EU bez milosti

EU bez milosti

13 јула 2013

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

Da u EU nema solidarnosti, savezništva i demokratije pokazuje i primer najstarije evropske države. Eksperiment MMF-a i EU nad grčkom ekonomijom započet sa ciljem saniranja krize u toj državi dovodi do sve veće tragedije i siromaštva.

Tzv. Trojka koju čine MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka, nedemokratske institucije čije predstavnike naravno ne biraju građani, već uveliko ima kontrolu nad grčkim finansijama, ali posredno i nad grčkom državom kojoj nameće pogubna rešenja. Kako bi umanjila svoj dug stvoren zarad ulaska u EU, kao i manipulacijama finansijskih elita na Zapadu, Atina je počela da prodaje javna dobra u energetskom sektoru, putnu infrastrukturu, prirodne resurse među kojima i izvore vode, univerzitete, zaštićeni obalni pojas itd. I pored „pomoći“ Brisela koja se svodi na delimičan otpis starih kamata i plasiranje novih kredita, trćina Grka nema pristup zdravstvenoj zaštiti a broj radnika koji dobijaju otkaz povećava se svakog dana. Čak 77 posto finansijske pomoći Grčkoj dobile su banke i investicioni fondovi što pokazuje da ta sredstva nisu uopšte bila usmeravana za oporavak države i boljitak građana, već za jačanje privatnih finansijskih elita.

O razmerama grčke tragedije svedoči i primer jedne mlade Grkinje kojoj nisu hteli da daju dete u porodilištu dok nije platila punu cenu porođaja od 2000 evra.

Uvidevši da od Brisela neće dobiti potrebnu pomoć Grci su počeli da se organizuju na principu solidarnosti. U samoupravnoj klinici „Helinikon“ na periferiji Atine stotinak lekara besplatno pruža svoje usluge sve većem broju ljudi. Za godinu i po dana 10 000 ljudi primilo je pomoć u ovoj ustanovi. Zbog nametnutih ušteda od strane Brisela i Berlina koje u javnom sektoru iznose oko 40 odsto čak i oni koji rade nemaju novca kojim bi platili medicinske usluge. U grčkim bolnicama nedostaju lekovi i medicinski materijal. Klinika Xelinikon prima i sve veći broj ljudi koji ne mogu da plate vodu ili struju od kada je uvećan porez na nekretnine, jer je električna energija isključivana čak i onima koji u kući ne mogu da žive bez medicinskih instrumenata, kao što su boce s kiseonikom.

U Atini su prošle zime zbog previsokih cena grejanja ponovo postali aktuelni šporeti na čvrsta goriva.

Tri godine nakon prvog evropskog „kriznog plana“ Grčka i dalje tone u recesiju kojoj se ne nazire kraj. Zvanično nezaposlenost iznosi 27 odsto, što je tri puta više nego 2009. godine, ali taj broj ne odgovara realnom stanju. U centru Atene su zatvorene brojne prodavnice, dok Grci imaju sve manje novca za letovanje. Čak 63 procenta mladih do 25 godina ne radi, a grčki BDP je od 2008. pao za 25 posto, što je gore od rezultata ‘velike depresije’ koja je 1929. pogodila SAD.

Grčka vlada je da bi izvršila naloge iz Brisela već nekoliko puta upotrebila ovlašćenja kojim raspolaže samo u slučaju vanrednog stanja i to kako bi razbila neke od 8000 protesta građana. Policija je upala u državnu RTV ERT koja ima tradiciju dugu 75 godina i na silu isključila njen signal nakon čega je 2600 zaposlenih ostalo bez posla. Jedna za drugom na dobošu su završile brojne energetske kompanije, pomorske i vazdušne luke, železnica, autoputovi, nacionalna lutrija… Privatizuje se čak i poreska uprava kao i univerziteti, što je suprotno grčkom Ustavu. Da ove mere EU i MMF-a ne daju rezultat pokazuje i podatak prema kojem je Grčka uz sve uštede i otpuštanja radnika uspela za dve godine da prikupi sredstva u iznosu od svega 1 odsto duga.

Kao predlog za rešenje problema stigla je i poruka kancelarke Angele Merkel koja je poručila da nezaposleni trebaju da se sele u potrazi za poslom!

Kakav je odnos EU prema građanima čije je države zahvatila ekonomska kriza govori i naziv „PIGS“ (svinje) skovan u Briselu za Portugaliju, Italiju, Grčku i Španiju koji se sastoji od početnih slova nabrojanih država. Kasnije im je pridodata i Irska ali tako da naziv „svinje“ ostane uvek vidljiv (PIIGS). Holandija je već predložila stavljanje ovih zemalja pod starateljstvo!

Nakon ovakvog odnosa briselske oligarhije prema Pravoslavnoj zemlji koja je postavila temelje evropske civilizacije, nije čudno što Grci sve više porede modernu Nemačku predvodnicu EU sa Hitlerovom državom.

U grčkoj štampi su se pojavile karikature koje prikazuju aktuelne nemačke političare u nacističkim uniformama i plakati demonstranata sa kancelarkom Angelom Merkel odevenom kao da je Hitlerov oficir.

Grci su se setili i velike pljačke njihove države koju je izvršila Nemačka. Naime, još 1942. godine nemački i italijanski advokati su potpisali sporazum, u odsustvu Grka, obavezujući Banku Grčke da obezbedi Nemačkoj “ratnu pozajmicu” od oko 10 milijardi evra, mereno vrednošću današnjeg novca. Vodeći se interesnom stopom od skromna tri procenta, grčki ekonomisti su izračunali da bi za 70 godina ta cirfa iznosila više od 70 milijardi evra, što bi bilo dovoljno da se pokrije fiskalni deficit Atine za narednih pet godina. Međutim Nemcima ne pada na pamet da vrate ovaj dug.

Ekonomisti upozoravaju da i Srbiju na putu u EU može da sačeka grčki scenario jer država, ukoliko se ovako nastavi uskoro neće imati novca za isplatu plata i penzija, što može nakon 13 godina ispunjavanja svih zahteva Vašingtona i Brisela da dovede do krize veće od one iz devedesetih godina prošlog veka.

Za razliku od SAD i EU, Rusija ne tretira zemlje zahvaćene teškom ekonomskom krizom kao države drugog reda već nudi održiva rešenja za izlazak iz krize. Ruski predsednik Vladimir Putin je već predložio stvaranje jedinstvenog tržišta koje bi se prostiralo od Atlantskog do Tihog okeana, na kojem bi se promet merio trilionima evra i čiji učesnici bi bili ravnopravni. Međutim, Brisel nije zainteresovan za ravnopravnost i demokratiju već za dominaciju finansijskih elita i kleptokratije.

Na primeru Grčke, Srbi mogu da vide šta ih čeka na putu približavanja EU. U situaciji u kojoj su Brisel i Berlin nametnuli bankrot i rasprodaju najstarije države u Evropi, Srbija nema čemu dobrom da se nada i može da računa na sigurnu ekonomsku katastrofu.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u