ХРВАТСКИ ГЕОПОЛИТИЧАР открива зашто је потребно Америци да Косово уђе у НАТО и ЕУ

ХРВАТСКИ ГЕОПОЛИТИЧАР открива зашто је потребно Америци да Косово уђе у НАТО и ЕУ

24 фебруара 2015

taci-hilari-klinton-d 867Мафијашка држава и камп Бондстил уништили су косметске Албанце и Балкан претворили у буре барута.

Бившу јсрпскуаутономну покрајину Косово и Метохију је атлантистички часопис Limes  уз Црну Гору дефинисао „мафијашком државом“, што је прилично изненађујуће обзиром на приступ геополитичким темама од стране уредништва тог утицајног италијанског медија.

Космет  који је тренутно „црна рупа“ југоисточне Европе, а чије становништво памти и боље дане када су се из Фонда за неразвијене у СФРЈ издвајале огромне своте новца и упумупавале у његову привреду и институције. Данас, како пише Deutsche Welle, већ више од два месеца само из Приштине сваку вече креће и по десет аутобуса, сви су пуни и сви крећу према северу. Слично је и у готово свим другим градовима на Космету. Без икаквих потешкоћа аутобуси возе кроз централну Србију, а људи одатле одлазе даље према Европској унији.

„Трећина становништва на Косову и Метохији живи с мање од 10 куна на дан (око 1,3 евра), а овај се талас избеглица једино може упоредити са оним који је настао за време рата 1999. године. Службених бројки, колико је особа напустило Космет заправо нема, али тамошња (окупаторска) влада процењује како је око тридесет хиљада Албанаца напустило земљу у протекла два месеца. Но представници других држава у Приштини процењују како је реалистична процена 50 хиљада; и тамошњи медији спекулишу са још већим бројкама. Из школа се исписало и више од 5 200 ученика. Албанци са Космета више не верују у косовске политичке странке, окупаторски парламент и владу и зато користе прву прилику да једноставно отпутују у нади да ће негде пронаћи бољи живот.

Космет је сиротиште Европе: стопа незапослености износи више од 45%, а преко 34% становника преживљава са мање од једне евра и 42 цента на дан. Готово петина, 18% становника има мање од 94 центи на дан. Додуше, има и представника средњег слоја који сад напуштају своја сразмерно добро плаћена радна места на Косову и Метохији како би нашли срећу и боље перспективе негде на Западу „, пише Deutsche Welle.

Од чега беже косметски Албанци? Ко им је донео беду и немаштину, криминал и живот без будућности? Сетимо се само како је бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон дала најбизарнију изјаву прве Обамине администрација, када је рекла „како ће Вашингтон помоћи Косову да уђе у НАТО савез и Европску унију“. Наравно, од тог обећања није било ништа.

Она је то обећање дала у априлу 2012. на састанку у Вашингтону са тадашњим окупаторским премијером Косова Хашимом Тачијем, када је похвалила напредак његове владе у напретку на путу према „европским интеграцијама и економском развоју Косова“.

Њена најава несумњиво је изазвао озбиљну панику између државних и војних званичника разних европских метропола НАТО. Мало њих разумеју лудило плана Хилари Клинтон у гурање Косова у НАТО и ЕУ. Но, вероватно су изиграни косовскометохијски Албанци још увек веровали у „боље сутра“.

Једнако као и италијански часопис Лимес, који углавном заговара интересе ЕУ, Брисела и НАТО савеза, о Космету мисли и оштри критичар хегемоније Вашингтона F. William Engdahl, који је у колумни о Косову и Метохији стратегију Вашингтона назвао „динамитом који би изнова могао да запали Балкан“ .

Да F. William Engdahl није погрешио потврђују и Галупова истраживања међу косметским, македонским Албанцима и онима у матичној домовини, која говоре да  86% албанских Косовара жели уједињење са Албанијом, а 68% Албанаца у Албанији је за Велику Албанију. Идеолог „Платформе природне Албаније“, Кочо Данај, тврди „како ће доћи или до договорног уједињења свих албанских земаља или ће доћи нове генерације Албанаца које не искључују рат као алтернативу“.

Дакле, што имамо?

Мафијашку државу под патронатом Сједињених Држава, земљу над којом Брисел не игра никакву улогу и где бујају беда, сиромаштво и радикални национализам. Све нам је то у наслеђе оствио НАТО својом „хуманитарном војном интервенцијом“, након које је зацементирао своје геостратешке интересе на Космету, а народ препустио самовољи локалних моћника и сиромаштву. Готово идентичан сценарио као у многим другим земљама у којима је Вашингтон уводио „томахавк-демократију“, а које су касније постале глобални проблем (Авганистан, Ирак и Либија само су последње у низу).

Контроверзна држава Косово је након бомбардовања НАТО-а 1999. срушила оно што је остало од Милошевићеве Србије, отварајући тако пут Сједињеним Америчким Државама, уз сумњиву помоћ народа ЕУ, посебно Немачке, подели бивше Југославије у ситне зависне псеудо-државице.

Разумевање околности које су довеле до отцепљења Космета од Југославије (Србије) могу помоћи да се разуме ризик за будућност Европе око његовог еветуалног приступања НАТО савезу и Европској унији. Хашим Тачи, бивши окупаторски премијер Косова, добио је своје место преко Министарства спољних послова САД-а, а не на слободним демократским изборима на Космету. Косово није признато као легитимна држава од Русије,Кине, Србије и бројних других народа, али су његову независност 2008. одмах признали Бушова администрација и Берлин.

Улазак у Европску унију Косова би значило примање у ЕУ још једне пропале државе, што Вашингтону ионако не представља проблем, као ни бившој државној секретарки Хилари Клинтон, али Европска унија у овом тренутку свакако може и без тога. Иако је званично стопа незапослености у земљи, око 45%, тачни подаци говоре о чак 60%, чиме је Косово трећа земља у свету по том неславном рекорду. Космет је увек био најсиромашнији део Југославије, а данас је ситуација још и гора. Но, прави проблем за будућност мира и безбедности је сама природа окупаторске државе Косово, коју је Вашингтон створио касних ’90 -их.

Мафијашка држава и камп Бондстил

Космет је мало подручје, али најважнија стратешка позиција у Европи,. С геополитичког становишта војни циљ САД је био контролисати проток нафте и политичких збивања на Блиском истоку и то на штету Русије и западне Европе. Признавање самопроглашене Републике Косово је само наставак америчке политике на Балкану, од незаконитог НАТО бомбардовања Србије 1999. године, када су САД и НАТО деловали без одобрења од стране Савета безбедности УН-а и то под претпоставком да ће Милошевићева војска провести геноцид над косметским Албанцима.

„Неколико месеци пре америчког бомбардовања српских циљева, што је било једно од најтежих бомбардовања од Другог светског рата на територији Европе, високи амерички обавештајни званичници су у приватним разговорима са високим официрима Хрватске војске у Загребу договорили стратегију Вашингтона за“ бившу Југославију „, пише В .Енгдахл.

Према тим извештајима, које је В.Енгдахл добио приватно, циљ Пентагона на крају 1998. године је био преузети контролу над Косметом, како би себи осигурао војну базу за контролу целог реиона југоисточне Европе и земље богате нафтом на Блиском истоку.

Од јуна 1999., када су мировне снаге КФОР у име НАТО савеза заузеле Космет, та је биша српска покрајина технички била под мандатом Уједињнеих нација у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности. Русија и Кина су се такође сложиле са тим мандатом, који наводи да је улога КФОР-а осигурати крај међуетничких сукоба и злочина између српске мањине и албанске већине на Космету. Резолуција 1244 говори да ће Косово и Метохија остати део Србије све до мирног решавања његовог статуса. Ова резолуција УН-а је 2008. године очито занемарена од стране САД-а, Немачке и других чланица Европске уније.

Признање Косова од стране Немачке и Вашингтона, те његове независности у фебруару 2008. године долази након избора за председника Србије Бориса Тадића, којем је то био други мандат у четири године. Вашингтон је био уверен да ће с Тадићем моћи рачунати на компатибилну политику у вези Косова и Метохије.

Одмах након бомбардовања Србије 1999., Пентагон је запленио 1000 хектара земљишта (углавном у власништву Срба) у Урошевцу на Космету, у близини границе с Македонијом, а Дик Чејни ​​се одлучио на изградњу једне од највећих америчких војних база у иностранству, камп Бондстил, који данас има више хиљада меричких војника.

Пентагон је себи већ осигурао нове војне базе у Бугарској и Румунији, на Црном мору и северном Балкану, укључујући и ваздушне базе Безмер и Граф Игнатиево у Бугарској, те ваздушну базу Михаил Когалничеану у Румунији, које се користе како би се „смањиле“ војне операције у Авганистану и Ираку. У Румунији су америчке снаге формирале заједничке јединице „Task Force East“. Колосални амерички Бондстил на Космету, те коришћење и унапређење лука на Јадрану у Хрватској и Црној Гори у којима ће бити америчка ратна морнарица, значи потпуну милитаризацију Балкана.

САД стратешки план за Космет је пре свега био војни, а на другом месту је била трговина дрогом. Његов главни циљ је да обузда Русија и контролише проток нафте из Каспијског мора и Блиског истока у западну Европу. Признавањем косовске независности Вашингтон добија слабу државу коју може у потпуности контролисати. Све док је Космет био део Србије, војна контрола НАТО савеза над њим би била политички несигурна. Данас су Косово и Метохија је под контролом НАТО снага, а КФОР је у почетку послао 16 000 војника на популацију од само 2 милиона становника. Камп Бондстил је део низа тзв. „Истурених оперативних база“ за војне акције на истоку и југу. Сада је потребан и улазак Косова у ЕУ и НАТО, а све како би се ојачала војна база, будући да је Грузија своју шансу да добије ту улогу јадно прокоцкала 2008. године.

Хероински саобраћајни коридор

Америчка и НАТО војна контрола Косова служи за неколико геостратешких циљева Вашингтона. Прво, тиме Вашингтон добија већу контролу над нафтом и потенцијалним правацима нафтовода и гасовода од Каспијског мора и Блиског истока према ЕУ, као и контролу транспортних коридора који повезују ЕУ са Црним морем. С Космета се такође штити трговина хероином која носи милијарде долара профита, а која је знатно нарасла и постигла рекорд америчком окупацијом у Авганистана. Те су податке потврдили и званичници за наркотике из Уједињених нација.

Космет и Албанија су главни правци хероина према Европи. Према годишњем извештају Стејт департмента из 2008. неки главни правци међународне трговине дрогом пролазе кроз Балкан, а Космет је наведен као кључна тачка за пролаз хероина из Турске и Авганистана у западну Европу. Овај проток дроге без икакве сумње се одвијао и одвија под будним оком окупаторских албанских власти.

Од времена њених контаката с Мео племеном у Лаосу током Вијетнамског рата, ЦИА је покривала трговину дрогом у кључним местима, а с тим је новцем делом финансирала своје тајне операције. Величина међународне трговине дрогом данас је таква да главне америчке банаке, као што је Ситигруп, извлаче значајан део својих прихода од прања тог новца.

Једно од најзначајнијих обележја журбе Вашингтона и других држава како би се одмах признала независност Косова је чињеница да су они знали да приштинском владом и двема главним политичким партијама заправо управљају косметски Албанаци из миљеа организованог криминала – Хашим Тачи, бивши окупаторски премијер и лидер Демократске партије Косова, је и бивши је вођа Ослободилачке војске Косова. У криминалним круговима, због своје личне окрутности према противницима, Хашим Тачи је познат под надимком „Змија“.

1997. године специјални изасланик за Балкан председника Клинтона, Роберт Гелбард, описао је ОВК као „терористичку групу без икакве сумње“. Но, ОВК је била нешто много више. То је био мафијашки клан у којег се било немогуће инфилтрира, а контролисао је целокупну економију Космета. Према европским изворима Тачи и његова странка никада нису прекинули своје везе са организованим криминалом.

Извештај је Немачке савезне обавештајне службе (БНД) од 22. фебруара 2005. године са ознаком „Топ сикрет“, које је у међувремену процурио у јавност, наводи: „Преко кључних елемената, Тачија, Халита, Харадинаја, постоји уска веза између политике, економије и организованог међународног криминала на Космету. Криминалне организације промовишу политичку нестабилност и немају интерес за изградњу организоване и ефикасне државе, јер би таква држава могла угрозити њихов растући посао. „

ОВК је започео своје акције 1996. оружаним нападима избегличких логора у којима су биле смештене српске избеглице из ратова у Босни и Хрватској. Албански заповедници су у више наврата апеловали на „ослобођење“ подручја Црне Горе, Македоније и северне Грчке. Тачија се дакле тешко може назвали ликом који промовише регионалну стабилност.

Међутим, Тачи је лични штићеник бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, а подржавала га је и током ’90 -их година, када је био обични 30-годишњи криминалац. ОВК је од почетка подржаван од стране ЦИА-е и немачког БНД-а, а током рата 1999. године су ОВК директно подржале НАТО снаге. Кључни тренутак је био када је уз америчку помоћ средином 90-их година Тачи је основао „Дреничка групу“, злочиначку организацију на Космету повезану са албанском, македонском и италијанском мафијом. Извештај из 2007. године припремљено за Европску комисију под називом „VS-Nur für den Dienstgebrauch“ процурио је у медије, а у њему се детаљно описују организоване злочиначке активности ОВК и наследнице те оружане групе, данас Тачијеве Демократске партије.

У децембру 2010. године извештај Савета Европе је објављен дан након што је окупаторска изборна комисија Косова потврдила да је господин Тачи освојио прве изборе од стицања независности, али се у извештају оптужују западне силе за учешће у „игнорисању криминалних активности групе на челу са Тачијем.

„Тачи и други чланови Дреничке групе се стално спомињу као“ кључни играчи „у обавештајним извештајима о структурама организованог криминала и мафије на Космету. Открили смо да је шеф Дреничке групе, или да користимо терминологију мреже организованог криминала – њен“ бос „, популарни политичар … Хашим Тачи“, наводи се у извештају.

У извештају се наводи и да је Тачи проводио „насилну контролу“ над трговином хероином. Дик Марти, истражитељ Европске уније, представио је то извештај дипломатама свих земаља чланица ЕУ, али је одговор био – апсолутна тишина. Вашингтон је ипак стајао иза Тачија.

Исто извештај Савета Европе о организованом криминалу на Космету оптужује мафијашку организацију и Тачија за трговину људским органима које су узимали од српских заробљеника, а у једном случају у судском поступку у Окружном суду у Приштини у 2008. речено је да су тела била узета из сиромашних жртава у клиници Медицус познатој по везама „за уклањање органа у сарадњи са ОВК 2000. годиние“.

Онда се поставља питање: зашто су Вашингтон, НАТО, ЕУ и економске силе, а изнад свега немачка влада, тако здушно радили на легализацији одвајања Космета од Србије? Космет воде интерно организоване криминалне мреже које НАТО лако може контролисати. Наравно, пуно је лакше поднети владавину НАТО савеза једној слабој држави. У комбинацији са Авганистаном и Косметом под контролом албанске мафије Пентагон је изградио обруч око Русије, који је све само не мирољубив.

Зависност Тачија о милости САД-а и НАТО савеза осигурава да ће он учинити све што се од њега затражи. С друге старне ће САД консолидовати своју војну присутност у стратешки важном делу југоисточне Европе. То је важан корак у консолидацији контроле НАТО-а над Евроазије, а Вашингтну пружа значајну предност у односу на остале европске земље. Не чуди ни мало што Москва није прихватила ову игру, као и многе друге државе, али се САД и даље буквално играју са ватром на балканском бурету барута.

На крају William Engdahl тврди да се Вашингтон потенцијално на Балкану поиграва чак и с нуклеарним ратом, али обзиром на свежа искуства из ’90 -их нама довољно застрашујуће звучи и претња „обичним конвенционалним сукобом“.

(altermainstreaminfo.com.hr – Н. Бабић)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u