Где су Хрватима границе фалсификовања сопствене историје?

Где су Хрватима границе фалсификовања сопствене историје?

16 фебруара 2015

Zagreb, 15.02.2015 - Inauguracija novoizabrane predsjednice Kolinde Grabar KitarovicПише: Стеван Лазић

Присуство Александра Вучића, председника Владе Србије, на инаугурацији новоизабраном председнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић, у недељу, 15. фебруара, сасвим сигурно да је код једног дела Срба – и у Србији, и у Хрватској, и у Републици Српској и у свету – примљено с одобравањем. Односно, они мисле да оно Србији и Србима нешто значи. Има наравно и оних који то присуство не одобравају, који се не слажу с њим. Као што има и оних који о томе уопште и не размишљају – брига њих и за Вучићево присуство и за Грабар Китаровићеву инаугурацију.

Искрено говорећи, можда то оном првом делу српског јавног мњења и значи нешто. Па је добро што је премијер отишао. А отишао је, по његовим речима, због будућности односа двеју комшијских држава. И, посебно, због Србије. А не због прошлости. И да се по не зна се ни који пут, и упркос оним бројним извињавањима и председника и премијера СРЈ, СЦГ и Србије, покуша да се Хрватска удобровољи па да не условљава Србију на путу ка толико жуђеној Европској унији.

А што се хрватске јавности и њиховог државног врха тиче, њима долазак српског премијера не значи ништа посебно. Осим што је новинарима био звезда дана. Гост с највише датих изјава.

А хрватској јавности и њиховом државном врху не пада на памет да свој вековни однос према Србима ни за јоту мењају. Ту ни прошлост ни будућност не значе апсолутно ништа. Они су своје циљеве остварили: постали су самостална држава, Србе, свој конститутивни народ, мајоризацијом су свели на четири процента и примљени су у ЕУ, за који им је, тај пријем, пресудни глас дао Милорад Пуповац, вођа Срба у Хрватској. Другим речима, њима је због доласка српског премијера сасвим свеједно. И то само у једном виду те свеједности. Али у другом, оном који се не исказује баш тако јавно, него се ужива у њему, значи им много: Србија је присиљена да повија кичму и пристајаће на све што Хрватска буде од ње тражила. Уверени су они у то. Знају они то. И нема сумње да је најужи државни врх Хрватске више него поуздано знао да „србијански“ (како Хрвати говоре и пишу, а они у Србији који мисле да су то Хрвати измислили, нека пронађу неке од текстова Слободана Јовановића, једног од највећих српских мислилаца, па ће видети да је тако и он писао, а има их још), то јест да српски председник неће доћи (ни на његовој инаугурацији није било ни председника Хрватске ни премијера њихове Владе), а да ће у последњи час „ускочити“ председник Владе. Чиме је представа за српску јавност била завршена – и вук сит и све овце на броју.

Али у озбиљној држави, у којој државни врх има јасну спољну политику, посебно кад су односи с комшијама у питању, и то не било којим и било каквим комшијама, знало би се одмах (или веома брзо) да ли ће се некоме на инаугурацији ићи или неће. И ако ће се ићи, ко ће ићи – председник, председник парламента, премијер, неки од министара, да ли ће државу представљати амбасадор у тој земљи, неко из амбасаде итд. Наиме, руководиоци Србије требало је да седну и да се на време договоре ко ће… Овако је испало, готово у последњи час, по оној: Ако нећеш ти, е онда баш идем ја! И то не на инаугурацију било ког председника, него прве председнице, прве жене, првог хадезеовског кандидата после Фрање Туђмана (уколико не рачунамо Стјепана Месића, нестраначког председника, што је прогнанику из Хрватске тешко да га не рачуна као хадезеовца, јер само кад се сети Месићеве деведесетих, па шездесетих и седамдесет прве прошлог века, па кад се сети изјаве како је извршио задатак чији је резултат био нестанак Југославије, па кад се сети речи о земљи на опанку…).

Али, било како било, Вучић је био. Једни мисле да је добро што је био, други мисле потпуно супротно. А корисност присуства и резултати разговора видеће се у будућности. Због које је Вучић, ето, и одлучио да оде и да присуствује.

Данас се (у понедељак) све зна како је и шта је било на инаугурацији. Видела се као на длану церемонија на којој би Хрватима и Холивуд позавидео.

И све се зна шта је премијер Вучић радио у Загребу, са ким се састао, поздравио, попричао и озбиљно разговарао. Укључујући и његове сусрете са представницима Срба у Хрватској и са митрополитом и свештенством Српске православне цркве. Што је ових дана српској националној мањини и српском православном свештенству и верницима било више него потребно: и као лек и као утеха и за ових дана заиста позлеђене ране.

У говору изабране председнице (ово хрватски телевизијски коментатори и њихови гости непрестано истичу, јер мора се знати да је до среде, 18. фебруара, још увек председник Иво Јосиповић) споменута је и Србија. И оно што Хрватској предстоји да реши у односима са Србијом. А мора да се реше ова по њој три најважнија питања: граница на Дунаву, нестали и повраћај културног блага. Ни мање ни више него само то. Ни речи о прогнаним Србима, ни речи о 40.000 станарских права, односно станова, ни речи о повратку, ни речи о опљачканој и по кућама и становима неизмерно вредној имовини, ни речи о повраћају у Другом светском рату од стране хрватских фашиста опљачканом а никад враћеном културном благу, о процесуирању ратних злочинаца (којих се могло видети као на инаугурацији седе у првим редовима), о пензијама… О томе ни речи. Што се, објективно, није ни могло ни смело очекивати. Јер у Хрватској је јасно као дан – што каже један, тако говоре сви: граница, нестали, културно благо!

А онда смо од премијера Вучића чули, у обраћању новинарима, да је изнео и нека од ових малопре поменутих питања. И чули смо да је нагласио како су највећи број несталих које Хрватска тражи – Срби, како је тражено културно благо у ствари културно благо Српске православне цркве у Хрватској. Сад, да ли је он њих, та српска питања наиме, изнео и изабраној и инаугурисаној председници, ми то не можемо да знамо. Јер српска јавност зна само оно што јој путем средстава информисања пренесе њен премијер. Па српској јавности једино преостаје да му верује.

И још је било интересантно да су се приликом захваљивања изабране председнице својим претходницима Месићу и Јосиповићу могли чути повици “уааа” и звиждуци. Ваљда су хрватски “назочници” на тај начин изразили и своју захвалност тим њеним претходницима.

Није госпођа Грабар Китаровић пропустила прилику, као и сви председници пре ње (у својим ранијим сада већ и давним говорима) како је хрватски народ победоносни народ. Објективан слушалац, а не мора да буде Србин, без било какве зле намере, а поготово без мржње, мора да се замисли и запита – где су границе фалсификовању сопствене историје? Нико није очекивао да ће се изабрана председница захваљивати Србима што су у оба светска рата превели Хрвате из поражених у победнике, што су им опростили сва зла и геноциде злочина, да ће се захваљивати америчким генералима и Нато авијацији приликом етничког чишћења Срба из Хрватске, да ће певати “Данке Дојчланд”… Нико то није очекивао. Али народ чије су војске клале и палиле по Подрињу, Мачви, са муслиманским шуцкорима после Сарајевског атентата, 1914. године, уништавале и убијале све што је у Босни и Херцеговини било српско, народ чија држава (Независна Држава Хрватска), за коју је председник из деведесетих, Фрањо Туђман казао да је она била одраз вековних тежњи хрватског народа, која је једина у Другом светском рату на тлу Европе имала дечје логор, која је у Логору у Јасеновцу побила 700.000 Срба, затим један број Рома, Јевреја и Хрвата антифашиста, народ који је одлучио да разбије заједничку државу, да протера своје вековне сународнике… да је то победоносни народ… Е па то је за рубрику “Да се не поверује”. Не, све ово што је речено не односи се на сав хрватски народ – далеко било. Али…

Дакле, инаугурација изабраног председника Хрватске је прошла. Српски премијер је присуствовао. Сад једино српској јавности преостаје, по његовим речима, да се окрене будућности. С тим да се из прошлости испуни ово што Хрватска тражи. Јер без испуњења тога што Хрватска тражи да јој се испуни из прошлости, за Србију нема будућности. Уколико жели да настави путем ка… А она то, бар кад су њен државни врх и најоданији и најчешће добро плаћени поборници евроатлантских интеграција у питању, рекосмо, жарко жели.

Док је пут до помирења двеју комшијских држава веома дуг и не води само преко једног инаугурисања, као и преко непрестаног додворавања и понижавања коме се друга страна слатко подсмева својим захтевима: граница на Дунаву, нестали и повраћај културног блага. Па ко преживи – причаће. Али не у неком рату – далеко и то било! Заувек.

(Интермагазин.рс)

KOMENTARI



7 коментара

  1. s@Ša says:

    Da bi neko imao granice u nečemu on treba da ima obraza i ponosa a Krvati nemaju ni jedno ni drugo i tako kao o običnom evropskom šljamu ne treba ni govoriti o njima i pitati se zašto čine ovo ili ono i ne treba im davati prostora na našim portalima,u stvari njih su najbolje i opisivali ti njihovi današnji saveznici: 1) "Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio njihovim jezikom" (Franjo Josif) 2) "Hrvati to su dronjci" (Franjo Josif) 3) "Hrvati su izmet ljudskog roda" (Adolf Hitler) 4) "Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"(Jovan Ducic) 5) "Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji"(Karl Marx) 6) "Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata"(iznad ulaza u Njemacku katedralu) 7) "Hrvate treba staviti pod starateljstvo"(Teodor Ruzvelt). Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa banom Jelacicem poslati da uguse taj ustanak, gde stu pocinili stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su sledece stihove: Peitschen dies Gesindel in die Donau, Stäupen fort dies freche Lumpenpack, Die Bettler, hungrig, ihres Lebens müde, Ein Schwarm Landläufer, Schelme, Vagabunden, Kroatenabschaum, niedre Bauernknechte, Die ausgespien ihr übersättigt Land Zu tollen Abenteuern, sicherm Untergang. u prevodu na sprski: Batinom oterati te bitange u Dunav Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju Gladne prosjake, umorne od zivota Copor begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare Koje je izbljuvala wihova presita zemlja Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali Austrougarski vice-maršal Gherter: "Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi." Američki predsednik Hari Truman, posle upoznavanja sa ustaškim zverstvima kaže: "Hrvati su nezreo narod. Evropa bi trebalo da ih stavi pod tutorstvo.

  2. z-i says:

    Dok ju srbin kukove razmrdavao bilo joj lepo , a ka nece vise zlotvora onda mrzi srbe.A i kako da se Krvoji mogu srame kad obraza nemaju.Ovde u becu se desilo sa jednom mladjom hrvaticom meni i mom stricu ( Sto joj po godinama i deda moze bibti)sta sve nije kazala,i kad nije ispalo po njenom kako je ona mislila mi ispadosmo (Scheiss Serben )(posrani srbi) Pa sad sami razmislite o Krvatskom Obrazu dali ga Imaju.

  3. Mare says:

    Nevidjena sramota je da premijer tokom dana ustavnosti zemlje u kojoj je premijer proslavlja ustolicenje svoje predsednice s'obzirom da mu je Hrvatska matica, a ne Srbija. Izdajnik

  4. Enio says:

    s@Sa redikulu kad vec citiras onda citiraj i vaseg o vama...a to je jadno,kad neko vas misli ovako o svom narodu... Hrvat se ne bori da što otme kome, Čuva sveti plamen na ognjištu svome. I dok tako čini u najteži dan' I Bog je i pravda na njegovoj stran'. A kuda će Srbin - zar on da se dade Putu, na kom nema ni Boga ni pravde?

  5. Enio says:

    s@Sa Jovan Jovanovic Zmaj......ili je on izdajnik

  6. mitovi su gadna stvar says:

    Kad već pamtite i "oteto" prije 70-g sjetiti se svojih otimačina, Podunavski Njemci(opljačkano i protjerano 400000-a)! Za raliku od terorista koji su zbrisali sa opljačkanim na traktorima ;)

  7. Ankica says:

    Mitovi su gadna stvar@ a dobro reci nam odakle Njemci u nasem podunavlju? Tko ih je onamo i na koji nacin doselio? Zar ti se ne cini da su otisli kako su i dosli? Jos nesto - gdje je nasoj zemlji reparacija za ratom nanesenu stetu od strane njihovih etnickih drzava kada su za jednog ubijenog njemca ubijali po 100 srpskih ucenika, nase mladosti? I sta se tice traktora i opljackanoga - to stoji isto tako i za tvoju 'oslobodilacku' vojsku, a ne za srpski narod koji je bjezao od fasista da spasi goli zivot. I zato te molim da sljedeci puta za 'sra..e' koristis donju rupu, a ne gornju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u