Globalna glad stimuliše ekstremizam

Globalna glad stimuliše ekstremizam

4 октобра 2013

teroristi-foto-jafrianews-com_fSpecijalno napravljen program za smanjivanje broja gladnih u svetu, funkcioniše već skoro četvrtinu veka, ali nema opipljivih rezultata.

Prema poslednjim podacima, 850 miliona ljudi svakodnevno pati zbog neuhranjenosti. Ipak, na borbu protiv gladi godišnje se troše ogromne sume. No, rezultat je poražavajući: siromašne države zapadaju u zavisnost od globalnih finansijskih struktura, što vodi ka još većoj unutrašnjoj degradaciji. Rast ekstremeističke i terorističke aktivnosti- posledice su ove, na prvi pogled nepromišljene strategije, smatraju eksperti.

Sada, kada je ovaj problem konačno dobio status globalnog, on je sa nivoa humanitarog pitanja prešao u zonu geopolitike, pojasnio je za „Glas Rusije“ nezavisni ekspert Aleksej Djumulen:

Ovo je po meni namerno nerešiv problem, zato što je gladnim ljudima lakše upravljati. U savremenom svetu mnogi su počeli da zaboravljaju da je hrana zapravo oružje. Svetska banka pod UN daje kredit državi koja bi trebalo da kupuje hranu. Onda korumpirani režimi počinju da raspodeljuju tu pomoć. Zaista, hrane nema za sve. Ali, dug se uvećava. Već posle toga je teže govoriti o ekonomskim i drugim preferencijalima, koji su povoljni za one koji „naručuju muziku“. U ovom slučaju to su oni koji daju kredite.

Ovo je nalik na teoriju zavere. Tim pre što je svetska banka zapravo međunarodna organizacija. Ipak, ona je formirana na inicijativu SAD koje nastavljaju da utiču na donošenje odluka unutar banke. A u borbi protiv gladi Vašington ima svoj „uspešni“ recept:

Klasični primer je situacija sa početka 20.veka, kada su siromašne latinoameričke države stradale od gladi a dobri američki susedi im pomagali. To se završilo ogromnim dugom krajem 70tih godina. Sada 80 država sveta ne može da obezbedi hranu za sebe. To je najpre Afrika, ne pominjući večni problem Avganistana, Mongolije, Severne Koreje.

Prema poslednjim podacima UN, najbedniji region je Afrika. Među faktorima koji doprinose ovakvom stanju, su i klimatski uslovi: konstantna suša. Kao i politički- nestabilnost na granici građanskog rata smeta mnogim investitorima da ulože u poljoprivredu.

Ipak, primer Angole pokazuje koliko klimatski faktor nije presudan. U ovoj državi je tokom postojanja SSSR krajem 80-tih godina bio formiran sopstveni sistem poljoprivrede i navodnjavanja, koji su kasnije uništili. Jer, dijamanti, nafta i druge sirovine su unosnije, a hrana može da se kupi. Isto to se dešavalo i u Avganistanu, gde je zbog opšteg siromaštva unosnije gajiti mak, nego investirati u poljoprivredu. Stoga i ne čudi što su „kičma“ mnogih terorističkih organizacija u ovom regionu upravo- bivši zemljoradnici.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u