ЕКСПЕРТ ЗА БАЛКАН ТВРДИ: Ево шта се дешава и КАКО ПУТИН СТОЈИ НА БАЛКАНУ

ЕКСПЕРТ ЗА БАЛКАН ТВРДИ: Ево шта се дешава и КАКО ПУТИН СТОЈИ НА БАЛКАНУ

30 јануара 2019

Европа не би требало да се изненади ако Русија ускоро направи властиту “мапу пута” нормализације српско-албанских односа, оцењује у у ауторском тексту за угледни „Њујорк Тајмс“ шеф Центра за либералне стратегије у Софији, политиколог, Иван Kрастев.

У чланку насловљеном „Путиново следеће игралиште, или последња морална одговорност Европске уније“, Kрастев указује да је политика ЕУ према Балкану више вођена идеологијом него у било којем другом делу света, али упозорава да је управо идеолошка ригидност Европе и одговорна за парализу региона.



Анализирајући питање разграничења измађу Срба и Албанаца, односно „корекције граница“, он указује да је ЕУ својим ригидним ставом и практично одбијањем да подржи такав договор, отворила простор да руски председник Владимир Путин и Русија ступе на сцену и преузму посредничку улогу, а „комшијама у региону“ поручила да су инфантилни.

– То им се обило о главу – поручује Kрастев, који такав став образлаже мишљењем да су „Изгледи за споразум Србије и Kосова данас много слабији него пре неколико месеци, а ризик од етничких сукоба већи“.

Истовремено, он поручује доносиоцима одлука у ЕУ да би, по угледу на Преспански споразум, Европа сада, са истом енергијом и флексибилношћу, требало да подстакне Србију и Kосово да нађу властити компромис.

– Само тако може да остане релевантна у региону, а не тако што ће бити сила за одржавање статуса кво – наводи Kрастев.

Анализу бугарског политиколога преносимо у целости.

Балкан – из репресивног у депресивно

– Транзиција на Балкану је завршена – рекао ми је, пре извесног времена, албански политички аналитичар Ремзи Лани.

Међутим, Лани није мислио на трансформацију од диктаторске државе до демократије, као у многим другим посткомунистичким земљама:

– Прошли смо транзицију од репресивних до депресивних режима.

У праву је. Старих комуниста и радикалних етничких националиста углавном више нема; заменила их је стагнација – економска, социјална и политичка.

Сада се поставља питање како се ти депресивни режими уклапају у нарастајуће геополитичко супарништво.

Дан пре недавне посете Београду председник Русије Владимир Путин изразио велико незадовољство због промене имена Македоније и оптужио “САД и поједине западне земље” за “дестабилизацију” региона, а шеф руске дипломатије осудио је “спремност САД да све државе Балкана што пре уведе у НАТО и тиме уклони руски утицај у региону.

Посматрајући посету Путина Београду и слушајући његову реторику, неминовно сте морали да закључите да се конфронтација Запада и Русије на Балкану мења – како по карактеру, тако и по интензитету. У последњих десет година Русија је активно бранила своје привредно и културно присуство у региону, али никада није отворено оспоравала хегемонију НАТО и ЕУ. Више није тако.

На први поглед, руске амбиције делују нереално. Балкан остаје чврсто везан за Запад – Грчка, Бугарска, Румунија, Хрватска, Албанија и Црна Гора чланице су НАТО, а Македонија је на путу да то постане.

Земље региона су или чланице ЕУ, или теже да јој се придруже. Европска унија је убедљиво највећи трговински партнер, највећи инвеститор и омиљена дестинација емиграната. Преовладава мишљење да би Русија могла да отежа ствари, али да на може више од тога.

Преовлађујуће мишљење је можда погрешно. Москва је осетила критичну повредивост положаја Запада на Балкану: док ЕУ у земљама као што је Украјина сматрају симболом промена, на Балкану је виде као браниоца статуса кво, која је можда на путу да пропадне.

ЕУ губи битку

Јавност је незадовољна и бесна. Етничке тензије расту. У готово свим земљама у региону одржавају се велике демонстрације против власти. У већини земаља економски раст је успорен, сиромаштво је широко распрострањено, а смањење становништва драматично: више од 40 одсто људи рођених у Босни и Херцеговини напустило је земљу; око 40 одсто рођених у Албанији и око 25 одсто Македонаца урадило је исто.

И док анкете показују да већина људи и даље сматра да је улазак у ЕУ најбољи начин да доживе напредак, обећање европске интеграције губи чудотворну моћ. Не само да будућност ЕУ делује неизвесно, већ су и лидери попут француског председника Емануела Макрона јасно ставили до знања да неће трошити политички капитал на залагање за интеграцију Западног Балкана.

Упркос томе што се расположење у региону променило, Европска унија није спремна да промени приступ према њему. Ово је делимично последица бирократске инертности и недостатка политичког интереса, али и страха да ће било каква промена политике на Балкану деловати као издаја принципа.

Ратови у бившој Југославији 90-тих година одиграли су значајну улогу у обликовању политичког идентитета ЕУ после хладног рата. Трагедију у комшилуку Европа није доживела само као сукоб између држава и народа, већ и између два принципа: принципа етничког национализма, оличеног у Слободану Милошевићу, и принципа мултиетничке демократије, отелотворене у Европској унији. Самим тим, идеологија више покреће политику ЕУ према Балкану него у било ком другом делу света. Идеолошка ригидност Европе је за дивљење, али је такође делимично одговорна за паралисање региона.

Ово најбоље илуструје улога ЕУ у дипломатском процесу између Србије и Kосова. Дијалог је иницирала и подстакла ЕУ зато што сви схватају да је узајамно признавање Београда и Приштине једини начин да се уклоне препреке за дубљу економску сарадњу и утре пут уласку Србије и Kосова у Европску унију. Међутим, када су српски председник Александар Вучић и његов косовски колега Хашим Тачи почели да разматрају осетљиво питање “корекције” граница како би постигли коначан споразум, велике европске престонице брзо су саопштиле да то никада неће дозволити.

Промена граница никада није добра идеја, а нарочито после трауматског искуства етничких ратова на Балкану, али није најбоља идеја ни рећи изабраним лидерима да не могу да сами обликују узајамне односе.

Према томе: упркос легитимности страховања Европе да би промена граница између Kосова и Србије могла да подстакне друге земље да пођу за њиховим примером, као и чињеници да је ЕУ у праву када упорно тврди да било какву промену граница мора да подржи већина људи у тим земљама, порука оставља лош утисак. Kао да говоре комшијама да су инфантилни. Управо то им се обило о главу. Изгледи за споразум Србије и Kосова данас су много слабији него пре неколико месеци, а резик од етничких сукоба већи.

Овде на сцену ступа Русија

У новембру прошле године, Путин се сусрео с Тачијем, упркос чињеници да Москва не признаје Kосово као државу. Тај састанак шаље поруку да Русија не види себе на Балкану само у улози заштитника Србије, већ и као могућу посредничку силу. Зато Европа не би требало да се изненади ако Русија ускоро направи властиту “мапу пута” нормализације српско-албанских односа (не би требало да се изненаде ни ако Турска покаже заинтересованост да учествује у таквој иницијативи Русије).

Другим речима, руско деловање на Балкану не само да квари игру. Москва жели да замени ЕУ у улози посредника у решавању регионалних сукоба, као што – прилично успешно – настоји да замени САД у улози посредника на Блиском истоку.

У петак, након 27 година спора, грчки парламент коначно је одобрио ново име Македоније – Северна Македонија – и ставио тачку на један од сукоба на Балкану. Била је то стварна победа европске стратегије у региону. Сада би Европа, са истом енергијом и флексибилношћу, требало да подстакне Србију и Kосово да нађу властити компромис. Само тако може да остане релевантна у региону, а не тако што ће бити сила за одржавање статуса кво.

(Blic)

KOMENTARI



7 коментара

  1. Zoran says:

    "У петак, након 27 година спора, грчки парламент коначно је одобрио ново име Македоније – Северна Македонија – и ставио тачку на један од сукоба на Балкану. Била је то стварна победа европске стратегије у региону."_________To nije resavala EU, nego Amerika.

    • Rusofil says:

      I to na ocigled cijelog svijete prevratom.

      • Željko says:

        Što to bi Rusija? Benzinska postaja sa nuklearkama i sa gladnim stanovništvom gdje u prečniku od cca. 50 km od Moskve je makadam!

  2. Vesko says:

    Sve u ovom artiklu je okrenuto naopacke pa zato autor i ne moze da razumije ulogu EU Rajha i zasto su stvari kako jesu! EU Rajh odnosno Nemacka su izazvali i podstrekivala NACIONALISTE na Balkanu, kako bi razbili Jugoslaviju o onda i samu Srbiju. EU Rajh im dao politicku i vojnu podrsku nacionalistima Hrvatima, Slovencima, islamskim radikalima u Bosni, Makedoncima, Crnogorcima...svima od reda a osudivao kao glavnog krivca srpske nacionaliste koji su se pojavili kao odraz tih nacionalista koje je podrzala EU i Nemacka i koji su se odlucili da u nametnutim ratovima za nacionalne drzave pomognu srpskom narodu u stvaranju nase nacionalne drzave takoder koju nismo imali dugo vremena. Tako da autor ne moze da shvati mnoge stvari ako to ne razumije, a ocito da ne razumije pa tako nema mogucnosti da pravilno analizira stvari. Srbiji nije potreban nikakv sporazum koji bi znacio priznanje i legalizaciju okupacije dijela teritorije, svakako ne zauzvrat ulaska u EU Rajh koji nije u nasem interesu jer bi isparaznio Srbiju 40% dodatno i tako nas bioloski ubio a samim tim i nasu ekonomiju. Drugo taj EU Rajh bi onda nametnuo da zapocnemo neprijtalejsku politiku prema Rusiji sto bi dovelo do krvavog obracuna protiv tih EU klika u Srbiji. Nama odgovara pat pozicija, i radicemo sve da isprovociramo pat pozicuju sta god neko mislio tako ce i biti. Nece nas pokoriti niti zapadne genocidne hijene niti nasi veleizdajnici koje su postavili da nas manipulisu.

    • Slobodanka says:

      O pa ovo je bugarski kolaborant sa SAD i EU, naravno da njega interesuje da porobljavački projekat na Balkanu uspe i održi se. Prespanski sporazum je zapadna porobljavačka ujdurma za Makedoniju, i Bugarin vidi nešto slično tome, dakle opet porobljavačko, kao dobro rešenje za Srbiju i Kosovo. Smešno je što on kod Amerikanaca kritikuje EU, a SAD u poređenju sa EU je još gori po onom što ovde ostavlja i postavlja.

  3. Slobodanka says:

    Intelektualno i superiorno puvaisanje nesposobnih i štetnih, eto to je ovaj tekst. Bugarski politokolog Ivan Krastev: "ideološka rigidnost Evrope je odgovorna za paralizu regiona (Balkana)" . Istovremeno, on poručuje donosiocima odluka u EU da bi, po ugledu na Prespanski sporazum, Evropa sada, sa istom energijom i fleksibilnošću, trebalo da podstakne Srbiju i Kosovo da nađu vlastiti kompromis. – Samo tako (EU) može da ostane relevantna u regionu, a ne tako što će biti sila za održavanje statusa kvo – navodi Krastev. ... UHVATIO SE TOG KOMPROMISA Srbija-Kosovo KAO PIJAN PLOTA. Nije ni jedini u tome. Da pretpostavimo da je kompromis već napravljen i realizovan, da li bi posle toga region krenuo? Da li bi krenulo otvaranje fabrika u većem broju, masovno zapošljavanje, i uopšte život? Ubili su prostor bivše Jugoslavije, a ubijanje su počeli još od onih mera MMF-a iz 80-tih i da ne nabrajam šta smo sve još dobili od tog Zapada do danas. Greška je u tome što oni samo računaju ko će ovde vladati i kome će pripasti Balkan. Da li će ovo biti Zapadni Balkan? Očigledno je da neće jer ceo prostor polako pa sigurno pretvara se u povećeg mrtvaca. Ako se dosad iselilo tako puno ljudi, kao što je sam naveo iz BIH, iz Albanije, iz Makedonije, a iseljava se i Hrvatska i Srbija, za 20 godina na šta će ličiti ceo ovaj prostor? Svetsku finansijsku krizu objavili su 2008 godine i do danas je nisu rešili. Zato svuda gde su nogom kročili gledaju samo šta će da upljačkaju za sebe i postavljaju rešenja koja ne funkcionišu ali su navodno demokratska pa eto kao takva potrebna su nam. Rusija je bila u krizi još 80-tih, već tada njenog uticaja nije bilo ovde; znači već 4 decenije nje skoro da nema na Balkanu. Razbi-raspad bivše Jugoslavije pa to je hteo i podržavao Zapad. A on to ne priznaje nego sad samo komentariše da "Starih komunista i radikalnih etničkih nacionalista uglavnom više nema; zamenila ih je stagnacija – ekonomska, socijalna i politička. Sada se postavlja pitanje kako se ti depresivni režimi uklapaju u narastajuće geopolitičko suparništvo." - O dobro jutro, ovo je kao ono "Setila se prda kudelje usred svete nedelje". Plaše se kako će funkcionisati ono što ovde prave već 4 decenije, a jasno je da funkcioniše nikako. Pa što su sad zapeli za Rusiju da li će i sa čim će eventualno kročiti na Balkan? Zato što su zapadnjaci nesposobni i veoma štetni po živi život. Nakon 4 decenije pretežno zapadnog uticaja, ovde sad da dođu Marsovci i da imaju za nas i naše živote da ponude nešto kvalitetno, značajno i dobro - itekako bi bili prihvaćeni.

  4. Miraš says:

    U novembru prošle godine desio se baš kratki susret Putin - Tači, i to bugarski politikolog ocenjuje: "Moskva želi da zameni EU u ulozi posrednika u rešavanju regionalnih sukoba, kao što – prilično uspešno – nastoji da zameni SAD u ulozi posrednika na Bliskom istoku." - Do susreta je došlo zato što i Tači svestan je da veto Rusije ili Kine može da zaustavi konačno rešenje za Kosovo, do danas Rusija nije priznala nezavisno Kosovo. Rusija sa pravom veta na SBUN i u ponovnom usponu neće sebe kompromitovati da daje pristanak na nepravedna rešenja pa tako ni na nepošteno rešenje za kosovski problem. Toga se boji Tači i mnogi drugi te zato obleću oko Putina. Ali bitno je da bugarin nastoji to da iskoristi sa zluradom namerom da učini lošijim odnose EU i Rusije. Baš je prilagodljiv, imitira vašingtonske rusofobe i egzistira kao parazit. Dao je preteran značaj sporazumu Srbija-Kosovo zato što zna da postoje interesi Vašingtona da se što pre postigne taj sporazum.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u