Др Александар Стефановић: После карцинома жена може да роди

Др Александар Стефановић: После карцинома жена може да роди

24 октобра 2016

dr_620x0-45tge5rh

АКО се рак јајника, грлића или тела материце открије у најранијој фази, код једног броја жена може да се примени поштедна хирургија и да се тако сачува могућност рађања. Тренутна статистика је, нажалост, прилично поражавајућа: 30 одсто жена са карциномом грлића материце и 20 одсто са малигним туморима јајника, млађе су од 40 година, и болест се у Србији углавном открива у поодмаклој фази – упозорава у интервјуу за „Новости“ професор др Александар Стефановић, директор клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

– Али, ако спроведемо све мере које су већ примениле високоразвијене земље, које су значајно смањиле оболевање од карцинома грлића материце тако што у високом проценту откривају промене на грлићу у претканцерозној фази, онда ћемо сигурно у Србији имати много већи број жена којима ћемо, и поред малигног тумора, моћи да сачувамо способност да роде – каже професор Стефановић.

* Да ли је то разлог што, иако засад немате велики број пацијенткиња код којих може да се примени поштедна операција, усавршавате и развијате програм минимално инвазивног лечења?

– Свакако. Тренутно немамо велике серије ових операција управо из разлога што у тренутку постављања дијагнозе имамо много више случајева карцинома у одмаклом стадијуму него у почетној фази. Али, поштедну хирургију развијамо и за садашњост и за будућност. Са организованим скринингом, односно програмом раног откривања карцинома грлића материце, очекујемо да ћемо имати много више пацијенткиња код којих је болест откривена у раној фази, када поштедна хирургија може да се примени са истим ризиком као да је урађена радикална операција.

* То је изузетно важно за жене с обзиром на то да се значајно померила граница када се одлучују да роде.

– Рак грлића материце и јајника су практично болести млађих жена, док се карцином тела материце у животном добу до 40. године јавља само у три до пет одсто случајева. Тренд да се материнство одлаже присутан је у читавом свету, па и у Србији, која и иначе има проблем са наталитетом. Тако долазимо у ситуацију да жене пре него што се остваре као мајке, или док желе још деце, добијају малигне болести репродуктивних органа. Зато је важно да се развија пракса да се у таквим случајевима, под условом да то не повећава ризик, не одстрањује цео оболели орган, као код радикалне операције, него само део.

* Када се може применити поштедна хирургија?

– Само у почетном стадијуму болести, али ни тада не може код свих пацијенткиња. Ова врста терапије је још нестандардна. На Клиници за гинекологију и акушерство КЦС имамо конзилијум за канцер и трудноћу, у којем су гинеколог, онколог, перинатолог, субспецијалиста репродуктивне медицине, неонатолог… Читав тим стручњака доноси одлуку да ли у једном случају, па макар он био и у почетном стадијуму, може да се уради нека поштедна операција и да се сачувају репродуктивни органи. Наравно, пацијенткиња мора о свему да буде упозната, и да да сагласност.

* Суштина је да применом поштедне операције не сме да се угрози крајњи исход лечења?

– Онколошки исход мора да буде исти као кад радимо радикалну операцију. Нема оправдања да се ради поштедна хирургија да би се сачувала могућност рађања, ако то повећава ризик да болест прогресира.

* Да ли се жене лако одлучују за поштедну операцију, или ипак преовлађује страх па се чешће опредељују за радикалан захват?

– Имали смо случајева када упознамо пацијенткињу са свим проценама, да поштедном хирургијом не идемо ни у какав ризик, односно да је он једнак као када бисмо применили стандардни захват, јер ризик увек постоји: и у најранијем стадијуму откривена и лечена болест може поново да се јави, па се одређени број жена, чак и иако немају потомство, одлучи за радикалну операцију. Дешава се, и код нас, и у свету где се ради далеко већи број поштедних операција, и да се жене одлуче за поштедну хирургију, а да касније, ипак, не желе да затрудне.

* Колико жена сте досад оперисали тако да се сачува могућност рађања?

– Више од 30 жена са карциномом грлића материце оперисано је последњих година у нашој клиници, и њих три су после тога родиле. Имамо и серију од 25 жена са карциномом тела материце које смо третирали нехируршким путевима, односно локалним хормонима уграђеним у спирале, или применом хормона који имају задатак да у почетним стадијумима практично делују на тумор и да га елиминишу. И међу тих 25 случајева имамо три трудноће после лечења тумора.

* После поштедне операције или хормонске терапије колико времена мора да прође да би жена смела да затрудни?

– Те жене редовно морају да буду под контролом, а трудноћа може да се планира после две године.

* Проблем са карциномом јајника, код којег такође може да се примени поштедна хирургија, јесте тај што се ова болест касно открива.

– Скоро 20 одсто жена са овим малигним туморима млађе су од 40 година. Не постоји програм раног откривања, али нема ни дијагностичких процедура које су ефикасне у откривању, тако да се почетни стадијуми карцинома јајника откривају случајно, кад се, рецимо, појави циста која ствара тегобе. Али и у таквим случајевима можемо да урадимо поштедну операцију, да уклонимо један јајник, или чак само део јајника и сачувамо могућност да жена касније роди. По светским и европским протоколима, у случајевима када и у том првом стадијуму болести постоји нешто већи ризик, може да се примени и хемиотерапија, и да после две године жена може да планира трудноћу. Али, све то је могуће у строго селектованим случајевима.

* У којим центрима може да се ради ова врста хирургије?

– Она је резервисана само за велике центре, јер захтева обучен кадар и дајагностику као што су магнетна резонанца и ПЕТ скенер, којих нема свугде.

* Колико је онда та врста лечења доступна пацијенткињама из унутрашњости, да ли вам колеге из мањих центара упућују оболеле жене?

– Морам да признам, недовољно, али тој сврси служе стручни скупови какав је и 18. Међународни симпозијум гинеколога Србије, Црне Горе и Републике Српске, који је недавно оджан у Бечићима, на којем су учествовали најпризнатији стручњаци у овој области из света. Гинеколози из региона, што значи и они из мањих центара, на оваквим скуповима се упознају шта је ново у дијагностици и терапији, а како је једна од сесија била посвећена поштедној хирургији, очекујемо да ће контактирати с нама кад буду имали пацијенткиње за ову врсту терапије.

БЕЗ ОПРЕМЕ НЕ МОЖЕ

* Да ли је једини разлог за развијање поштедне хирургије то што све више млађих жена оболева од малигних болести репродуктивних органа?

– Није. Раније није било могуће радити такве захвате са онколошким ризиком који није повишен у односу на стандардну хирургију. Развојем технологије сада лакше можемо да проценимо захваћеност органа тумором и са сигурношћу можемо да тврдимо да је поштедна хирургија у конкретном случају безбедна. Други разлог је то што те пацијенткиње после лечења карцинома, углавном због година, махом иду на вантелесну оплодњу, па је и усавршавање техника вантелесне оплодње оправдало потребу за већом применом поштедне хирургије.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u