Dokle će da traje predstava?

Dokle će da traje predstava?

1 марта 2014

cedomir-anticPiše: Čedomir Antić

Opet predstava? Đukanović i Krivokapić bi svakako ostvarili kolosalnije rezultate od dosadašnjih političkih učinaka, da se kojim slučajem bave glumom. Jer, zaista, koga je – ako već gleda neku tursku sapunicu – briga kako živi turski narod, koliki je privredni rast, da li predsednika podržavaju samo neobrazovani i fanatični, da li nobelovca hoće da ubiju samo zato što je drugačiji od prosečnog brke koji bi mogao bez priprema da bude dubler Sadamu Huseinu? Mi stariji, pamtimo „materu svih sapunica“ – „Dinastiju“ (naslov nema veze sa režimima Kim Il Sunga i gošjudara sa Gorice) – i složene odnose u trouglu Blejk, Kristl i Aleksis. Odnosi Mila i Ranka tokom svih ovih godina nekako neminovno vuku na složene i sladunjave relacije između Blejka Karingtona i njegove Kristl. Zajedno su, svađaju se, ali nekako, na posletku, uzvišena osećanja nekako prevladaju. Zbog dece i porodice – u jednom, zbog jedne „nacije građana“, jedne države i jednog vođe – u drugom slučaju… Ali ipak prevladaju. Ima tu poneka fina, tanana razlika. Blejk i Kristl su likovi serije o dekadentnim bogatašima, svaka logička kriza inspiracije pisaca marotonskog scenarija mogla je da bude prevaziđena kalemljenjem lažne trudnoće, pronalaskom nestalog deteta, otkrićem neke pravne anomalije kao što je važeći raniji brak ili, ako nema druge, terorističkom klanicom u kojoj na kraju stradaju samo kelneri… Sve je to moglo da prođe kod nezaposlenih domaćica i u nekim zemljama socijaističkog bloka, koje su naivno čekale da ih do američkih vrednosti odvedu stručnjaci tipa – slepog vodiča specijalizovanog za prepoznavanje deviza na dodir i akcizne robe na miris. Kako će to da prođe kod gladnog radnika koji je odgladovao sve šarene laži tokom proteklih četvrt veka i sada bi najrađe da primeni srajevsko-kijevski scenario, ali zna da od toga nema ništa pošto bi ga „prijatelji“ iz Brisela smesta bombardovali. Podsetimo: slučaj Noriega nikad ne otvaraju Panamci, već uvek Amerikanci.

I svadiše se… Kuku šta će sada Kristl da radi po celi dan…? Ko će da nasledi o onoliku kuću? Šta će sada Felon i Stiven u trideset i petoj bez majke?

Da li je to na pragu nova raspodela uloga u crnogorskom igorokazu i to u času kada nam Jeljko Kacin jasno poručuje da Crna Gora nosi štafetu i prednjači u srljanju ka EU u koju će stići za 56 ili u boljem slučaj 34 godine. Da ne kažem godinice. Da li će mogući odlazak karijeski šarmantnog špijekera sa trona Skupštine RCG usporiti eurointegracije ove slobodne države u kojoj novinarstvo nije zanimanje, već ekstremni sport? Da li će ulazak neke napredne radikalke u vilu Karingtonovića zaustaviti modernizaciju Crne Gore? Hoće li tada biti sprečeno uvođenje novih slova i ukidanje smrdljive, orijentalne Ćirilice? Da li će onolika ilirska i mletačka imena ostati nevraćena umesto sloveno-srpskih okupatorskih? Ko će da iskopa i ritualno spali onih petstotinak Paštrovića koji su učestvovali u balkanskim i svetskom ratu, da bi kasnije učestvovali u samookupaciji i razvlašćivanju nekoliko stotina onih koji su bili veliki Srbi dok su za to imali interes i dok je gospodar kome su bili u milosti besudno vladao?

Čekamo novi nastavak crnogorske „Dinastije“ ili možda dukljanske „Ljovisne“… Za to vreme u Srbiji traje karneval. Zamislite, kod nas postoji mogućnost da na izborima ne pobedi onaj ko ih raspisao!? Kakav nedostatak, ili da budem potpuno precizan – kakav defekt. Ali i mi smo naučili ponešto. Sada imamo vlast koja zna pred kim pognuti glavu, kome potvrđivati i pred kim pasti na kolena. Neinteligentni narod još uvek im ne da đukanovićevsku parlamentarnu većinu, ali dok ne bude razvijena parapolicijska država tu su razne Kristl i Hurem Jovanović, Tadić, Dačić… Pred vama i nama stoji izbor. Vi možete da ujedinite opiciju, a Đukanovićeve i Miloševićeve kreature oterate kod njihovog tvorca ili u vanparlamentarnu opoziciju, i da pobedite na izborima, a u slučaju falsifikovanja oborite nenarodni režim sa mnogo više prava od onog koje su imali demonstranti u Sarajevu i Kijevu (koji nisu imali većinu građana iz sebe). Mi u Srbiji, posle ovih izbora lako možemo da se probudimo u našoj verziji Crne Gore iz 2007. godine. Opozicija se tuče među sobom za nakolonost vasti, sprema se promena ustav… U Crnoj Gori to je rađeno protiv interesa srpske nacije, i u Srbiji protiv ustavnih prava srpskog naroda…

Ipak, kako god bilo, nedemokratske i nenarodne vlasti uvek su iste. Naposletku uvek izdaju čak i ideje koje su ima bile opravdanje. Oni koji su im prišli kako bi branili državu – ostanu bez iste. Gladnice koje su htele da se najedu i ogreju oko režimskog kazana konačno izgladne i smrznu se jer tamo ima samo za vladajuću familiju i oligarhiju… Sve što je potrebno, jeste da se manemo lutanja. Možda ćemo na putu ka slobodi, dostojanstvu, slobodnom tržištu, sigurnosti imovine i socijalnoj pravdi naići na protivljenje Evropske unije… Ako bude tako, možemo samo da slegnemo ramenima: i sa Osmanlijama smo izašli na kraj…

(Napredni klub)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u