„ЕРДОГАН ОЗБИЉНО ИДЕ ПУТИНУ НА ЖИВЦЕ!“

„ЕРДОГАН ОЗБИЉНО ИДЕ ПУТИНУ НА ЖИВЦЕ!“

15 октобра 2020

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган све је ближи да пређе “црвену линију” када је реч о Нагорно-Карабаху, пошто је тај сукоб много другачији од оних у Сирији и Либији, казао је политички аналитичар Керим Хас.



Генерални директор Савета за руске спољне послове Андреј Кортунов, труста мозгова који је повезан са министарством спољних послова Русије, изјавио је недавно да је однос између Ердогана и руског председника Владимира Путина “минско поље”, и истакао да је први човек Турске прешао линију и да је “близу мине” због мешања у сукове у Нагорно-Карабаху.

Однос Путина и Ердогана је наводно као минско поље

– Иако црвена линија” још није прекорачена, Ердоган озбиљно иде Путину на живце – казао је Хас и додао да су односи два лидера били су напети и пре 27. септембра када су екскалирали сукоби у том подручју, преноси портал „Ахвал“.

Русија и Турска успеле су да формирају однос који је користан за обе стране, али су се суочавале са компликацијама које су настајале током сукоба у Сирији и Либији, где су те две земље подржавале супротне фракције. Како сматра Хас, они су стратешки партнери и такмичари у једном погледу, односно директни опотентни у другим случајевима.

Међутим, како оцењује овај аналитичар, Нагорно-Карабах је од велике важности за Русију. Обе земље слале су своје војне саветнике, плаћенике и војнике у Сирију и Либију, али слични поступци Турске у том региону који је близу Русије могао би да доведе од ненамерне екслалације и трајног нарушавања партнерства две државе.

– Путин неће дозволити да се у већој мери Турска меша у дешавања у Карабаху, који је познат по томе да представља “руско двориште” – каже Хас.

Руси подржавају и једне и друге

Овај аналитичар истиче да Русија гаји добре односе са обе стране – има одбрамбени пакт са Јерменијом, која је њен традиционални савезник, а недавно је „отоплила“ односе са Азербејџаном. Такође, Москва продаје оружје обема странама.

Турска, са друге стране, није крила отворену подршку према Азербејџану пошто те две државе гаје дугогодишње културолошке, историјске и економске везе. Анкара је пружила војну подршку званичном Бакуу у сукобима који су 27. септембра есксалирали између Јермена и Азербејџанаца.

900 плаћеника стигло у Азербејџан пре ексалације

Јерменија, Русија, Француска и Иран оптужиле су Турску да је послала борце из Сирије у Азербејџан. Министарство спољних послова Русије саопштило је прошле недеље да је “јако забринуто” због ангажовања сиријских и либијских плаћеника у региону Нагорно-Карабах.

Како јавља Опсерваторија за људска права, наводно је 900 плаћеника из Сирије стигло у Азербејџан, а ангажовала их је приватна турска компанија која се бави безбедношћу.

(Informer)

KOMENTARI



11 коментара

  1. persida says:

    Ma nemoj da me nerviras, iznerviracu se, mame mi. Joj sto me nerviras.

  2. Kulak says:

    Rusi neutralni,Turci navijaju za muslimane.Stara priča.

    • Милан says:

      Ердоган је имао једноставан задатак, подржао је од Јермена три до четири пута бројније Азербејџанце. Притом важно је да је Азербејџан економски значајно јачи што значи да је Ердоган зарадио и на трговини. Посебан ћар је да се краткотрајно показао јачим од светске силе Русије јер направио је сукобе у дворишту Русије у ком она традиционално одржава ред и мир у свом интересу. Турска новцем Азеребејџана и рукама Азербејџанаца уз додатак лако потрошне терористичке робе, постиже успехе против Русије на лак начин. Наравно Русија неће побити Азербејџанце да их буде мање те да на тај начин створи вештачку равнотежу, нити ће дозволити да буду оштећена значајна профитабилна постројења Азербејџана. Шта може да уради? Може да упозори Азербејџан да обнављање сукоба на Карабаху по међународном праву води ка међународном признању Нагорно Карабаха. Француска би највероватније већ признала независност Карабаха, тиме би још више задобила Јерменију која је чланица ОДКБ, те на тај начин поразила би Русију. Али Француска не сме то да уради јер има пуно муслимана унутар Француске. Спавачи могу поново да запале и Париз и Ницу. Слично стање је у целој ЕУ. ЕУ има Јерменију одавно на мапи кроз програм источног партнерства, такође и Азербејџан, затим Грузију, Молдавију, Украјину, Белорусију. Све поменуте су мање или више "процветале" од свесрдне помоћи ЕУ, неке и двапут попут Украјине. Покушај обојене револуције догодио се и у Азербејџану али безуспешно. Затим у средњој Аѕији у Узбекистану, Киргизији, итд. Ако би Русија сада примерено казнила Азербејџан, даје шансу Алиеву да и он окрене Азербејџан према ЕУ слично као Јерменија. Звучи као парадокс, али таква могућност јесте реална.

      • test01 says:

        Odlicna analiza ! Nista ni dodati a ni oduzeti.

  3. Portopranco says:

    Kako Bakir Izetbegović nema dileme? On je uvijek za muslimane.Ako je međunarodno pravo na strani muslimana,on je za muslimane.Ako međunarodno pravo nije na strani muslimana,on je za "realnost na terenu"!

  4. Dražen Jovan Petrović says:

    I željko komšić je za muslimane.Daju mu lovu!

  5. E.Lirsch says:

    A sta velis? Rusi podrzavaju i jedne i druge. VVP ne zna vise sta radi. Obicno ne radi nista a kad mu jajca pritegnu medju cepanice morace se odluciti za jednu stranu. A sam da odluci niti ume niti 'oce. Sam je sebe pricero uza zid.

  6. M says:

    Problem je i u tome što ako Rusi otvoreno oružano podrže kršćane Armene protiv Azerbejdžana,time neće biti oduševljena samo Turska,nego ni Iran,Čečenija,Dagestan itd.,odnosno cijela južna muslimanska Ruska granica!To je netko pametno i tu zaigrao protiv Rusije!To vjerovatno nije izvorno Turska koja time može biti uvučena u opasan sukob!To je netko pametniji,udaljeniji vrlo!

    • Слободанка says:

      Јесте против Русије, али је и против Ирана. Иран је главна мета, већ дуже време и сада.

  7. Милан says:

    У успешном одржавању јерменских позиција на терену пре ове војне акције Азербејџана, у томе има простора за гашење актуелног сукоба. Азербејџан је желео блиц-криг са чишћењем целог Карабаха, већ је извесно да то није постигао. Сада се у Бакуу шири наивна верзија да план Шимшек (Муња) о брзом освајању Н. Карабаха пропао је јер су га издајници претходно проследили у Јереван. Ово је сигуран знак да су у Азербејџану кренули процеси који могу прерасти у унутрашњу кризу. Чак и у односима између клана шефа државе Илхама Алијева и армијске елите који је углавном пореклом из Карабаха и његове околине. У међувремену стижу добровољци из Француске и Грчке за одбрану Карабаха. Алиев нека се упита шта све још ОДКБ може да достави Јерменији за ефикаснију одбрану. Алиев ће морати да смени актуелни војни врх у Азербејџану, рецимо може да их оптужи за неуспешно вођене војне операције, а да би сачувао себе на власти. Код неуспеха одувек се пере образ смењивањем нижих глава. Ердоган? Ердоган је пробао и у Идлибу па је 4 марта ове године ишао на хитан договор у Москву. То ће се поновити.

  8. Beli Orao says:

    Надам се Владимир зна шта да ради ! Што се тиче турчина зна да је лажљиви превртљив.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u