Хоће ли на БАЛКАНУ поново почети КОНТРОЛИСАНИ РАТ?

Хоће ли на БАЛКАНУ поново почети КОНТРОЛИСАНИ РАТ?

18 марта 2016

Vojnici-defense 5776Пише: Љубан Каран

Сви који су учили класичне војне науке знају врсте рата. Контролисани рат, међутим, у војној науци не постоји, а у пракси итекако. Могло би се рећи да је то један од новијих изума САД, где иницирају ратове у којима директно не учествују као зараћена страна, али потпуно или делимично контролишу све учеснике.

Највеће светске силе САД и Русија имају одавно заједнички проблем који фигурира још из периода најжешћег хладног рата и Кубанске кризе – проблем реалне могућности тоталног уништења у неконтролисаном међусобном сукобу. Такав сукоб, наравно, избегавају и једни и други. Зато, кад помислимо да је директна конфронтација међу њима неизбежна, да ће се све отети контроли и да предстоји катаклизма, они седну и договоре се. Агресивна политика и стратегија САД је таква да договор о окончању неког ратног сукоба и успостављање примирја прихватају само када схвате да не могу остварити циљеве које су зацртали или да би то био превелики ризик. Истовремено, стварају услове да губитак одређених позиција надокнаде супериорним наступом у неком другом региону, у неком новом рату.

У садашњим условима опасност од директне конфронтације повећава америчка стратегија опкољавања Русије и преотимање баш сваке зоне руског утицаја. Таква агресивна политика не може се у потпуности реализовати само специјалним дејствима него је рат неопходан. Решења која су пронађена у циљу смањења опасности од дирекног сучељавања са Русијом су потпуно контролисани мали локални и регионални ратови. Механизми и полуге за пуну контролу планираних малих ратова претходно се инсталирају у поједине државе и владе обавештајним дејствима. За активирање таквих планских ратних жаришта претходна обавештајна обрада и припрема комплетне територије која ће бити захваћена ратом је неопходна.

Идеални услови за активирање контролисаног рата јесу када се потпуно контролишу све стране у сукобу. Тако је под контролом све што се дешава у рату, али исто тако мировни процеси за окончање рата. САД и НАТО обично нису директно зараћена страна иако индиректно итекако учествују у сукобу. Коначни мировни споразум састављају искључиво они, а он би требало да дефинише остварене циљеве САД и НАТО због којих су и активирали ратно жариште. Зато ти споразми често личе на ултиматум по систему узми или остави, без права да учесници рата промене и један зарез.

Противници у сукобу се по потреби јачају наоружавањем, логистиком и увојничавањем, а то је истовремено добра прилика да се рат наплати и да стварне иницијаторе ништа не кошта. Чак може бити и профитабилан. Друга страна медаље овако контролисаног рата, који је за САД и НАТО идеалан, јесте да он постаје право проклетство и пакао за мале земље и нестабилне регионе, где народ преживљава вишегодишње патње. Постаје уништавајући и по питању губитака у људству и по питању економског потенцијала.

Ради маскирања сопствене улоге у тим прљавим и непотребним ратовима, најбоље је да у сукобу има што више супростављених страна са својим интересима – којекаквих војски, милиција, покрета, политичких партија, добровољачких састава и ко зна чега све не. Нешто слично као што се данас дешава у Сирији и на Блиском истоку уопште, где је тешко и побројати учеснике, а камоли њихове интересе. Негативна страна рата са великим бројем учесника јесте отежана контрола и све израженија самовоља учесника. То постаје још већи проблем ако се у сукоб умеша и нека друга светска сила која у том хаосу пронађе и контролише своје присталице. Тада сукоб више није под потпуном него делимичном контролом, где расте могућност директне конфронтације великих сила. Када развој ситуације дође у фазу да је конфронтације великих сила близу, такав рат је најбоље (са њиховог становишта) прекинути. То се управо дешава у Сирији.

Како на први поглед препознати контролисане ратове? Тако што се у њима дешавају многе ствари супротне војној науци и логици. Тада имамо офанзиве типа крени-стани. Тада нападамо када треба да се повлачимо и обратно. Напуштају се чврсте и лако одбрањиве линије фронта, а брани се неодбрањиво. Премешта се главнина снага у „слепа црева“, а важан стратегијски простор остаје отворен и небрањен. Авијација се не користи када је то неопходно и погрешно користи када за то нема потребе. Напуштају се тешко освојене позиције и наређују нелогична повлачења итд., итд. Многима који су учествовали у ратовима на Балкану ово ће се чинити познатим и већ виђеним.

Садашња два највећа ратна подручја се постепено затварају, бар тако тренутно изгледа – рат у Сирији и рат у Украјини. Не укидају се зато што су проблеми решени, него зато што је директан сукоб великих сила и ескалација сукоба сасвим могућа. Нормални људи се томе радују, без обзира у којем крају света живе, али у окончању тих ратова крије се нешто што истовремено изазива зебњу. Наиме, без обзира колико САД то негирале, чињенице најбоље говоре да су ратови које непрекидно воде у разним деловима света у директој вези са стабилношћу привреде САД. То опет значи да затварањем једног или два ратна жаришта неминовно мора да се активира бар једно ново. Где? У томе је највећи проблем и наш разлог за бригу. Балкан је врло повољан и обавештајно припремљен за вођење контролисаног рата.

 

Најновијим мировним иницијативама и догађајима у Сирији сви су помало изненађени. Вуку се потпуно неочекивани потези, који на први поглед делују нелогично. На пример? Русија је прогласила велику победу и одлучила да повуче главнину снага из Сирије. Ко је то очекивао? Нико, бар за дужи период, зато што се данас ствари приказују као да је проблем решен, а јуче је изгледало да дуго неће бити. До јуче је изгледало да је могуће само војно решење ситуације, а данас дипломатија доминира.

Ако би Сирију и шири регион гледали само са војног становишта, одлука Русије није логична. Где се то војни победник повлачи одмах пошто је остварио победу? Учвршћивање војних позиција и фактичког стања траје годинама. Све помало личи на ситуацију Кумановског споразума између Србије и НАТО, када је проглашена велика војна победа Србије, а добро знамо шта се након тога дешавало. Ипак, ситуација није иста, јер Русија није Србија.

Војна дешавања потпуно губе примат над снагом дипломатије две највеће светске силе. Сада је далеко значајније оно што се договори на мировним преговорима о Сирији, него шта се стварно дешава на ратишту. Можда делује као апсурд, али није, да је далеко теже и опасније Турској да сада уђе тенковима у Сирију него док су Руске снаге у тој земљи биле у пуном саставу. Када би Турска то сада урадила, био би то далеко глупљи и неразумнији потез него када су оборили руски авион. Последице по Турску биле би погубне. У реалним условима дипломатски пораз који би тада доживела Турска био би погубнији од војног.

Само у први мах се учинило да се Русија стварно повлачи из Сирије и са Блиског истока. Врло брзо су сви схватили да је у питању само велика дипломатко-политичка игра. Наравно да ће Руси остати у Сирији, а повлачење дела трупа је само представа за светску јавност. Чини се да је Запад руске војне базе у Сирији прихватио као чињеницу, коју не могу променити. Чини се да неће моћи наметнути ни режим какав су хтели. Зато је Путин у праву када каже да су постављени циљеви војне интервенције остварени. Дакле, ово се стварно може гледати као једна од највећих победа Русије против НАТО још од завршетка Хладног рата. Победа је утолико већа што је остварена далеко од граница Русије и у периоду наметнутих санкција.

По некима, САД су забринуле самовоља и непослушност Турске. Плашили су се ескалације сукоба услед евентуалног самовољног уласка турских копнених снага у Сирију без одобрења НАТО, што би могло изазвати светски рат и зато иду на дефинитивни договор са Русијом. Мој утисак није такав. Од почетка рата у Сирији САД су вршиле отворен притисак на Турску да тенковима уђе у Сирију, јер само за такву ситуацију у то време Руси нису имали адекватан одговор. Само то је водило комплетан развој догађаја према руском поразу. Ердогана су и уцењивали тако што ће напаравити договор са Курдима ако не послуша (то су на крају и урадили). Турска није подлегла притисцима све до избора, када Ердоган, да није прихватио америчке услове, не би ни победио на изборима. Тада почиње преокрет обарањем руског авиона. Ипак, преокрет у турској политици је дошао прекасно, јер је Русија већ толико изменила ситуацију и учврстила позиције да их нико не може пољуљати без отвореног провоцирања светског сукоба. То је условило промену расположења Запада и договор.

Није се Запад уплашио само могућности нуклеарног рата. Руси су добро искористили прилику да пред очима целог света демонстрирају могућности свог конвенционалног оружја, где су доминирали: домет, прецизност и убојитост. О некаквом технолошком заостајању више нема говора. Демонстрирали су могућности својих обавештајних служби (и шпијунских сателита), јер су бирали виталне, најосетљивије и најзначајније објекте противника. Руси су целом свету демонстрирали још нешто, а то је основна порука НАТО – одлучност без колебања да се остваре постављени циљеви. Све то заједно резултовало је дефинитивном одлуком да Запад повуче ручну.

Од периода завршетка хладног рата САД су навикле да воде ратове које не могу изгубити. Чак би се могло рећи да су то били за њих профитабилни ратови. Бирани су слаби и рањиви противници на које би се сручила комплетна НАТО армада. Њихове агресије на суверене земље више су личиле на вежбе и маневре у реалним условима него на рат који би и њима наносио тешке губитке. Витештво се изгубило јер противнику није давана никаква шанса.

Из ратова које непрекидно воде САД и неке земље НАТО, извукли су врло важну поуку коју ће, по свему судећи, убудуће користити. Широким обавештајним обухватом и обавештајним дејствима створили су услове да реално могу водити потпуно контролисане ратове. То значи, да имају потпуни утицај на све или скоро све учеснике рата. Наравно, то ће бити мали локални али и регионални ратови, за шта је Балкан идеалан. Мало је држава и влада на Балкану на које америчка администрација нема пуни утицај. О делимичном утицају да се и не говори. Сем тога, где утицај није довољан, надокнадиће га класична уцена и реална претња. У томе је наш проблем и зато имамо разлога за забринутост.

Мала је шанса и скоро немогуће да ће у новом глобалном односу снага Србију војно угрозити НАТО. Међутим, чини се да се увелико врши припрема региона за неке нове локалне или регионалне сукобе. Понашање неких земаља у региону, пре свега Хрватске, на то указује. Наоружавање, претње, арогантна политика, малтретирање мањина, одбијање руке помирења и потпуна деструкција добросуседских односа само наивнима ништа не говори.

У исто време Србију би требало дезоријентисати и успавати. Читаве теорије се разрађују и испробавају како то урадити. Репертоар НАТО лобиста је све шири, а објашњења о неминовности уласка Србије у НАТО све уверљивија. Суштина објашњења је да добијамо све: од уласка у ЕУ до територијалне целовитости и сигурности, а не губимо ништа. Јер, по њима, шта ми можемо изгубити? Самосталност? Па одавно је немамо. Суверенитет? Одавно га немамо. Целовитост? Ми смо држава која не контролише део своје границе и део територије. Значи, по њима, ништа не може да се изгуби и само може да се добије уласком у НАТО.

Наравно да Србија никада не може бити сигурна да неће и против своје воље бити увучена у делимично контролисани рат. Њено окружење са становишта активирања рата врло је повољно. Бројни су неспоразуми, нерашчишћени рачуни, којекакве територијалне претензије, непоштовање мањинских права и друге ствари које могу бити иницијална каписла сукоба. Јасно је да у садашњим политичким околностима Србија може ући у рат само ако буде нападнута. Такорећи не постоје довољно јаки разлози а поготово потенцијали да Србија покрене било какав рат сем одбрамбеног.

У садашњим геостратешким условима Србију у војном смислу угрожава искључиво понашање само једне светске силе, која не прихвата нашу актуену политику војне неутралности. Шта може учинити Србија у циљу одвраћања актера од агресивних намера. Нема ту много филозофије – или тотално одрицање од суверенитета и војне неутралности, или јачање одбрамбене способности као фактора одвраћања. Фактор одвраћања у овом тренутку може да буде (поред политичких и дипломатских активности): чврсте везе са пријатељским земљама, наоружавање модерним средствима (пре свега ПВО), јачање војске у бројчаном и сваком другом погледу, јак резервни састав по основу обуке војно способног становништва, јачање јединства и одлучности у намери одбране земље, чврст и јасан став по питању било какве агресије итд.

Тренутно су врло активни центри који врше обавештајну припрему наше територије за све могуће варијанте. Обавештајним дејствима анулирају и слабе баш оне сегменте у којима би Србија требало да јача. Сталним нападима слабе наше службе безбедности како нико не би ометао њихову деструктивну кампању. Слабе свеокупну одбрамбену моћ Србије, коју приказују као непотребну и неефикасну, где је једино решење да нас штити и брани неко други. По њима, нема потребе да јачамо војску, јер она никада неће бити у стању да се супростави НАТО. Предлажу чак да се војска још смањи. Виде велику предност у томе да постанемо чланица НАТО пакта, јер тада бригу о нашој безбедности преузима најјача војна сила на свету. Тврде да само тако можемо очувати мир и просперитет, јер НАТО контролише и оне земље које би нас могле угрозити.

Србија је сувише дуго изложена нападима сваке врсте са Запада да би судбину своје земље и народа могла поверити НАТО. Ко нам гарантује да одлука о распарчавању Србије већ није донесена? Ко нам гарантује да нашим суседима није нешто обећано? Сем тога, ако некоме није јасно како живе народи без државе, требало би да се распитају код Курда и Палестинаца. Оно што је свето и што се мора чувати и бранити, то су слобода и независност. Једино то нема цену. На срећу, то су нам преци оставили, и то су скупо платили. Ко смо ми да то продајемо за неке безбедносне услуге некоме ко обећава да ће нас заштити од себе.

(Стандард)

KOMENTARI



10 коментара

  1. vla says:

    Srbiju ce da prime u NATO kad na vrbi rodi grozdje, a mozda ni onda. Jer im nije ni na kraj pameti da joj daju status koji sa timn ide. Za njih je idealno upravo ovo, da je Srbija formalno van NATO-a a da oni prakticno imaju kontrolu i korist od nje kao da jeste, dok ona ostaje slaba i zavisna, a Srbi razbijeni u sto je vise moguce parcica. Vrlo slicno kao EU clanstvo. Nesto sto "treba da se dogodi" za 5-10 godina je politicka nebuloza prve klase, ali u ime nje Srbija je potcinjena i ponizena, opljackana i obescascena. Sto je najsmesnije, ako gledamo drzave oko nas koje su primljene u EU, one su ekonomski gore nego pre ulaska. jedina alternativa Srbije je jacanje u ekonomskom i vojnom pogledu, odbrana suverenteta nad Kosmetom kroz UN, ucvrscivanje veza sa RS i Srbima u CG, sa ciljem formiranja zajedincke drzave, koja bi otvoreno i cvrsto bila vezana sa Rusijom. Jedino je u tome nada ne samo za napreak, nego i za opstanak. A nista od toga se nece dogodit dok narod na vlasti trpi zapadne marionete.

  2. Baja says:

    Da nije vas kome bi se pametni rugali hahahahahah Da Srbi u Crnoj Gori hahahahaha

  3. Baja says:

    Ako dodje do tog vašeg 100 puta prozivanog rata Smrdije vise neće biti jahahahahah

  4. UROS says:

    VUCIC nas zadužuje, vara, pljačka, izdaje i vodi na stratište, Vlada Srbije usmerena je na optuživanju novinara i urednika medija, koji rade na raskrinkavanju korupcionaskih afera njegovih kumova, familije i stranačkih, neškolovanih parazita, sa kupljenim diplomama, prevršila je svaku meru. On izjavljuje da država nema problema sa finansijama, već političkih problema. Kako to da „nema finansijskih problema“, kada se besomučno zadužuje, prodaje državne obligacije, da popuni kasu? Kada je došao na vlast sredinom 2012, dug je bio 14 milijardi evra, da bi ga za više od tri godine strahovlade i tiranije podigao na 25 milijardi evra, i to galopirajuće, svakog meseca raste. Kao zloćudni tumor. Zašto raste? Kada je opljačkao i izreketirao penzionere, lekare, medicinske sestre, prosvetare, i udomio svu stranačku bulumentu po svim državnim, opštinskim i javnim komunalnim preduzećima, nasilje, reket, nestručnost i nekompetentnost njegove družine postali su nepodnošljivi. Oči su im gladne svega, posle dugogodišnje opozicione apstinencije. Apetiti su porasli, a ekonomija pred totalnim slomom i kolapsom. Ali, kupljenim diplomama, nisu kupili i znanje, veštine i radnu etiku. Dana, 12. oktobra, bili smo svedoci Vođine izjave o jednoj mega pljački u njegovoj izvedbi. Priznanje pred kamerama, trebali bi za Tužilaštvo biti validan dokaz. Iskaz nije dao pod prinudom, te da se kasnije vadi. Naime, nije Vlada Srbije za otvaranje italijanske firme u Jagodini dala sredstva, već je ovaj napaćeni narod je opljačkan za 8 miliona evra. Kome drugom može da otima plaćeni ekonomski ubica iz MMF-a, da bi se lihvari sa Zapada namirili? Za samo 100 radnika, subvencija po otvorenom radnom mestu u ovom slučaju iznosi fantastičnih 80.000 evra, ali će plata zaposlenih biti maksimum 200 evra. Ako vlada plaća kamate 5% godišnje na 8 miliona evra, a porez na platu je 63 % (oko 130 evra mesečno), onda će ova investicija Srbiji da se isplati posle 200 godina. Lepo za bankare, očajno za narod. Zato su tu ovi „experti“, koje su doveli. Da nas žive sahrane i zatrpaju. To je put ka zatiranju Srbije, i galopirajuće posrnuće i ropstvo ka lihvarima EBRD-a, MMF-a, WB i drugih lešinara. Vođa nas nije častio samo jednom besmislicom i ludačkom izjavom, već će kada, proda Aerodrom i Telekom, i uzme proviziju i reket od minimum 10 %, da spuca 150 miliona evra za izgradnju fudbalskog stadiona, na radost najgore reprezentacije u Evropi! Čisto ispumpavanje para, samo na mnogo većem nivou. Jače nego nego ispumpavanje vode iz Tamnave, a koja je bila pokazna vežba, kako oprati budžetski novac. Telekomov godisnji profit je jedno igralište. nameštajući tendere za gradnju svojim kumovima i stranačkim tajkunima. Kako to da shvati Vođa, čovek bez ijednog dana radnog staža u realnom sektoru? Neće on samo igralište da pravi, već je u nameri i da obnavlja škole i bolnice! Isti izvođači će biti, kao i kod stadiona. Već poznati, i sa naduvanim cenama bar dva puta više. Vođa od Beograda pravi Diznilend. Hoće da ga potopi Despotovim gradom i Beograd na vodi, kad pored reka, potkopa zemlju i uruši lagume i podzemne tunele, a prostor zatrpa betonom i čelikom. Niže delove će prekriti voda. Ličiće na Veneciju. Samo još gondole, i imaćemo potpuni ugođaj. Jedino se u Beograd ulaže. Srbija ubrzano IZUMIRE demografski, privredno, administrativno. Napraviti milion stanova, što je obećao za 380 evra po kvadratu, i celu Srbiju, južno preseliti oko Beograda. Biće to urbani pašaluk, megalopolis, nalik Atini sa 5 miliona stanovnika. Biće Beograd i Srbija tada pretvoreni u Bankok ili Pataju. Egzotika jeftinog sex turizma i svakakve izopačenosti. Splavovi su tek mali uvod. Legalizacija svakakve ponude u prostituciji, uz legalizaciju i obaveznu fiskalizaciju, doneće drzavi novih 0,5 BDP godišnje (?). Dinamičan rast u sektoru usluga, male privrede…Još da bude ex teritorijalnost… Novi UAE u srcu Evrope. Bog da nas vidi. Već sada, Željko Mitrović svojim nakaznim satanističkim emisijama regrutuje populaciju, za uslužne delatnosti za Arape i naše „EU prijatelje“. To Vođa zove na dualno usavršavanje i školovanje. Permanentna promena savesti, svesti, moralnih normi, hrišćanskih vrednosti. Legalizovaće p e d erastiju, sodomiju, zoofiliju. To će biti prečica, ka našim bezalternativnim EU bespućima. Kada legalizuje i nekrofiliju, tek tada ćemo otvoriti poglavlja 23. i 24. Vođa je Srbiju pretvorio u društvo bede, beznađa, jeftine radne snage. Za šaku pirinča eksploatišu stranci narod Srbije. Dobijaju i 10.000 evra po radnom mestu. Oni uništavaju, kao nelojalna konkurencija, domaći sitan i srednji biznis. Jer nismo ravnopravni. Mi smo u poslovanju diskriminisani, politikom ludaka. Braća Albanci mu divljaju po Bujanovcu i orgijaju, a on ne šalje policiju, da ih ispendreče. Gde će protiv svojih. Ljutiće se babo, i fis Musliju iz Prizrena. Vođa čini mnoga krivična dela, od kojih su najteža protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Plus zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog položaja, organizovani kriminal. Imaće tada puno drugara pored sebe. Ti dani se bliže, jer su strane gazde, resile da ga ubrzano puste niz vodu. On je računao bar do 2017, ali ruska intervencija u Siriji i nova geopolitička realnost, ubrzavaju stvari. Bitno je tada blokirati samo aerodrom i sve granične prelaze. Da svi zlikovci i zlotvori, što su činili razna zla i nepočinstva po Srbiji, u dužem vremenu, ne uteknu od procesuiranja i odgovornosti. Uz obaveznu konfiskaciju celokupne imovine i slanje u Gulage na dobrovoljni rad, uz standard kakav danas ima 80 odsto građana, kako u ishrani, tako i u pijaćoj vodi i elementarnoj higijeni. Brzo dolazi to novo vreme, kada će da odgovaraju i polože račune za svoja brojna nedela. Spas za Srbiju je je na Istoku. Proterati Devenporta, i ostalu EU agenturu, koji isisavaju budžetski novac, truju, kontaminiraju i zagađuju Srbiju, svojim izopačenim idejama, koji od Soroša dobijaju da plasiraju. Treba zatvoriti, kao Viktor Orban, sve kancelarije MMFa i WB. Reci im da nema više otplate duga, jer ćemo to prebiti sa ratnom stetom za 1999. I da se traži doplata bar još 30 milijardi evra. Rusiji treba ponuditi bar 4 do 5 vojnih baza, sa bar 20.000 vojnika, uz uslov ekonomske pomoći i preorjentacije na manuelnu, organsku proizvodnju, koja zahteva lični rad. I novu decu, kao ispomoć i radnu snagu roditeljima. A, to donosi ubrzani demografski preokret.

  5. sony says:

    Očigledno da u negde nekoj nemačkoj koloniji zvanoj "Hrvatcka" nema ništa tako interesantno i nema sajta na kome mogu slobodno da razmenjuju mišljenja pa se gospodin Baja (sa namerom ili po zadatku nekih njegovih obaveštajnih službi) obraća srpskom življu....dokon čovek a i glup....ako želi mišljenje javnog "mnjenja" neka sluša, ćita i čita između redova...a ne da provocira.....sitan pion kojeg je lako odstraniti ili ga se odreći kad zagusti....neko reče da je čobanin i da čuva ovce...ne bih rekao, ali možda mu je bolje da se prihvati tog posla....

  6. Baja says:

    Sony, Tranzistoru pokvareni nosi se na opravku hahahahaha, I pročitaj ovo sto ti Uroš piše pa ti tek onda neće bit nista jasno!

  7. dejan says:

    Rat je moguc po meni Srbija u tom slucaju bi morala unistIti CrNu Goru jer bio joj to bio jedini izlaZ i kontakt s RUSIJOM ISTINA GLASI SRBIJA JE OKRUZENE A NATO NEPRIJTELJSKIM ZEMLJAMA MISLITI OTOME DA S BUGARIMA I RUMUNJIMA MOZE S RADITI NEKI ANTI ISL SAVEZ JE GRESKA VIDEO SE 1999 S SVIH ZEMLJA HRVATSKA MADARSKA RU,MUNIJA BUGARSKA JE LETILO OZRUJE IR AKETE I AVIJACIJA ARBIJA TREBA SE NAORUZAVATI I POVECATI GERILSKE JEDINICE KAO NEKAD DRAZA 1941 PROTIV HITLERA UBIJAO JE NEMCE S MALO POGIBELJIH SVOJIH JEDINICA

  8. Sremac says:

    Zanima me jedna stvar i postavio bih pitanje svim dobronamernim ljudima koji pišu komentare a koji su većina. Kakav je po vama profil nekog, kao evo recimo ovog "Baje"? Gde bi se on mogao nalaziti u geografskom smislu? Da li od škole ima veliki odmor ili ima i mali odmor pride? Kako li izgleda rupa iz koje šalje ovakve "komentare"? Kakva je higijena te rupe i njega samog da li je to čist čovek ili ovakve komentare piše u gaćama, koje su spreda limunada a pozadi čokolada? Da li bi on mogao da napiše nešto sa "hrvatskog" stanovišta, makar i deseti deo onoga što je napisao UROŠ (svaka čast za komentar) a da to ne bude prosta rečenica u kojoj preovlađuju opisi "ahhhhh", "ohhhhh", "haaahaaahaaa"koji su rezervisani za loše stripove. Čak i te koze (za koje mislim da ne postoje) imaju bogatiji rečnik. Eto ako je zaista kozar neka napiše nešto pametno o gajenju koza, kako se gaje hrvatske koze, da nešto naučimo i da se ostavi geopolitike pošto to baš ništa ne razume! Ustvari, predomislio sam se, nemojte odgovarati na ova pitanja, najbolje je ignorisati ovakve, nikada ne raspravljaj sa budalom, ko gleda sa strane neće primetiti razliku.

  9. Sanitarna inspekcija says:

    Objasnite nekako Baji da nema razloga toliko da de userava od pomisli na Srbiju i eventualni rat sa Srbijom. Kao Srbinu katoliku oprosticemo mu i proci ce samo sa par zausnjaka.Cisto da zna ko su mu bili đedovi. A bude li se i tada ukljucivao u razne paravojne ustaske postrojbe, ima da mu ove koze sto ih miluje ovih dana, budu poslednje. Dakle,neka bude Baja Srbenda za SLom spreman.

  10. opet ja says:

    Surovo istinito i realno. Ko se čuva i Bog ga čuva. To se za nas u ovoj situaciji ne može reći...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u