„Хладни рат? Не… НАТО је само послао поруку Москви“

„Хладни рат? Не… НАТО је само послао поруку Москви“

28 октобра 2016

-

Уверавање Владимира Путина да Русија не планира да нападне друге земље неће променити мишљење челних људи НАТО у Бриселу.

Наиме, како пише ББЦ, лидери Алијансе ће у сваком случају увек у први план стављати, анексију Крима и руску помоћ побуњеницима на истоку Украјине, како би на тај начин оправдали своју бојазан од руске агресије и тиме извршили додатни притисак на Москву.

С друге стране, Путин је на све то одговорио речима да се улога Русије преувеличава, како би западне земље могле да нађу оправдање за повећано трошење новца на оружане снаге и средства која оне користе.

– Постоји велики ниво преувеличавања у неким деловима западних медија. Транзит мале морнаричке јединице, на челу са усамљеним, али и веома старим носачем авиона Адмирал Кузњецов кроз Ламанш је упутио британске медије у спин. Све је дошло до тога да се констатује да се историја враћа у лоше године Хладног рата – пише ББЦ.

Једноставна ствар је, констатује Џонатан Маркус, експерт за међународне односе, да је свет веома далеко од хладноратовске ситуације.

– Русија са својом климавом економијом не личи на Совјетски савез, који је покушао да успостави другачији светски поредак у односу на капиталистички Запад. Русија је на много начина слаба држава, њено вођство има осећај за окружење, што Запад нема и то наводи Путина на приступ са великом количином самопоуздања. То чини НАТО савезнике, попут три балтичке државе, уз Пољску, веома забринутима. Забринуте су и Румунија и Бугарска, јер излазе на Црно море. То је разлог зашто је НАТО одлучио да омогући видљиву и симболичну подршку, односно јачање снага на својим југоисточним границама – додаје Маркус.

Према његовим речима, НАТО мора да затвори круг, упркос Путиновим бодљама, не постоји велики ентузијазам за конвенционалном трком у наоружању.

– Економије европских савезника генерално нису у добром стању. Европа је оптерећена мигрантском кризом и драмом око Брегзита. Проблеми у Бриселу су били знак да НАТО пошаље поруку Москви. Сврха тога је да се покаже да није сав терет на САД, већ да су и друге НАТО државе укључене – истиче Маркус.

Додаје и да НАТО предузима мале војне кораке како би доказао Москви да је и даље „у послу“ и да упркос проблемима у Европи може да донесе брзе одлуке и да распореди снаге у складу са тим.

– Наравно, политичко и војно позориште је у сржи свега. Да ли су руски тенкови спремни да крену западном рутом, као што су били за време Хладног рата? Вероватно не, али је Русија спремна да искористи своје снаге у Европи и то је сигурно. Земље попут Грузије и Украјине више могу да се плаше Москве него Алијансе, али је она уздрмана, пошто није сигурно колико су чврсте гаранције да су све земље чланице заиста савезници и у добру и у злу. Ове недеље се радило на консолидацији и учвршћивању тих гаранција. Порука Москви је јасна – закључује Маркус.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u