Il’ si bos, il’ si Hadžija

Il’ si bos, il’ si Hadžija

10 јула 2014

Darko MomicPiše: Darko Momić

Pos’o je dobar, a para laka! U početne stihove velikog hita „Zabranjenog pušenja“, za ovu priliku i te kako simboličnog naziva „Il’ si bos il’ si hadžija“, najkraće staju motivi cele gungule oko izbora kandidata opozicije za člana Predsedništva BiH. Drugim rečima, iza višemesečnih natezanja, međusobnih ucena i medijskih spinovanja i podmetanja koja su obeležila mukotrpne pregovore opozicije u stvari se krije gola borba pojedinaca, umišljenih veličina i lidera „kombi“ stranaka za fotelje.

Teško je drugačije objasniti ponašanje šefa naprednjaka Hadži Jovana Mitrovića, koji sebe prikazuje kao kamen temeljac Saveza za promene, što formalno-pravno i jeste, dok je suštinski – kamen u cipeli opozicije. Naime, nakon što je lider SDS-a Mladen Bosić premerio devet puta i hadžijski presekao da kandidaturu prepusti Mladenu Ivaniću, zvornički Hadžija je zapretio da će povući potpis sa kandidatskih lista i tako srušiti SZP. Najveći paradoks leži u tome što je zapretio onim čime je pre toga pretio upravo Ivanić, a tu pretnju je najlakše opisati narednim stihom iz pomenutog hita: „Neki kažu da je hteo da se osamostali!“

Međutim, neće biti da je u pitanju potreba za samostalnošću, već pre da je reč o želji opisanoj na početku ovog teksta. U prilog tome ide i Hadžijino kontradiktorno zalaganje za promene, jer je kao „čoveka za promene“ i predsedničkog kandidata opozicije prvo nominovao bivšeg predsednika RS Nikolu Poplašena, pri čemu je očigledno zaboravio da je svojevremeno bio deo skupštinske većine koja je Poplašena izbacila iz predsedničkog kabineta. Potom je aterirao i u kandidatsku igru ubacio „napredne“ junoše, koji su toliko zaokupili pažnju javnosti da im niko ni imena nije zapamtio, a sve je pravdao tvrdnjama da samo novi ljudi mogu da donesu promene.

Ruku na srce, Hadžiji se mora priznati da ima želju za promenama, pogotovo ako se ona gleda kroz broj stranaka koje je promenio.  Dres SDS-a u „demokratskoj revoluciji“ 1997. godine zamenio je dresom SNS-a Biljane Plavšić, kojoj je ubrzo okrenuo leđa i prešao u DNS, da bi se na kraju skrasio na čelu naprednjaka koji baštine ideju Aleksandra Vučića, ali ne i njegovu jasnu podršku. Toliko, dakle, o Hadžijinoj principijelnosti i iskrenoj želji za promenama.

Elem, upravo zbog takvog ponašanja pojedinih, a zašto ne reći i većine opozicionara, s jedne strane, ali i zbog praznih džepova i brojnih neispunjenih obećanja dugogodišnjih vlastodržaca, s druge strane, običnom biraču u uhu zvone samo poslednji stihovi Neleta Karajlića iz citirane pesme, koji glase: „A ja ne verujem nikome“!

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u