Европска унија: историјске противуречности и социјално-економске кризе | INTERMAGAZIN

Evropska unija: istorijske protivurečnosti i socijalno-ekonomske krize

17 jula 2017

Piše: Petar Iskenderov

Ideja o transformaciji organizacije u „Evropu dve brzine“, koja je sve popularnija u poslednje vreme u rukovodstvu EU, izgleda da u poslednje vreme počinje dobijati sve realnije obrise. Međutim, ne u vidu konkretnih razrađenih projekata reformi, nego u obliku produbljujućih socijalno-ekonomskih protivurečnosti među evropskim regionima. Glavni gubitnik u procesima koji se odigravaju su države centralne i istočne Evrope, a posredno – balkanske zemlje koje tako aktivno teže da se integrišu u za sada još formalno „jedinstvenu“ Evropu.

„Evropskim zemljama u razvoju“ – upravo tako su se odnedavno u dokumentima EU i drugih međunarodnih organizacija počele nazivati istočno-evropske zemlje – prete „ozbiljni ekonomski potresi“. Takav zaključak sadržan je u dokumentima Međunarodnog monetarnog fonda, koji su pripremljeni za regionalne konferencije u hrvatskom Dubrovniku.

Prema svedočenju direktora evropskog departmenta MMF Pola Tomsena, za poslednjih 10 godina potencijal ekonomskog rasta u zemljama centralne i istočne Evrope smanjen je dva puta. I ova tendencija dobija sve očiglednije političke posledice, doprinoseći rastu nestabilnosti u državama jugo-istočne Evrope i preteći da odbaci situaciju na period sa kraja 90-ih godina prošlog veka.

Prema svedočenju Pola Tomsena, vlasti nekih zemalja regiona sumnjaju u prednost evropskih integracija pošto je usporeno zbližavanje između istoka i zapada Evrope zbog krize i ekonomskih teškoća (a u nekim slučajevima to zbližavanje je i potpuno zaustavljeno). Usled toga, prema ocenama MMF-a, među zemljama istočne Evrope „počela su da se javljaju pitanja“ povodom svrsishodnosti sprovođenja prilično bolnih reformi u ekonomskoj i političkoj oblasti.

Zaoštrile su se i protivurečnosti između Nemačke – zemlje koja dobija maksimalne dividende od kriznih pojava u EU u celini i u evro-zoni posebno. „Ni jedan iskreni posmatrač ne može poreći da su ekonomske strukture u Evropi iskrivljene – posebno se to odnosi na Nemačku, što Berlin, izgleda, ne primećuje“ – veoma ispravno primećuje s tim u vezi američko izdanje The National Interest. [http://nationalinterest.org/feature/the-european-union-has-currency-problem-21449]

Ništa manje ozbiljan problem za istočnu Evropu predstavlja i neprekidni „odliv mozgova“ u zapadnom smeru. Prema podacima MMF-a, za poslednje godine se u zemlje Zapadne Evrope iz centralnih i istočnih oblasti prebacilo otprilike 20 miliona ljudi.  [http://www.vestifinance.ru/articles/88009]

Produbljavanje socijalno-ekonomskih i političkih protivurečnosti između zapadnog i istočnog „krila“ EU naleže na zaoštravanje međudržavnih odnosa u toj oblasti EU, koju treba smatrati „jezgrom“ evro-integracija. Poslednjih dana se raspirio nimalo šaljiv diplomatski skandal između Austrije i Nemačke. Kao povod je poslužila izjava austrijske vlade o namerama da pooštri pograničnu kontrolu granice sa svojom južnim susetkom i čak da u tu oblast prebaci oklopnu tehniku. Ministar odbrane Austrije Han Peter Doskozil je izrazio spremnost da organizuje vojne jedinice na graničnom prevoju Brener (jedan od glavnih planinskih prevoja) u Istočnim Alpima i da razmesti četiri oklopna transportera Pandur u Tiropoljskoj oblasti radi jačanja pozicija, koje su već zauzele armijske jedinice u sastavu od otprilike 800 vojnika.

Zvaničan razlog ovakvih mera je težnja Beča da se suprotstavi prilivu nelegalnih imigranata koji prodiru u Italiju iz Severne Afrike i preko balkanske maršrute iz Turske. „Mi moramo da se pripremimo za razvoj migracije u Italiji i ja očekujem da će pogranična kontrola morati da se aktivira u skorije vreme“ – istakao je šef austrijskog odbrambenog resora. „Mi vidimo kako situacija u Italiji postaje sve oštrija i mi moramo biti spremni da izbegnemo situaciju kakva je bila na leto 2015. godine“ – dodao je on. Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc je takođe potvrdio da je njegova zemlja spremna „da u slučaju neophodnosti zaštiti“ granicu sa Italijom i oružanim putem.

U Rimu su upalili alarme. Ambasador Austrije je bio hitno pozvan u ministarstvo inostranih poslova Italije radi objašnjenja.

Tri okolnosti su izazvale posebno negodovanje u političkim krugovima Italije.

Kao prvo, nasilna dejstva Austrije usledila su nekoliko dana pošto je ministar inostranih poslova Italije zatražio da se druge zemlje-članice EU priključe problemu i pomognu njegovoj zemlji da se suoči sa iznenada pojačanim prilivom migranata. Jasno je da pokrivanje austrijsko-italijanske granice vojskom i oklopnom tehnikom – uopšte ne predstavlja odgovor na koji su računali u Rimu, računajući na evropsku solidarnost.

Drugi momenat nosi unutar-politički karakter. Zatvaranje granice sa Austrijom znači da na teritoriji Italije mogu „odsesti“ desetine i stotine hiljada izbeglica  – što će neminovno uticati na imidž i elektoralne gubitke dejstvujućih vlasti. Prema podacima profilnih službi OUN, u prvoj polovini tekuće godine u Italiju je stiglo otprilike 85 hiljada izbeglica i migranata, što je za 20% više od odgovarajućih pokazatelja za 2016. godinu. Ipak preko Sredozemnog mora tokom 2017. godine u Evropu se već prebacilo više od 100 hiljada izbeglica.

[http://www.vestifinance.ru/articles/87687]

Još karakterističnije je – prema sociološkim predviđanjima – da samo trećina pristiglih realno beže od ratnih sukoba ili se spasavaju od političkog progona u otadžbini. Ostale dve trećine su „ekonomski migranti“ – uglavnom mladi usamljeni muškarci sa minimalnim obrazovanjem koji su sposobni da stvore pretnju kako tržištu rada, tako i socijalne sigurnosti Italije i drugih zemalja kuda oni pristižu.

Na kraju, postoji i treći aspekt sadašnje krize: istorijsko-međudržavni. Južni Tirol i obližnje oblasti su istorijskog regiona Tirola predstavljaju sami po sebi predmet dugogodišnjih teritorijalnih sporova između Austrije i Italije. Zato se i u Beču i u Rimu tradicionalno bolno odnose prema svakom jednostranom koraku u tim rejonima. Ne čudi da su sadašnji manevri austrijske armije izazvali u Italiji stanje blisko šoku.

Međutim, ni Austrija se ne može kritikovati zbog nedoslednosti. Sredinom 2015. godine Beč se jasno pridržavao kursa za maksimalno „stiskanje“ izbeglica i migranata na sopstvenoj teritoriji i nedozvoljavanje dolaska novih partija migranata. To je već izazvalo trvenja Austrije sa Mađarskom, Češkom i drugim zemljama. Ne treba sumnjati da će novi rast priliva „gostiju“ iz Severne Afrike i Bliskog i Srednjeg Istoka, koji primećujemo u ovom trenutku, ponovo postati predmet vatrenih diskusija u regionalnim prestonicama i na nivou rukovodstva EU.

Na taj način, na karti EU se – čak i ukoliko stavimo u zagradu Brexit, «faktor Trampa» i uzajamne odnose između Pariza i Berlina – sve jasnije ocrtavaju dva sukoba, potencijalno veoma opasna po jedinstvo organizacije: socijalno-ekonomska kriza, praćena rastom političke nestabilnosti u jugo-istočnoj Evropi, i «migracioni kolaps», koji preti Italiji i centralnoj Evropi. Oba konflikta nisu nastala juče, međutim, u uslovima sadašnje geopolitičke nestabilnosti u Evropi i po njenom perimetru, oni stiču posebnu oštrinu.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *