Pratite nas na Facebook-u i Twitter-u!

Govor mitropolita Dimitrija iz 1912. godine najbolje opisuje zašto je Srbija krenula u Prvi balkanski rat

mitropolija-pocetkom-dvadesetog-veka-1Piše: Jovan Aleksić

Kada je Kraljevina Crna Gora 8. oktobra 1912. godine objavila rat Osmanlijskom carstvu, čitavim srpstvom zavladala je euforia. Konačno je kucnuo čas da se ispuni zavet predaka, da se oslobodi Stara Srbija, da se „osveti Kosovo“. Devet dana kasnije i Kraljevina Srbija je stupila u rat.

Odluka Srbije da krene u boj za oslobođenje izvorišta svoje državnosti, kulture i nacionalnog identiteta, naišla je na opšte odobravanje svih društvenih slojeva. Čini se da nikada, ni pre ni posle toga, u Srbiji nije postignuto takvo jedinstvo. Svi koji su mogli da obuku uniformu, obukli su je. Svako kome je država pružila pušku, primio ju je. Pred polazak u boj, u celoj Srbiji je u 9 časova ujutru održana molitva za sreću srpskog i savezničkog oružja. U prepunoj beogradskoj Sabornoj crkvi služio je mitropolit Dimitrije, uz sasluženje najviših crkvenih velikodostojnika. Nakon službe, mitropolit Dimitrije je održao besedu, koja najbolje opisuje razloge zbog kojih je Kraljevina Srbija krenula u Prvi balkanski rat.

“Pobožni Srbi!

Tamo se naša porobljena braća mole Bogu više od pet stotina godina. Svaki dan tako kroz suze šalju Bogu molitve, i te suze njihove, suze vapaja mučeničkog, gorko padaju pred presto Božiji.

Bog vidi pravdu njihovu i zna teška stradanja njihova, ali je nemilosrdna ljudska sebičnost, koja je sve do sada ometala njihovo izbavljenje. Pa ipak je, evo, kucnuo na posletku željeni čas. Uvređena pravda Božja javlja se, kao osvetnik potlačenih paćenika. Naša braća po krvi i veri udružiše se s nama, da zajedničkom snagom oslobodimo vekovne mučenike. Naša vojska i njihove, evo se javljaju, kao izvršioci Božje pravde, kao izaslanici samoga Boga živog, da pruže bratsku ruku očajnicima, da za njih proliju krv svoju i da ih slobodne uvedu u zajednicu svoga državnog doma.

Hrišćani!

Razumete li kuda idemo? Je li vam to žao, je li vam to krivo, hrišćani?

Hrišćani!

A mi Srbi, za koje vam je žao najviše, hrišćani! Znate li kuda idemo?

Ne idemo tuđinima, nego svojoj braći. Idemo tamo, gde nam je kolevka, gde je neprijatelj zapretao ognjište naše presvete slave. Idemo, da na tom zagašenom ognjištu ponovo naložimo oganj slobode, i da oko njega okupimo sve srpske duše, žudne sreće i mirnog napredovanja. Idemo u svoj dom, u kome je se ljuti bezbožnik nastanio, pregazivši reke mučeničke krvi i suza žalosnih predaka. Idemo u svoju cvetnu domovinu, koju je neprijatelj pretvorio u zemlju pustoša, u zemlju tuge i plača, krvi i užasa. Idemo da raskinemo robske verige sa roblja, koje za nama čezne. Idemo, da od crnog roblja napravimo vitezove, da im vratimo ponos Dušanovih junaka, idemo da životvornom vodom, sa svetoga izvora slobode, speremo s drumova i prostranih polja mučeničku krv naših predaka.

Idemo, da ponižene ljude, iz praha podignemo i da im vratimo čovečansko dostojanstvo. Još idemo slavnom Kosovu, da se poklonimo junačkim senima čestitoga Kneza Lazara, Miloša Obilića i drugih hrabrih vitezova, koji s njima izginuše, da večito žive. Idemo veličanstvenim Dečanima, da se poklonimo prahu pobožnoga kralja Dečanskoga. Idemo slavnoj Gračanici, da pomenemo viteškoga kralja Milutina. Idemo divnom Skoplju, da potražimo sjajni presto silnoga Dušana. Idemo gradu Prilepu, junačkome gnjezdu Kraljevića Marka. Idemo starim razbojištima, na kojima su sveti Nmanjići stvorili staru moćnu srpsku državu! Tamo idemo, jer nas tamo čekaju naša braća, koja dalje ne mogu bez nas opstati, niti mi bez njih. Tamo idemo, da se s braćom Crnogorcima zagrlimo u zagrljaj nerazlučni, tamo idemo da se s braćom Bugarima i Grcima sastanemo, i da izmešanom viteškom krvlju utvrdimo večno družbu za dela prosvete, civilizacije i zajedničke sreće i blagostanja. Tamo idemo, neka razumeju neprijatelji, silni i lukavi. Straha se njihova ne plašimo, jer je s nama Bog…!

Gospod neka blagoslovi zastave naših i savezničkih vojnika, te da budu strah i užas zajedničkim vekovnim neprijateljima. Neka im Gospod pristavi anđelske sile i moćnu zaštitu i neka zastavama njihovim podari blagodat, da sa njima junački i nepovređeni prodiru kroz neprijateljske redove i da odnose pobedu za pobedom! Sila časnoga krsta neka ih hrabri, neka ih štiti i čuva, da se, uvenčani vencem pobede nad neprijateljima, vrate nepovređeni svojim dragim, da svi zajedno slavimo Boga, Svetu Trojicu: Oca Sina i Svetoga Duha.

Amin!”

(Srpski akademski krug)

  • Twitter
  • Facebook
  • Google Plus
  • Email

Ostavite Komentar/Odgovor

Copyright © Intermagazin. Designed by Zarke.