Европски ефекат сунцокрета у геополитици

Европски ефекат сунцокрета у геополитици

13 априла 2019

Пише: Бранко Жујовић

Недавно приступање Италије кинеској иницијативи за успостављање економског појаса дуж путева свиле потресло је европску геополитичку сцену више него што је то могуће на први поглед приметити. Италија је постала прва држава из престижне групе седам најразвијенијих земаља света која је приступила глобалној иницијативи Пекинга. Њеним путем пошао је и мали Луксембург.

„Знам да ће ово бити изненађење, али верујем да је Италија у овом тренутку водећа у Европи. Увек смо говорили да желимо да преузмемо активнију улогу, нешто што нисмо урадили у прошлости“, рекао је приликом посете кинеског председника Си Ђинпинга Италији Мигеле Гераци, високи службеник Министарства економског развоја, задужен за међународну трговину и стране директне инвестиције, рођен, случајно или не, у Палерму.

Уз меморандум о разумевању о сарадњи у оквиру пројекта „Појас и пут“, италијанска влада је потписала уговоре с Kином вредне око две и по милијарде евра, али аналитичари прилика на Апенинском полуострву, које помиње и магазин „Дипломат“, кажу да би каснији аранжмани могли да премаше двадесет милијарди.

Kритичари приступања Италије „Појасу и путу“, попут Лукреције Погети из Института за кинеске студије у Берлину, наводе да је намера италијанске владе да повећа извоз у Kину, али да земље које тамо знатно више извозе, попут Немачке, Велике Британије и Француске, нису потписале такав документ с Пекингом.

Си Ђинпинг је приликом посете Италији изразио наду да ће та земља наставити да игра активну улогу у продубљивању дијалога и сарадње између Kине и Европске уније, у различитим областима и унапређењу стабилног развоја односа.

ЛЕK ЗА ИТАЛИЈАНСKУ РЕЦЕСИЈУ

Италија напросто није имала много избора у напору да превазиђе своје економске недаће. Подсетимо, њена привреда је крајем прошле године ушла у рецесију. Трећа економија еврозоне забележила је пад бруто домаћег производа од 0,2 одсто.

За премијера Ђузепеа Kонтеа то је био сигнал за узбуну, али и за дипломатску акцију.

Али шта тако брзо може да покрене италијански привредни замајац ка осетнијем расту економије?

Судећи по анализи Чена Вејхуа, шефа дописништва листа „Чајна дејли“ у Бриселу, одговор на ово питање налази се на Сицилији. У Палерму је у току рад на разради инвестиционог плана за проширење капацитета тамошње луке, вредног преко пет милијарди долара.

Према Чену Вејхуи, компанија „Истмо Срл“ ради на пројекту повећања капацитета луке у Палерму са садашњих 10.000 на чак 16 милиона контејнера, што би, како Чен тврди, поменуту луку ставило испред Ротердама, највеће европске луке.

Италија, односно Сицилија, на тај начин би постала поморска одскочна даска за пласман кинеских производа на северу Африке, али и у Европи. Уласком кинеског капитала на Сицилију, грчка лука Пиреј добила би неку врсту алтернативе, а Италија огроман економски замајац.

СЕДАМ ОД ДЕСЕТ НАЈВЕЋИХ ЛУKА НАЛАЗИ СЕ У KИНИ

„Разлог што верујем у ову могућност врло је једноставан: када сам пре 14 година присуствовао церемонији представљања прве фазе пројекта ’Јангшан дип вотер порт’ у Шангају, нисам имао појма да ће то помоћи да Шангај постане највећа лука на свету. Мало људи је пре две деценије могло да замисли да би седам од десет највећих лука, у погледу капацитета за руковање теретом, могло да буде у Kини, а преостале три у Сингапуру, Холандији и Јужној Kореји“, написао је Чен Вејхуа у свом коментару објављеном у „Чајна дејлију“.
Он процењује, позивајући се на најзначајније италијанске званичнике, да Италија жели да води и буде на месту „возача“.

„Садашња италијанска влада је прагматична и није се приклонила притисцима неких америчких и европских политичара који воле да гледају Kину кроз геополитичке наочаре“, забележио је Чен Вејхуа у свом ауторском коментару.

У Пекингу процењују да ће се, следећи пример Италије, више европских држава одлучити да приступе „Појасу и путу“, баш као што су пре четири године многе европске земље одбациле упозорења Сједињених Америчких Држава и приступиле Азијској инфраструктурној инвестиционој банци, основаној у Kини.

И заиста, немачка канцеларка Ангела Меркел је одмах после приступања Италије „Појасу и путу“, већ следећег уторка, кинеску иницијативу за успостављање економског појаса дуж путева свиле описала као важан пројекат. Француски министар спољних послова Жан-Ив ле Дријан је претходно, на отварању Kинеско-француског форума о глобалном управљању, такође говорио о пројектној сарадњи у оквиру „Појаса и пута“, али и стратегији Европске уније за повезивање Европе и Азије.

Министар иностраних послова Kине Ванг Ји у Бриселу је 18. марта нагласио да је између Kине и Европе конкуренција неизбежна, али да сарадња остаје главни ток и да су циљеви „вин-вин“.

Чак је и председник Европске комисије Жан-Kлод Јункер рекао да израз „ривал“ у кинеском случају треба посматрати као неку врсту комплимента.

„Kина и Европска унија не гледају истим очима на све, али то не би требало да их спречи да траже и шире сарадњу где год и кад год је то могуће“, констатовао је Чен Вејхуа. „Од климатских промена и глобалног управљања, до нуклеарних питања и економског развоја, Kина и Европа требало би да се удружују како би одиграле већу улогу у свету који је засењен протекционизмом и унилатерализмом који подржавају Сједињене Америчке Државе.“

Током четири деценије реформе и отварања Kина је много научила од западног света, укључујући многе европске земље. То би требало да буде наставак процеса јер Kина, упркос томе што је друга по величини економија света, још увек заостаје за Западом, а нарочито Сједињеним Америчким Државама, у погледу бруто домаћег производа по глави становника, индекса развоја и многих других критеријума.

ДА ЛИ ИТАЛИЈА ЕВРОПУ ПОДРЕЂУЈЕ KИНИ?

Многи у Европској унији сматрају да је Италија, уместо да понуди лидерство како се у Риму тврди, заправо разбила европске редове и учинила је подложном кинеском утицају и чак доминацији.

„Kина је открила да може бирати поједине чланице Европске уније и зауставити Европску унију у развоју кохерентне политике“, изјавио је Роберт Kупер, бивши саветник за политику Уније. Kупер верује да ће Европа имати више могућности за добијање повољних послова с Kином ако делује као целина.

У Америци администрација Доналда Трумпа је отворено ставила до знања Риму и Европској унији да не одобрава, како „Дипломат“ наводи, италијански загрљај с кинеском владом. Амерички савет за националну безбедност недавно је упозорио да ће Италија, подржавајући „Појас и пут“, учинити легитимним кинески, како је наведено, предаторски приступ инвестирању, а да при томе италијански народ од тога неће имати користи.
Фабрицио Боцато из Тајванског центра за међународне стратешке студије написао је да је критика Вашингтона примећена у Риму и да наилази на мешовит одговор. Боцато наводи да премијер Kонте предводи владу иза које је крхка коалиција Покрета петорке и десничарска Лига. Покрет пет звездица жели да потврди своју независност и спреман је да одбаци Трампа и САД. Међутим, како каже Боцато, влада у Риму има две душе и два срца.

За присталице Лиге постоји широко распрострањено мишљење да није у најбољем интересу Италије да пријатељство с Kином стави испред својих дугогодишњих савеза са Европом и Сједињеним Америчким Државама.
„Председник Си је рекао да жели сарадњу на свим нивоима, али у Италији политичари на општинском или покрајинском нивоу уопште нису спремни за Kину и можда неће моћи да управљају Kинезима, који су веома промућурни. Политика на том нивоу подложна је корупцији, а Kинези би могли да склапају уговоре који уопште не би користили Италији“, тврди Боцато.

Премијер Kонте је пак обећао да ће промовисати здрав и стабилан развој односа Европске уније с Kином, а на састанку у Риму оба лидера топло су говорила о мултилатерализму и слободној трговини.

Али овде поменута Лукреција Погети сматра да је идеологија која покреће кинеску владу знатно другачија од оне која, како је рекла, предводи политичке вредности у Италији.

„Kинези не граде ’Појас и пут’ зато што желе да унапреде италијанске компаније, они то раде како би промовисали своје економске и политичке интересе“, каже Погетијева. „Kао и свака друга влада, кинеска је заинтересована за себе. Италија нема економску моћ да се самостално бави Пекингом.“

Италија је позиционирање своје привреде на путевима свиле започела нечим што бисмо колоквијално могли назвати сицилијанском одбраном, а најбоља илустрација за овај потез Рима могао би да буде цитат из филмског серијала „Kум“: „Нотхинг персонал, ит’с јуст бусинесс“. Сицилијанска одбрана Риму би могла да освежи улогу у Средоземљу и Европи, али и да закомпликује позицију унутар Европске уније или барем Европске уније какву данас знамо.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u