Хрвати не дају Агрокор Русима

Хрвати не дају Агрокор Русима

2 априла 2017

zastava-hrvatske-43

„И даље нема потписа на уговор за спас Агрокора. Само оптимизма да ће га бити наредне недеље. Хоће ли га спасавати повериоци који су договорили стендстил аранжман, или држава Хрватска законом који ће се такође следеће недеље наћи пред посланицима?“, пита се „Спутњик“.

Меркатор у Србији не зависи од судбине Агрокора

После два и по месеца откако је обнародована криза у највећем регионалном концерну који запошљава 60.000 људи, покушај спасавања Агрокора добио је конкретне назнаке. У истом дану, договор о томе постигле су банке повериоци, међу којима су највеће две руске – Сбербанка и ВТБ, а Влада Хрватске је донела закон који је већ назван „лекс Агрокор“.

– Нови управљачки тим Агрокора сигурно ће нешто мењати, а у којој мери ће се то одразити на фирме тог концерна у Србији сада је тешко рећи поготово што, како тврде, овде послују позитивно -каже министар трговине Расим Љајић.

Протеклих дана он је разговарао са представницима Агрокорових фирми Фриком и Дијамант који су рекли да послују стабилно, да су њихова потраживања већа од обавеза које имају, да пословање није угрожено и да измирују обавезе према запосленима и држави. Али, Љајић  додаје да нико не може још ништа да гарантује.

У српском делу Агрокорове приче срећна је околност да његове трговине овде послују у оквиру фирме Меркатор С, која обједињује и Роду и Идеу. Тачније, срећна је околност то што је приликом продаје Меркатора Агрокору, у кључним документима наведена клаузула да рачун словеначког трговинског ланца не може послужити као колатерал, односно гаранција за ново кредитно задуживање Агрокора. Просто речено, његов рачун је само његов, а Меркатор послује стабилно.

Зато са нешто више мира запослени у Агрокору у Србији чекају расплет ситуације, јер овде од 12.000 њих чак око 10.500 ради управо у Меркатору С.

Који је био циљ Руса?

Некадашњи словеначки амбасадор у Србији Борут Шукље уноси политичку димензију у целу причу.

– Руска држава је показала да може, преко Агрокора, директно да притисне Владу у Загребу. Због тога би било тако занимљиво знати јесу ли руски банкари пре него што су отворили кредитне линије знали за економске студије које су указивале на велике тешкоће таквог ангажмана? Ако су знали, онда их нису интересовале финансијске последице, него су имали неки други циљ – каже Шукље.

То није било прво уплитање политике по питању ситуације у Агрокору и уласка Русије као битног играча на тржиште Хрватске, чланице ЕУ.  Зато није далеко од истине и питање да ли ће, поред економске, на избор модела за спас Агрокора, утицати и неке друге рачунице.

KOMENTARI



Један коментар

  1. deda mraz says:

    Ustase iste kao i njihovi veliki prijatelji komunisti iz CG, uzmu velike pare od Rusa i posle necej da vracaju i tada odjednom pistaje politicka dimenzija.Malo ste se zajebali jer niste ni predpostavljali da ce Rusija biti ovako jaka i da cete morati pare vratiti ili dobiti po guzici.O ja mozda cej Rusi drzavni udar da pripreme i Milosevica dovedu na vlast u Hrvatsku i sta ti sve znam sta ovaj sljam sve moze izmisliti jer glupe ovce sve veruju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u