka, okrene se (još) više socijaldemokratiji i tako privuče više glasača.

Ali, da li se to može smatrati demagogijom? Zašto je problem da se uspešan poslovni čovek bavi politikom? Sociolog i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže da to nije demagogija i da Vesna Pešić „ide u dobrom pravcu”.

„Jer, koruptivni okvir koji je stvorila politika oko ekonomije i tajkunska ekonomija oko politike preterano je jak da bi se to moglo ignorisati. Onda to znači da ćete se na ključnim funkcijama skoncentrisati na nešto što vam je osnovna delatnost, a to je politika”, ističe Stojiljković i ističući da se u svetu krupan biznis u politici javlja dosta retko, ukazuje da bi uvažavanje ove preporuke u jednoj krhkoj državi sa nerazvijenim političkim institucijama bio dobar primer.

Uz to, profesor Stojiljković ne veruje da mi imamo toliko „ibermenša“ (nadljudi), koji svoju energiju koja je nesumnjiva mogu da rasporede na različite strane. A i uvek ostaje potencijalna mogućnost sukoba interesa koju, koju treba otkloniti.

„Ne možete formalno nikome ukinuti tu mogućnost da se bavi biznisom, ali je na tim ključnim političkim funkcijama nešto što treba da deluje snagom primera. Korisno bi to bilo za političku praksu u Srbiji”, ocenjuje on.

Za razliku od njega i Vesne Pešić, Mirko Todorović, vlasnik kompanije „Todor” iz Vrnjačke Banje, smatra da se može istovremeno uspešno baviti i biznisom i politikom. Ali, samo pod uslovom da državni mehanizmi efikasno deluju. To što uopšte govorimo o tome znači, po njemu, nesposobnost države, nesposobnost institucija sistema, da proverava, upravlja i funkcioniše.

„Pa Margaret Tačer je imala vrlo uspešnu kompaniju kada je postala premijer, i akcije njene kompanije su skočile preko noći. Ali to je ozbiljna država. Zašto da Đilas ne radi, ili Pera, Žika, Mika… ako redovno izvršavaju svoje obaveze? A da li i pod kojim uslovima oni nešto rade, da li su favorizovani – to treba da kontrolišu institucije države”, ukazuje on.

Problem je, međutim, dodaje Todorović, što institucije ne funkcionišu. I onaj ko je uspešan mora zbog toga da ispašta. A 99 odsto političkih funkcionera, počev od lokala i mesnih zajednica, ističe on, nisu napravili kućicu za pse, a kamoli da znaju šta znači proizvesti, prodati, napraviti razliku u ceni, izvršiti obaveze prema državi, prema radnicima.

„I ko treba da donese boljitak vašem i mom detetu – ja ili onaj koji je lizao plakate i dogurao do državne funkcije? Pogledajte šta su oni uradili u državnim institucijama i javnim preduzećima, a pogledajte šta su uradili ljudi koji se bave privatnim biznisom. Pa da vidimo ko je više doprineo ovoj državi, pa na osnovu toga da sudimo. Zar treba onima koji su uspešni, Đilasu, meni ili nekome, da dođe neki balavac sa završenim menadžmentom za koji ni država ne zna gde ga je završio, koji je lepio plakate, i da meni deli lekcije? Nemojte molim vas, pa tako smo i došli tu gde smo došli, što sve radimo principom negativne selekcije”, ističe Todorović, koji ima iskustvo u politici (jedan je od osnivača Ujedinjenih regiona Srbije, a prethodno je bio u Demokratskoj stranci).

Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca”, u julu je za „Blic“ rekao da je „gotovo nemoguće” baviti se velikim biznisom i biti član neke političke partije. „Nemam pravo da stvorim sukob takve vrste u svom preduzeću”, naveo je on, dodajući da je „visoka politika“ iza njega od 2000. godine i da ne postoji nikakva mogućnost da se na bilo koji način stranački aktivira.

Ipak, u politici su i dalje „vlasnici kapitala” poput Nenada Popovića (koji je prodao sve svoje kompanije u Srbiji, da bi se potpuno posvetio politici), ministra Velimira Ilića, pa Dragana Markovića Palme, Božidara Đelića, Novice Tončeva, Aleksandra Vlahovića i drugih manje poznatih vlasnika raznih firmi i kompanija. Za neke se priča da novac i poslove stiču upravo zahvaljujući vezama sa političarima, učešćem na nameštenim tenderima i privatizacijama, dok primeri nekih drugih pokazuju da funkcionisanje po principu „dva u jedan” nije uvek profitabilno.

Bogoljub Karić je i dalje u bekstvu, a Predrag Marković, bivši ministar kulture, u avgustu prošle godine je preko „Politike” oglasio prodaju „Stubova kulture” za dinar. Sada nema nijednog zaposlenog i ne objavljuje knjige.

(Politika)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u