Где несташе тајкуни?

Где несташе тајкуни?

13 новембра 2015

TurlakovSlika 67Пише: Слободан Турлаков

По ономе како се причају приче о тајкунима, поготову садашња власт, испада да су то грдни пљачкаши уз помоћ политичара, и да они преко њих и владају.

Онда је дошао Вучић на власт, и он је ко зна колико пута поновио, чак и на прослави седмогодишњице СНС-а „Тајкуни више не управљају Србијом, захваљујући  политици  и реформама  које  подразумевају  борбу против  корупције и пљачке“.  Чак је тада рекао:

„Овом земљом управљам ЈА, а не тајкуни, које сам затекао,  кад сам дошао на власт“.

Међутим, на интернету (у Википедији)  стоји да је тајкун, неформалан израз, којим се означава човек који заузима истакнуто место у свету индустрије , захваљујући којој  је стекао  велико богатство, али такав, код нас,  није могао  то да постане, јер после 5.октобра нисмо ни имали индустрију, јер је ондашња власт растурила или распродала.

У Википедији још пише, да је тајкун енглеска реч, да је то врло богата особа која доминира  и контролише одређене делове индустрије  или привредне гране.

Као и код нас што су били,  између два рата: Влада Илић, Теокаревић, Смејкал, Вајферт док су сада  код нас тајкуни нешто сасвим друго, прави гангстери, који уништавају земљу у циљу свог богаћења.  Шта више, Вучић је рекао да има доказе  да се различити тајкунски лобији  боре за промену власти у Србији, па је у том смислу „утицај бизнисмена  Мирослава Мишковића,  много озбиљнији него што је мислио“.

Од Вучића смо још сазнали, да су кампању против њега, док је био у Вашингтону, „организовали поједини тајкуни, они који  стоје иза писма које је упућено америчком министарству иностраних дела“, што је изазвало бурну али краткотрајну реакцију, у коју су били умешани, преко сестре, и министарка Удовички, али и Вучићев кум Никола Петровић, ког је он поставио за директора Електромреже Србије, који, између осталог, ко зна како и из које касе, плаћа стан ДИПОСУ, тј. вилу на Дедињу, 1.600 евро месечно, уз остале дажбине.

Наравно, њега Вучић никад није прозвао као тајкуна, а ни Бека, ни Костића, мада је  његов СНС , ту скоро, тврдио, да је ДС „захватила паника , јер немају ништа друго да понуде, осим пљачке“, којој су странци припадали и ова двојица богаташа.

Додуше, Вучић је хтео Бека за директора железница, али вештим манипулацијама, министарка саобраћаја Зорана, то именовање је  избегла.

Чудо једно, како је та жена вешта и моћна, мада је толико пута писало како ће је Вучић сменити, иако га је она много пута хвалила, једном је чак рекла да је он једини државник на Балкану!

Тек да се вратимо на наслов овога текста, и да се упитамо кад је Вучићева борба против тајкуна, путем реформи, сузбијањем корупције и пљачке,„уродила плодом кад сви виде да нам је кренуло на боље“, где су нестали тајкуни? Јер су они морали да нестану, да би  кренуле реформе  и сузбијање корупције.

Додуше Вучић је помињао  тајкунско деловање у Вашингтону, али  само и тек помињао, а није се њима бавио, ни он, ни његово судство, које је иначе, по њему, „направило велики помак благодарећи реформама правосуђа“, које се постижу и тиме што се употребљава тзв. застарелост процеса, као у случају  поступка Цанету Суботићу, иначе главног финансијера оснивања СНС-а, уговореном на састанку у „Риц – хотелу“, у Паризу. Ипак је себи дозволио да каже да за тзв. реформе  у правосуђу нисмо задовољни. Мање смо задовољни  но они у Бриселу. Борба против корупције и криминала  мора да буде  вођена  и да добија епилог  у редовној процедури , јер закаснела правда није правда.“

С обзиром да је код нас редовна пракса  закашњења, то се мирне душе може рећи да и нема правде, и  да ће поглавље 24, које се односи на судство, такође бити  обележено кашњењем.

Последњих месеци Вучићу је стало да сви виде и схвате да се његова политика према свима и свакоме испуњава добротом, без обзира како се, иначе,  они  односили према нашој земљи. И, дабоме, према њему, јер он дубоко у себи мисли  да је он Србија.

Кад је ту скоро водио Владу у Сарајево,  он је са највећим уверењем изјавио да ће га они, који су хтели да га смакну у Поточарима, сада дочекати са аплаузом!

Сад кад су Македонија, Црна Гора, Хрватска и Словенија гласали у Паризу да Косово уђе у Унеско, он се пожурио да изјави, да им то неће узети за зло. Напротив, ма како се ко понашао према нама, од нас ће према њима ићи жеља за добрим и бољим односима, па тако и према Македонији, Црној Гори, Хрватској, Словенији,  који нису одолели притисцима да учине онако како су учинили. За разлику од Словачке, која је одолела притисцима и гласала  у нашу корист.

Уопште ти „притисци“ су чест појам и још чешћа реч. Али, кад је реч о Вучићу њему се никад неће догодити да их дефинише и ближе одреди. Напротив! Непрестано, као и председник Николић, оперише са уверењем да су нам сви пријатељи и да ми немамо непријатеље. Николић чак тврди да смо у том погледу јединствени у свету!

Међутим, зна се, цео свет је то знао, да су Америка, Немачка и Енглеска били носиоци притиска на многе земље да гласају, по њиховом примеру, за пријем Косова у Унеско!  Идући за оним што је Ратко Дмитровић писао, треба да гледамо и видимо својим очима, како ствари стоје, и тамо где видимо непријатељске поступке, да те земље зовемо и сматрамо непријатељским, било из окружења, било на ширем простору.

Таман посла!

Меркел ће за Вучића, тј. за Србију, бити и остати најближи пријатељ, ма како се понашала према Србији. Једно њено „Браво, Србијо“ довело је Вучића до избезумљења, до уверења да је његова спољна политика на исправном путу, а са тог пута нема скретања. Европа је наш циљ, а њен лидер управо је Меркел.

То је и Русима у Москви рекао, мада нисмо чули и шта су они њему рекли. Додуше, сада је, пост фестум, руски амбасадор у Београду изјавио да је московска посета, мал’ те не, била до ганућа успешна, мада ми у то не верујемо и бојимо се да ће нам време дати за право.

Уосталом, зар није сумњиво већ и то, што је на сусрету с Путином, Вучић извео Зорану и  Вујовића, а Путин  Рогозина и генерала Шојгу, два најјача човека у Русији! Поготову што се, како кажу, преговарало у увозу оружја, које би нас  поставило чвршће на ноге!

Но, независно од тога, ипак је овом поставом, Вучић признао колико му је „јака“ Влада. Кад то кажемо, ми не сумњамо у вредности Зоране и Вујовића, напротив! Али, Вучић би морао да сумња, да ће они обоје, као западни пиони све оно што се говорило, из прве руке саопштити својим менторима.

Додуше, тешко је рећи да у Вучићевој Влади има неког ко није западни пион, па је са те тачке гледишта, и свеједно ко је у Москви седео крај њега. Утолико пре, што је и он сам њихов, ако не пион, а оно лауфер!

Данас кад већ знамо колико је „повећање“ пензија дозволио, и кад је тиме испунио обећање да  пензионерима неће дати онолико колико ММФ одобрава, јер нам је „новац потребан  за инвестиције и за запошљавање младих“, знамо већ да то није истина.

То јест,  одлазећи  на „Инвестициону конференцију Сребреница 2015″ он изјављује, да ће Србија  „дати озбиљну  дотацију Сребреници, у новцу  и веома значајну  у финансирању градњи тамошњих објеката. Биће то велики и озбиљан новац, којим порески обвезници  и држава Србија  желе  да покажу колико им је стало  до добрих међусобних  односа Бошњака и Срба“.

„Ја то говорим и тамо  где ми такве изјаве неће донети  популарност.“

Дакле, 5 милиона евра дарује Сребреници!

Да ствар буде још упечатљивија, постарале су се Мајке Сребренице, чија је председница рекла:  „Вучић је признао  да се овде десио геноцид. Самим тиме што је прошао  кроз капију на којој пише –’Жртве геноцида’!“

Што је и он сам потврдио:  Наиме, „свој став према прошлом нападу на мене,  показао сам  тиме, што сам се поклонио жртвама!“

Аман, човече, вртоглави, неприкосновени владару Србије, зар не помисли, при свем том, да је обавеза премијера Србије да посети српско гробље у Братунцу, а исто тако и разорена и попаљена преко 90 српских села у околини Сребренице,  где је побијено 3.286 Срба! О томе никад није ни помислио, ни он ни његова околина, јер се ни Братунац, ни та села не налазе на европском путу!

Весна Пешић, која га је 2012, на почетку његове власти, хвалила и поредила са Де Голом, сад каже „Ово је владавина најгорих!  Данас, у Србији, имамо  школски пример  аутократије, где као да је укинута политика, све се свело на то шта, ће да зазвижди  кроз Вучићеву главу.“

Много тога  звижди,  ал  најсмешнија је његова јавно исказана жалопојка, да му „Стране службе  раде о глави“, дакле они помоћу којих се докопао власти.

Зашто?

Зато  јер „моја борба  за суверену Србију многима се не свиђа у иностранству и одбројавају ми дане , праве афере и шире разне приче  о томе колико ми је преостало. Смета им  што се борим  за Србију и што ми је само  она важна,  што поштујем  Устав на који сам се заклео. Ја сам Србин који ради  само за Србију  и не радим  ни за кога другога“.

Из претходног се јасно види како и колико се стара о Србији, и колико се због тог и таквог старања, могао замерити страним службама.

Иако је Палма много шта учинио добро за Јагодину, па и за Србију, и он има Вучићеве ауторитарне манире. Пошто је направио  једну веома похвалну екскурзију, преко 700 студената, из целе Србије, у Бечу, да се на лицу места упознају како тамошњи студенти живе и уче,  састао се и са представницима бечког Удружења  привредника којима је поклонио  три хектара јагодинске земље са целокупном инфраструктуром, ваљда у нади да ће ови тај поклон умети да искористе на корист и своју и његове Јагодине.

Међутим, у Бечу постоји и Удружење српских привредника. Шта је њима – поклонио­? Није речено, вероватно – ништа.

Ипак, да се приупитамо, ко је Палми одобрио да чини речени поклон, као што је владар Вучић својевољно поклонио Сребреници 5 милиона евра, за који чак каже: „Ако људи желе новац, ми тај новац имамо. Ми немамо проблеме са ликвидношћу!“

Браво! Па кад је немате, што онда ускратисте пензионерима њихово право, да им се врати оно што им је отето!                                                                       За Вучића они нису проблем.Кркобаћи су их учинили његовим сарадницима!

Међутим,  олако се разбацују  претпоставкама они  што причају да Вучић силази са власти. То се скоро неће догодити, већ и због тога што ће проблем миграната бити све већи, баш као и његова спремност да их угости по српским касарнама. Јављено је да се већ у десетак места у Србији оне припремају за то гошћење. И како његова газдарица Меркел  нема намеру да их оберучке прихвати, то ће она умети да се реваншира оном који ће то чинити и тако је спасити од последица њене брзоплетости кад их је позивала да дођу у њену Немачку. Колико је та жена  обесна, види се и по томе, што прети балканским земљама, да ако она затвори немачке границе, овде ће избити рат!

Кад говоримо о  ауторитарности Палме,  да поменемо да је ових дана у Риму почело суђење групи  од 46 локалних функционера, бизнисмена и пословних посредника, осумњичених  за корупцију. Наравно, ми нисмо гиме рекли да се Палма бави корупцијом, али јесмо  да ауторитарност,  вуче не само ка корупцији већ и свим другим безакоњима. А колико их има у и по Србији!?

Како јављају неке мреже. Вучић је у недељу вече честитао Карамарку победу, што је и нетачно и неукусно. ХДЗ је релативни победник али, како кажу, и апсолутни губитник, и као такав никако није у позицији да  прави владу, кад би Вучић, као премијер, могао да честита колеги премијеру, а никако у овом  недефинисаном стању, јер  без странке Мост, ни социјалдемократи, а ни ХДЗ не могу формирати владу. За нас је пак врло  важно то, да се у Хрватској после недељних избора, праве и комбинације о формирању Владе националног јединства, у ком погледу можемо само да им завидимо и да им честитамо.

Од 5.октобра, пуних 15 година ми не можемо ни да сањамо о једној концентрисаној националној влади, већ и због тога што ни једна странка није изразито национална, али јесте изразито европска.

Дачић који је годинама већ онај који омогућава ове европске владе, без обзира што је бивао према свакој једно време у опозицији, ових дана је дозволио себи једну грозну ствар, да Србе убеђује да је  Тито српски најбољи бренд!

Питање је да ли је Дачић стигао да научи шта, на енглеском, значи реч – бренд, ми нисмо ни покушавали, али ипак наслућујемо  да значи оно што највише привлачи страни свет, па је, ваљда, тако мислио, да ако Титов споменик у Ужицу добије ноге, да би га могли довести на бивши Партизански трг, и тако учинити туристичком атракцијом, мада би могли да га одведу и тамо – тј, ако се зна– где је вршено прво стрељање Срба, још 1941, и да на споменику поставе таблу на којој би писало: „Овде смо почели“ (са убијањем Срба)

Јокић је у својој књизи о Титу, потврдио да је у Ужицу, за време тзв. Ужичке републике, побијено преко 400 Срба, којима се ни данас не зна гробали је  2012, у време предизборне кампање, Дачић опоменуо Ужичане, да ако имају памети да ће изложити Титов споменик опет где је 1961. постављен, кад га је посветио  локални прота Живковић, и кад су га 1991.  склонили у неки запећак локалног Музеја.

Изгледа да је  тај „туристички моменат“ овладао многим Ужичанима, који би га још могли унапредити ако би вратили Ужицу и Титово име, али би у оба случаја требало избрисати  српско име тој вароши на Ђетињи!

Већ би био ред да Срби признају  и спознају да је Тито њихов највећи разбојник и зликовац у историји, и да га као таквог  забележе и обележе.

Баш као што би био ред да и Дачић  добије обележје, које припада оном који промовише и уздиже непријатеља, убицу и зликовца сопственог народа.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u