ЂИНЂИЋЕВ КУМ ПРОГОВОРИО И СВЕ ОТКРИО: „Ђинђић нас је водио у лоповлук! Ево ко је из ДОС-а највише крао!“

ЂИНЂИЋЕВ КУМ ПРОГОВОРИО И СВЕ ОТКРИО: „Ђинђић нас је водио у лоповлук! Ево ко је из ДОС-а највише крао!“

12 марта 2018

Драгољуб Марковић, кум убијеног премијера и дугогодишњи главни финансијер ДС, каже да су после 5. октобра 2000. године власт и моћ јако искварили Зорана Ђинђића и да су се његови пријатељи и сарадници енормно обогатили на незаконит начин.

Марковић је у интервјуу за недељник ‘Експрес’ корумпираност досовске елите описао тако што се присетио како су на прославу Ђинђићевог рођендана, 1. августа 2000. године, само он и Миодраг Костић Коле дошли аутомобилима, док су Чедомир Јовановић и Немања Колесар стигли тролејбусом и трамвајем, а Ненада Чанка је комбијем довезао комшија. Међутим, само годину касније, према Марковићевим речима, ти исти људи су у Ђинђићеву резиденцију дошли лимузинама скупљим од 100.000 немачких марака. Преносимо вам најзанимљивије делове исповести Марковића, који је 2003. године био један од носилаца Ђинђићевог ковчега.

Чеда из троле у лимузину

Сећам се једном, 1. августа 2001. године: Зоки слави рођендан у вили на Дедињу. Дођем у Ужичку, испред паркинг пун скупих аутомобила. Помислио сам да је можда звао Монтгомерија и ове Немце, Боду Хомбаха и друге… Улазим у кућу, нема дипломата, нема странаца, све стара екипа. Схватим да су то њихови аутомобили. А само годину дана пре, августа 2000, на његов рођендан смо колима дошли само Коле и ја. Чеда је дошао тролејбусом, Колесар трамвајем, Чанка је довезао неки комшија комбијем који је имао гориво или таксиста, није битно… А сад, испред возни парк, ниједан ауто не вреди мање од сто хиљада. Зоран пуши томпус, прилази ми и каже: „А, како напредујемо?“. „Пуним гасом у лоповлук“, одговорим му. Он позеленео, људи ме гледају, видим свима непријатно. Он ме одведе у другу собу: „Јеси нормалан? Зашто желиш да имаш педесет непријатеља?“. Ја га питам: „Јеси видео аутомобиле испред куће? Одакле?“ Окренем се и одем с рођендана.

Пљачкашка приватизација

Кажем Зокију – „Дај да направимо неки пројекат, морају мало паре да уђу у народ, да имају неке лове сви. Не можемо овако, дајемо педесет марака пензионерима“. Он каже – „Нема пара“. А има када ови око тебе треба да краду?! Страшно смо се свађали око тога. Онда та приватизација. То је било ужасно, ја у томе нисам хтео да учествујем. Ту су приватно узете велике паре. Нажалост, Зоран је подлегао атмосфери. Уместо да он промени Србију, она је променила њега. Када сам то схватио након једног састанка с њим, плакао сам као киша. Све што је следило, било је тако логично…

Његово понашање је личило на веома опасну болест која се зове цезаризам. То је оно кад имаш толико моћи да просто не верујеш да нешто или неко може да се окрене против тебе. Кад си на таквој функцији, твоја обавеза је да бринеш о својој безбедности, али он то није тако доживљавао.

Гађао га пепељаром

Нервирала ме његова неодлучност. Ми смо у рату с мафијом и овима из Шилерове. Већ је готово, сукоб неизбежан. У том лудилу, мене неколико пута покушавају да убију. Избегао сам сачекушу, ону ‘шпанску крагну’ коју ми праве Багзи и Калинић. И ми опет нешто млако. Нема одговора са наше стране. Онда ми у једном моменту ‘земунци’ упадну у кућу. Моје обезбеђење, њих шест полицајаца с дугим цевима, побаца оружје и побегне. Они, ‘змеунци’, кажу ми – „Ви радите против нас, ви ово, ви оно“. Ја кажем – „Океј, као ми не знамо шта ви све радите, и шта сада, убићете ме у мојој кући?“ „Не, не“ – кажу они – „ми смо дошли да упозоримо“. Цела екипа код мене у кући. И оду.

Одмах ми подигну обезбеђење. Добијем 24 човека, нон-стоп и увече састанак у Кнеза Милоша. Разматра се како да се обрачунамо с њима, и онда ми Зоран каже: „Знаш, Дражо, дај да ми ово решимо другачије мало, полако, без тензија. Најбоље би било да се ти опет мало склониш у Енглеску“. Ја побесним, узмем ону кристалну пепељару и гађам га. Наравно, промашим. Па срам те било, пола живота носим панцир због тебе! Милошевић хоће да ме убије због тебе! Сада си на власти и не можеш да ме заштитиш. Изведи, бре, тенкове на њих! И одем, нисам могао више то да слушам. У три ујутро зове ме Гури и каже: „Изађи, чекају те испред у џипу, треба да се видимо“. Он ми каже да је Зоки ипак одобрио акцију да Жандармерија нападне базу ЈСО у Кули и да их све похапси. Таман сам помислио, добро је, освестио се. Кад – ништа. Већ за пар дана ми је рекао да од тога нема ништа, не може да ризикује људске жртве бла, бла, бла. Није прошло пар дана, десио се Лимес.

Онда када је Зоран отишао, осећао сам се као да ми је умро друг, који је, ето, случајно у том тренутку био председник Владе. Тако сам се осећао и то сам осећао према њему. Док сам стајао поред ковчега и слушао Амфилохија како говори оно „ко се мача лати, од мача ће и погинути“, знао сам о чему прича. Није он мислио тада на овај олош, мислио је на њега.

Мојим јајима гађали РТС

Милошевић је хтео да ме убије и то неколико пута. Били су они протести против изборне крађе 1996. Зима. Демонстрације, лудило, лупају се шерпе, а маса на улицама и зове мене Зоран и каже: „Еј, је л’ можеш да нам даш шлепер јаја. Хоћемо да гађамо РТС јајима“. У то време шлепер јаја је 30.000 марака. И пристанем да ми плате колико то мене кошта и још мало мање и у неколико мањих возила донесем то и поделим демонстрантима. И онда за два дана у неким енглеским новинама изађе на насловној страни слика РТС облепљен јајима. И мени већ стиже дојава са стране да ћу имати проблем. Али океј, очекивао сам то. Дође инспекција и наоружана полиција код мене у фирму, као контрола. Али онда ме зове Зоран да дођем брзо код њега, а тамо Вучела. И кажу ми да су решили да ме убију и да морам да бежим. И ја кренем колима ка Хоргошу и кажем себи зашто бежиш из своје земље. Окренем Јовицу Станишића, нађем га у неком хеликоптеру на Косову. Он изненађен: „Дилбере, зар ти ниси отишао? Јеси ти нормалан?“. Схватим да ни ДБ у том тренутку не може да ми помогне и онда одем у Лондон, чучао сам тамо неколико месеци.

Станишић хтео да хапси Слобу

Јовица је био на нашој страни. Хм, можда није добар термин „на нашој страни“. Али био је разуман човек. Видео је где то иде и стално нам говорио: „Ја ћу њега (Слободана Милошевића, прим. ур.) ставити у кућни притвор. Али ви морате да имате неки план и нека решења“. После је и он био у силазној путањи, њега су склонили брзо, а онда је настао хаос када је Раде Марковић дошао. Кад је било бомбардовање, држао сам Зокија у штеку у стану код моје тетке, која је живела у Шведској и имала празан стан. Знаш где? На Студентском тргу, тачно преко пута стана где је Зоки живео. Они га траже по целој Србији, а он се није померио сто метара.

Спојио сам Ђинђића и Легију

Ја сам их спојио. Срели су се у џипу. Црни „линколн навигатор“, мислим да је био Лимунов. Ми смо дошли с њим, ја и Чуме, који ми је био као телохранитељ. Преко Гурија сам добио сигнал да они хоће састанак и дошао сам одмах у Скупштину града. Тамо је био Зоран са Ружом. Кажем Зокију: „Легија хоће да се видите“. Он ме пита шта да ради. Ружа виче: „Немој да идеш, убиће те, Зоране! Нека иде Драгољуб. Ја кажем: „Па шта онда, да убије мене?“ Она каже: „Па ти имаш Чумета“. И добро, ми одемо. Нађемо се тамо, била је прошла поноћ. Дође Легија с овим његовим пратиоцима и сад ми сви треба да седнемо у један џип – Зоран, Легија и ја. Кад хоће и Чуме да уђе… Ја му кажем „где ћеш ти“, а он мени, као, „како где, па ако не уђем с тобом може обојицу да вас убије“. Па нека нас убије ако смо тако глупи, не можеш унутра. Он каже добро, али неприметно репетира пиштољ и гура ми у рукав. И тако ја седим напред с пиштољем, с Легијом и Зораном.

Дил за 5. октобар

Легија је рекао да ће поштовати вољу државе. Али битнији састанак је био 6. октобра ујутро код мене, када се Легија заклео над том иконицом да ће га штитити. И сад кад је он то изговорио, тражио је од Зорана да му да реч. Зоран каже: „Каква реч, дај пусти сад то, не могу ја да ти дам реч, ја сам политичар, бићу премијер можда, не иде то“. Легија инсистира на томе: „Не, не, дај ми реч“. Зоран каже: „Ево, Дража ће ти дати реч“. И ја се окренем и кажем му: „Ако је тако, имаш моју реч да ће све бити океј докле год си ти океј“. Веровали смо му. Легија је био способан за посао којим се бавио. Ми добијемо његов досије и видимо да је отприлике Рамбо за њега ништа… Тачан, прецизан, педантан. Али десио се после тај проблем у Грчкој. Легију су ухапсили тамо и Зоран је организовао да се милион марака или евра, не знам ни сам одакле, да тамо да се он врати у Србију. Шта ће нам то? Зашто то радимо? Па није он отишао по задатку државе, него приватно. И још га они јуре за неко убиство доле. Био сам против тога…

Легију смо провалили за Стамболића

На једном састанку Зоран каже Легији: „Еј, овде имамо велики проблем, мораш да нам помогнеш“. Овај каже: „Нема проблема, о чему се ради?“ И ми кажемо да не можемо да решимо убиство Ивана Стамболића. Одједном он блед ко крпа. Туц-муц, као, ништа он не зна. И ја и Ђинђић укапирамо да он има неке везе с тим.

Никад ме није бранио од напада

Ја сам увек имао проблема зато што сам пријатељ Зорана Ђинђића. Оно што се никада није десило је квалитетан Зоранов деманти тога да је Драгољуб лош тип. Он је само у неколико емисија споменуо како сам ја, ето, океј. У једној ТВ емисији, кад је био председник Владе, рекао је: „Драгољуб је човек са којим бих данас волео да проводим више времена“.

(Експрес / Информер)

KOMENTARI



20 коментара

  1. Milutin says:

    Ово је доказ како је трула америка тачније циа преко ових издајника досоваца извршила државни удар у СРБИЈИ. Цена тог државног удара је данас више него икаг најизраженија јер смо најсиромашнији у ИСТОРИЈИ СРБА КОЈА ТРАЈЕ ПРЕКО 7500 ГОДИНА. И овај данас прича и блебеће како су ИЗДАЛИ СРБЕ И СРБИЈУ И ИЗВРШИЛИ ДРЖАВНИ УДАР А НИСУ НИ КРИВИЧНО ОДГОВАРАЛИ. Само ова прича се не пише случајно баш ових дана.

  2. Nebeska Srbija says:

    Pa zato ovi toliko hvale Djindjica..Svi koji su se obogatili uz njega ga hvale,prosta stvar!!Sami se javljaju.

    • Za Srbiju says:

      Kriminalci hvale kriminalce.

  3. Miroslav says:

    Dobro bi bilo da se javnosti predstavi deo zivota Z.Dj. od njegove dvadeset pete pa do pedesete godine, i kako je covek bez dana radnog staza uspevao da opstane ne radeci nista... o tome sta su posle oteli i pokrali, a na racun nesretnog naroda.. to vec svi znamo.Zasto politicarima biografija pocinje od momenta dolaska na vlast i prisvajanja budzeta kao dedovine...

  4. Drago says:

    Zar mu prijatelj Vučić nije obećao podignuti spomenik u Beogradu. To bi trbao uraditi i Jovanoviću, Čanaku. Živkoviću itd.Gdje je sada pravna država gos. predsjeniče????

  5. gaga says:

    he he i ocete opet da podizete spomenk na Studentskom trgu Zoranu Djindjicu?Coveku koji je izvrsio Etnocid na svojim narodom kao i svi iz "zutice" zvana Demokratska stranka!Aminovao je bombardovanje osiromasenim uranijumom sosptevene zemmlje!A sad i ovo!Srbi jer ste toliko uspavani bromacepamom i bensedinima!Probudi se narode srpski dok nije kasno!

  6. goran, možda... says:

    Olimpijada šljama...

  7. gaga says:

    marsista Djindjic spasilac Srpstva doktorirao na marksizmu na jezuitskom Univerziteu Konstanc sa temom na nemackom:"Marx kritische Gesellschaftstheorie und das Problem der Begründung"

  8. gaga says:

    evo kako lazu!Vikipedia za srne maternji jezik i vikipedija na nemackom obratite paznju na tekst o studiranjui do doktosrkoj disertaciji Zorana Djindjica.prevode je na srpskoj vikipediji ovako:„Проблеми утемељења критичке теорије друштва“ kao da s eradi o Socioloskim stuidijama a ne o marsistickim!a orginal na nemackom glasi ovako:Marx’ kritische Gesellschaftstheorie und das Problem der Begründung.Eto dragi Srbi kako nas lazu! pogledajte oba "orginala" tamo gde pise Stium tj.Studiranje:https://de.wikipedia.org/wiki/Zoran_%C4%90in%C4%91i%C4%87 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D1%92%D0%B8%D1%9B

  9. gaga says:

    evo kako lazu!Vikipedia za srne maternji jezik i vikipedija na nemackom obratite paznju na tekst o studiranjui do doktosrkoj disertaciji Zorana Djindjica.prevode je na srpskoj vikipediji ovako:„Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kao da se radi o Socioloskim studijama a ne o marsistickim,izostavlja se pominjanje Marksa u njegovoj doktorskoj disertaciji.Po sistemu"Da se vlasi ne dosete" Kriju od naroda da je njihov spasilac bio okoreli levicar i komunista a ne "Demokrata" kriju da je studirao na jezuitskom fakultetu!!A orginal na nemackom glasi ovako:Marx’ kritische Gesellschaftstheorie und das Problem der Begründung.Eto dragi Srbi kako nas lazu! pogledajte oba "orginala" tamo gde pise Studium tj Studiranje:nemacka varijanta vikipedie:Studium Đinđić wurde 1952 als Sohn eines Offiziers in Bosanski Šamac in Bosnien geboren. Als Philosophiestudent an der Universität Belgrad begann er mit seinem politischen Engagement. Đinđić wurde zu einer mehrmonatigen Haftstrafe verurteilt, weil er mit anderen Studenten aus Kroatien und Slowenien eine oppositionelle Studentengruppe gegründet hatte.Nach seiner Haftentlassung setzte er sein Studium in Deutschland fort, in Frankfurt am Main bei Jürgen Habermas und in Heidelberg. Nach dem Wechsel an die Universität Konstanz stellte er dort 1979 seine Doktorarbeit in Philosophie fertig. Sie trägt den Titel Marx’ kritische Gesellschaftstheorie und das Problem der Begründung.[1]Srpska vikipedia:Студије Ђинђић је студирао филозофију на Универзитету у Београду, а паралелно је похађао и предавања из историје уметности, социологије и економије.[6] Још током студентских дана се заинтересовао за политику, а за себе је тада говорио да је „леви анархиста“.[7] Посебно интересовање је показивао за Петра Кропоткина, чија је дела преводио на српски и критичку теорију друштва, познату под називом Франкфуртска школа. С групом истомишљеника, Ђинђић је убрзо преузео руководство Савеза студената на Филозофском факултету. Почетком јануара 1974. године, савези студената из Београда, Загреба и Љубљане, организовали су студентски скуп у Љубљани. За скуп је био припремљен „Нацрт резолуције савеза студената филозофских факултета у Београду, Љубљани и Загребу“, који је указивао на постојање кризе југословенског друштва и са радикално левих позиција критиковао тадашњу комунистичку власт.[8] Након што је словеначка полиција брутално спречила одржавање студентског скупа, организатори су, укључујући и Ђинђића, ухапшени. Ухапшени студенти су формирали штрајкачки одбор, због чега су били свакодневно нападани у штампи. Новембра 1974. године у Љубљани је одржано суђење, на коме су шесторица студената, међу којима и Зоран Ђинђић, били осуђени на по годину дана затвора. Међутим, притисак међународне јавности помогао је осуђеним студентима да избегну издржавање затворске казне.[8] Након што је осуђен од стране комунистичког режима и преко партијских медија због покушаја организовања независног политичког покрета југословенских студената, Ђинђић је емигрирао у Западну Немачку, захваљујући интервенцији бившег канцелара Немачке Вилија Бранта, који је убедио власти да пусте Ђинђића у Немачку уместо да издржава казну у Југославији. Наставио је студије филозофије код професора Јиргена Хабермаса у Франкфурту.[9] За време боравка у Франкфурту, Ђинђић је често посећивао књижару „Карл Маркс“ у којој је у то време радио Јошка Фишер.[10] У лично пријатељство, то познанство је прерасло тек 20 година касније. Ово је постало предмет шпекулација у смислу Фишеровог ранијег пацифизма и његове касније улоге у нападима НАТО-а на СР Југославију.Године 1979. је докторирао на универзитету у Констанцу на тези „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“ код Јиргена Хабермаса.

  10. Gagi says:

    Javne izjave i svedocenje kako je unistavana ekonomska (zivotna) struktura ovog naroda, je nista drugo, osim ruganja ovoj i svakoj drugoj vlasti i ovom narodu. Drsko i bahato svedocenje, bez pardona i grize savesti za svoje sunarodnike je, nista drugo nego megaveleizdaja. Interesantno je da porodice i familije unistitelja ovog naroda nemaju nikakve konsekvence sadasnje drzavne vlasti za ucinjeno. Svakodnevni smo svedoci bahatosti "povlascene" dece u saobracaju i svim drugim segmentima ove nase zajednice. Jesmo li mi masovno hipnotisani ili smo poludeli, bitange i jajare su bolji i jaci od nasih dedova i pradedova koji su ovu drzavu herojski bajonetima stvarali krvlju i znojem. Svakog Srbina bi moralo da bude sramota okruzenja i zaduzbine gde zivi,to nasi pretci nisu zasluzili. Jedina radost je sto kazna USKORO STIZE.

  11. Velika Metla says:

    Која је сврха писања о Ђинђићу? Не може ништа шта је у вези њега помоћи Србији! Имамо ми преча посла него се преклапати о томе КО је био,и ШТА је био!

  12. Aleksandar says:

    Прочитао сам чланак, згађен. С каквом кугом српски народ има посла!

  13. Млађа says:

    Питао бих ове што сматрају да је лоповлук настао од ДОС-а, да ли је било боље када је Милошевић стварао лопове, тајкуне и ратне профитере, или је сада боље када су ове неписмене лоповчине запоселе власт?

    • Velika Metla says:

      Млађа,наравно да јесте било боље када се све сагледа! Под условом да цело људско бивствовање не посматраш кроз призму пуног тањира! Је ли циљ "досовског"отпада био да се с доласком(читај постављањем на власт)на власт упоређују с Милошевићем? Да је од "досовског"олоша остало макар онолико колико од Милошевића,Република Србска,данас би Србији било много боље! Наведи ми једну једину ствар,позитивну,коју су "досовци"урадили за Србију!

  14. Maximus says:

    Ciste lazi:)))Znam da Canak nikada nije bio siromasan.To mi je dovoljno da znam da je teskstopisac neznalica.Ali kome je to vise i vazno?Covek je mrtav vec 15g.?A nije dugo ni vladao,jedva dve godine.I to ni blizu moci koje sada ima Vucic.

  15. Pingback: Саопштење за јавност председника ОО СНС Мали Зворник – Мали Зворник Инфо

  16. samostalan says:

    Moze li da se preispita odakle Ruzici Djindjic milioni?

    • električar says:

      Ne može !!! Jesi li ti normalan ???

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u