ИСПИТИВАЊЕ учесника САРАЈЕВСКОГ АТЕНТАТА!

ИСПИТИВАЊЕ учесника САРАЈЕВСКОГ АТЕНТАТА!

20 јануара 2017

100-godina-nakon-atentata-u-sarajevu-gavrilo-princip457

ПРЕСЛУШАЊЕ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА

(13. октобра 1914)

Куриналди: Сматрате ли се кривим?

Принцип: Нисам злочинац, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.

Куриналди: Што сте њу усмртили (мисли се војвоткињу Хохенберг)?

Принцип: Њу нијесам хтио, нехотице сам је убио.

Куриналди: Не сматрате ли се кривим?

Принцип: Не.

Куриналди: Којег сте политичког мишљења?

Принцип: Ја сам националиста Југословен. Моја је тежња ујединити све Југословене у којој било државној форми и ослободити се од Аустрије.

Куриналди: Како сте то мислили оживотворити?

Принцип: Терором.

Куриналди: Што то значи?

Принцип: То значи уопће убијати, уклонити оне који сметају уједињењу и који чине зло. Главни мотив који ме је потакао на то дјело била је освета за све муке које подноси мој народ под Аустријом.

Куриналди: Какво је мишљење владало у том кругу о Аустрији?

Принцип: Било је мишљење да је Аустрија зло за наш народ, као што фактички јест, да је треба уништити.

Куриналди: Да ли је постојало у том кругу мишљење да би Босну требало припојити Србији?

Принцип: Уопће владало је мишљење да би требало да се сви Југословени уједине, а Србија као слободна југословенска земља имала је моралну дужност да помогне – да буде Југословенима оно што је био Пијемонт Италији.

Куриналди: Кажите онда кад сте први пут сазнали да ће доћи у Сарајево престолонасљедник?

Принцип: Већ у мјесецу марту читао сам о том у новинама.

Куриналди: Јесте ли тада дошли на мисао да изведете атентат?

Принцип: Јесам.

Куриналди: Које године сте дошли у Београд?

Принцип: 1912. у мају.

Куриналди: Јесте ли положили одмах испит?

Принцип: Нисам те године никако полагао.

Куриналди: Јесте ли те године отишли у комите?

Принцип: Кад је био Балкански рат, онда сам отишао.

Куриналди: Код кога?

Принцип: Код Народне одбране.

Куриналди: Ко је тај? Код које сте особе ишли?

Принцип: Био је неки секретар, не сјећам се, који је уписивао?

Куриналди: Је ли Вас он примио?

Принцип: Примио ме је покојни мајор Милан Васић. Онда сам отишао у Прокупље близу границе и ту сам се неко вријеме вјежбао у оружју. Кад су опредељивали оне који ће ићи преко границе, ја сам се разболио и мене су шкартирали.

Куриналди: Онда сте се вратили у Београд? Како сте живјели?

gavrilo princip sudjenje

Принцип: Слао ми је отац и брат.

Куриналди: Је ли знао ваш отац да ћете у комите?

Принцип: Ја сам био само неко вријеме у комитама.

Куриналди: Познајете ли Танкосића и Цигановића?

Принцип: Познајем.

Куриналди: Је ли вам познато да су обојица слободни зидари?

Принцип: Једном је Цигановић у кавани Моруна, када се је разговарало о атентату, казао да су слободни зидари те и те године осудили Фрању Фердинанда на смрт.

Куриналди: Али то је било послије како сте се одлучили на атентат.

Принцип: Јест.

Куриналди: Ова околност није упливисала на вашу одлуку?

Принцип: Није. Сам Цигановић је говорио да је слободни зидар и чудим се да Чабриновићу није о томе ништа познато. Ја на то нијесам обраћао пажње и набацио сам да би се он разговарао с неким човјеком од кога би могли добити средства.

Куриналди: Ви нијесте слободни зидар или јесте?

Принцип: Нијесам слободни зидар.

Куриналди: Знате ли да је Чабриновић слободни зидар?

Принцип: Говорио је да ће ступити у ту ложу, али не знам да ли је ступио.

Куриналди: Како се звала та ложа?

Принцип: Ложа слободних зидара.

Куриналди: Нема ли посебног имена?

Принцип: Не знам.

Куриналди: Од одлучне је важности да ова околност о слободним зидарима није упливисала на вашу одлуку.

Фелдбауер: Шта вас је потакло на то, да четири дана иза атентата кажете суцу истражитељу да хоћете видјети Грабежа и Чабриновића?

Принцип: Ја нијесам хтио ништа одати, али, пошто сам видио да невини страдају и многи другови који су се са мном случајно дружили, хтио сам да сељаци остану сакривени. Зато сам хтио да се састанем са Грабежом и Чабриновићем.

Фелдбауер: Колико има година Цигановић?

Gavrilo Princip srbin info

Принцип: Двадесет осам.

Фелдбауер: Које сте се године Ви родили?

Принцип: 13. јула 1894.

Куриналди: О томе ће се говорити када буде проведен доказни поступак о томе.

Фелдбауер: Ви сте у записнику рекли да сте опазили да Цигановићу у том подузећу помаже Војин Танкосић. По чему сте то опазили?

Принцип: Јер је он пријатељевао са Војом Танкосићем; говорио је да је слободан зидар, па сам разумио да су интимни.

Фелдбауер: Чабриновић признаје да су на вас друге особе упливисале.

Принцип: На мене нико није упливисао.

САСЛУШАЊЕ ТРИФКА ГРАБЕЖА

(13. октобра 1914)

Куриналди: Јесте ли крив?

Грабеж: Јесам.

Куриналди: Чега?

Грабеж: Ради атентата.

Куриналди: Гдје сте учили?

Грабеж: У Београду.

Куриналди: Зашто не овдје?

Грабеж: Био сам релегован (избачен) ради шамара професору Трухелки у Тузли.

Куриналди: Кад је то било?

Грабеж: 1912.

Куриналди: У којем разреду?

trifkograbez

Грабеж: У петом. Онда сам отишао кући, а одатле сам отишао у Београд. У Београду сам свршио пети и шести разред… То је било око нашег Ускрса, по прилици у априлу. Послије положеног испита отишао сам кући у Босну. Онда још није било говора о атентату на престолонасљедника. Знао сам да сам за атентат способан и да ћу га извршити, па који био. Говорили смо да ће доћи Фердинанд и да би била дужност Босанаца да га „дочекају“. Код куће сам био мјесец и по. Међутим био сам у Сарајеву и читао у листу „Истина“ да у Босну долази Фердинанд и да ће се одржати маневри за контранападај на Србију. Тада сам потпуно одлучио да га треба уништити.

(Коментар Алфонса Лудаковића: Ето, да није било новина, да није читао новине, као што су их читали Чабриновић и Принцип, Грабеж не би био атентатор. Због новина је, дакле, постао саучесник у убиству, новине су криве, нема сумње, зато што су објавиле тачну информацију. Да су објавиле погрешну, не би страдао Фердинанд. Закључак – новине треба да објављују само лажи, измишљотине да би био мир и ред у држави. Истина је зло за људе и државу, лаж их чува од невоља и оплемењује. Наздравље! Овде се судило слободи штампе, судило се људском праву Срба на информисање, судило се праву Срба да имају своја гласила. Дозволиш им да имају новине, они одмах убију престолонаследника!)

Куриналди: Што сте имали проти њему?

Грабеж: Имао сам проти њему да је он уопће био онај који је доносио сва зла Босни, који је био злодух Славена, човјек Герман какав може да буде противник велике идеје Југославена, па зато такав човјек треба да буде уништен по мојем и Принциповом мишљењу.

Куриналди: На темељу чега сте ви то просудили?

Грабеж: На темељу онога што се догодило на словенском Југу.

Куриналди: А он није одговоран за то.

Грабеж: Није ни Потиорек. Он је вршио само оно што се заповиједало из Беча.

Куриналди: У Бечу су министри, па како можете благопокојног престолонасљедника учинити одговорним за оно што се догађа у Босни. Он је био иншпектор војске и ништа више.

Грабеж: Као такав био је противник Словенства.

Куриналди: У војсци има много Славена који се боре за Аустрију.

Грабеж: Кад се војници славенски боре за аустријску ствар онда су несвјесна маса.

Државни одвјетник: Молим да се то констатира јер ћу га ради тога прогонити.

Куриналди: Ви сте га сматрали врло способним војсковођом и зато сте га се бојали у случају рата са Србијом.

Грабеж: Нијесам се бојао. Мене није руководила Србија него једино Босна. Да сам знао да ће бити посљедица Европски рат, никад не бих учествовао у атентату.

Куриналди: Јесте ли мишљења да треба припојити Босну и Херцеговину Србији?

Грабеж: Јесам.

Куриналди: Је ли то био ваш идеал?

Грабеж: Јест.

Куриналди: Је ли то ваш идеал сада?

Грабеж: Јест. И то искључиво у оној форми Карађорђевића, под именом једне Југославије, била то република или федеративна република.

Mlada bosna

(Коментар Здравка Ковачевића: То је идеја из „Савета“ Адама Чарториског и „Плана“ Франтишека Заха, који чини 95 посто „Начертанија“ Илије Гарашанина)

Куриналди: На темељу чега ви просуђујете да су Југославени у Аустрији тако несретни?

Грабеж: На темељу искуства.

Куриналди: Какво искуство имате ви младић у петом разреду?

Грабеж: Боравио сам у Србији. Видио сам овдје „изнимне мјере“, комесаријат, Велеиздајнички процес против Срба у Загребу гдје невини страдавају.

Куриналди: Сматрате ли се ви невиним?

Грабеж: Не сматрам се невиним.

Куриналди: Они други имали су исте афере.

Грабеж: Афера Пјанић.

Куриналди: Ви сте прије казали да сте ви у Београду упознали овако тежак положај.

Грабеж: Да. Из српских и хрватских новина. И хрватске су новине тим приликама писале.

(Коментар Алфонса Лудаковића: Ево још једног покушаја да се новине оптуже да су кривац за рат. Да није било новина, да људи нису читали новине, не би било рата. Срби су се и у Србији борили за слободу штампе.)

Куриналди: Ви сте казали у истрази да се читаво вријеме у Београду васпитавао борбени дух те сте били приправни живот свој дати. Јесте ли мислили да ће то бити од какве користи.

Грабеж: Ја мислим да се Славенима, као народу равноправном са осталим народима у Монархији, морају дати најелементарнија политичка права.

Куриналди: На примјер?

Грабеж: Политичка слобода.

Куриналди: Што то значи политичка слобода?

Грабеж: Ја нијесам упућен у те ствари.

Куриналди: Што онда говорите?

Грабеж: Културан и слободни развој, школе, свеучилишта, гимназије.

Куриналди: Зар их нема овдје?

Грабеж: Има онакве какве ви хоћете. Зашто не дозвољавате аутономних школа?

Куриналди: Има их.

Грабеж: Сваки културни покрет гледа се са највећим зазирањем.

Куриналди: Имате црквене опћине које су потпуно самосталне. У чему лежи потиштеност о којој говорите.

Грабеж: Што побијате оно што сваки поштен човјек мисли.

Куриналди: Ја бих хтио да наведете неколико факата.

Грабеж: Изнимне мјере, чиме смо их заслужили? Уништили сте Соко…

Куриналди: То није уништено!

Грабеж: Свако друштво морало је молити посебно, а у Србији једна се молба за два, три дана ријеши.

Куриналди: Имате ли вјере или сте атеиста?

Грабеж: Вјерујем.

gavriloploca

Куриналди: Како можете довести вјеру у савез са уништењем Божјег створа?

Грабеж: Вјера не иде тако далеко.

Куриналди: Ваш отац је поп. Какво вам је дао васпитање?

Грабеж: Дао ми је чисто религиозно васпитање у оквиру Светог писма.

Куриналди: Како слушате његове упуте?

Грабеж: Као дијете сам слушао, али друге ствари утјечу на човјека кад дође заједно с омладином.

Куриналди: У омладине нема вјере?

Грабеж: Има, националне вјере, много.

Куриналди: Кажите ви нама овдје знате ли ви шта су то слободни зидари? Јесте ли о томе говорили у Београду?

Грабеж: Чуо сам о томе, а говорио ми је и Цигановић. Чабриновић ми је говорио да припада њима, а Цигановић је говорио да и Танкосић припада њима. За Цигановића не знам.

Куриналди: Каква је сврха њихова?

Грабеж: Знам по прилици да имаду вјерске идеале врло слободоумне.

Куриналди: Нису вам приповједали Цигановић или Чабриновић о смртној осуди проти престолонасљедника?

Грабеж: Не сјећам се.

Куриналди: Је ли то упливисало на вашу одлуку, јесте ли ви можда слободни зидар?

Грабеж: Ја нисам. Не припадам томе друштву.

Куриналди: Дакле та институција није дала налог да извршите атентат?

Грабеж: Није.

Куриналди: Јесте ли ви у Сарајеву знали што за Мехмедбашића?

Грабеж: Нисам. Знао сам да ће бити муслимана, а да је то Мехмедбашић, нисам знао.

Куриналди: Јесте ли се зачудили кад сте чули да има и муслимана?

Грабеж: Нисам се зачудио.

Куриналди: Је ли вам било драго?

Грабеж: Јесте.

САСЛУШАЊЕ ВАСЕ ЧУБРИЛОВИЋА

(13. X 1914)
Куриналди: Колико вам је година?

Чубриловић: Седамнаест.

Куриналди: Јесте ли крив?

Чубриловић: Јесам.

Куриналди: Чега?

VasoCubrilovic

Чубриловић: Што сам хтио убити пријестолонашљедника Фердинанда.

Куриналди: И супругу?

Чубриловић: Нисам супругу, само њега.

Куриналди: Како је дошло до тога да дјечко од 17 година може доћи до мисли да може да почини атентат? Приповиједајте.

Чубриловић: Гимназију сам похађао у Сарајеву.

Куриналди: Јесте ли свршили који разред?

Чубриловић: Јесам шести.

Куриналди: Је ли било у вашем разреду какво друштво?

Чубриловић: Није никакво.

Куриналди: Уопће у гимназији?

Чубриловић: У гимназији револуционарно није, а националистичко јест.

Куриналди: Је ли било организовано?

Чубриловић: Јесмо имали одбор, али нисмо радили ништа.

Куриналди: Јесте ли ви члан друштва?

Чубриловић: Друштво није радило ништа. Више је било литерарно. Било је клерикалних елемената и таквих који су били против народног јединства, и Срба, па смо ми морали основати своју организацију да ширимо своју идеју.

Куриналди: Коју идеју?

Чубриловић: Ја мислим политичко и културно јединство Срба и Хрвата.

Куриналди: Како сте то могли постићи?

Чубриловић: Током догађаја.

Куриналди: Јесте ли хтјели судјеловати при спајању?

Чубриловић: То нисмо могли знати да ли ћемо судјеловати.

Куриналди: Зашто сте онда мислили извести атентат?

Чубриловић: Што сам сматрао престољонашљедника као непријатеља Славена и уопће да је био представник режима који је највише притискивао Босну и Херцеговину „изнимним мјерама“ и свим другим невољама.

Куриналди: Како ви можете „изнимне мјере“ доводити у везу са престолонашљедником? Он није био поглавар земље.

Чубриловић: Он је имао највише утицаја.

Куриналди: Има ту парламент, министарство и други фактори, он није био влада.

Чубриловић: Он је имао највише утицаја на политичке прилике у Аустро-Угарској Монархији.

Куриналди: Јесте ли ви Србин или Србохрват?

Чубриловић: Ја сам Србохрват.

Куриналди: Што то значи?

Чубриловић: Значи да се не признајем само Србином и да не морам радити само за Србију, него и за Хрватску.

Куриналди: Јесте ли ви националиста?

Чубриловић: Јесам.

Куриналди: Шта значи то?

Чубриловић: Значи да се мора борити да дође његов народ на онај степен на ком су и други народи.

Куриналди: У истрази сте другачије казали.

Чубриловић: Ја сам казао да националиста мора и културно и политички настојати да подигне народ.

Куриналди: Ви сте казали: „Ја сам националиста који је за уједињење свих Југославена. Циљ је да се сложе сви у једну државу“.

(Коментар Алфонса Лудаковића: То је био циљ и Васе У. Јовановића који је саопштио у беседи приликом оснивања ложе „Уједињење“, 23. фебруара 1909, која је била у саставу Великог Оријента Француске)

mladabosnavesanje

Чубриловић: То је политички.

Куриналди: Ја питам, дакле, политички.

Чубриловић: Ја сам казао.

Куриналди: Одговара ли то вашем мишљењу?

Чубриловић: Одговара.

Куриналди: То је циљ вашега друштва?

Чубриловић: У нашем друштву нисмо разговарали о томе. Наш програм није прочитан. То је моје властито мишљење, а ја не знам како је код других.

Куриналди: Ви сте казали за друштво?

Чубриловић: То је моје властито мишљење.

Куриналди: Како мислите у вјерском погледу? Јесте ли ви атеиста, или вјерујете у Бога?

Чубриловић: У неку вјеру морам вјеровати.

Куриналди: Дакле, коју вјеру имате?

Чубриловић: Ја вјерујем све.

Куриналди: Један који је побожан човјек не би никад дошао дотле да усмрти коју особу, јер зна да је заповијед: „Не убиј!“

Чубриловић: А зашто милиони гину на европским бојиштима. Ја могу жалити пријестолонашљедника као човјека, али као аустријског пријестолонашљедника не могу. Ја могу жалити милионе наших сељака.

Зистлер: Ви сте казали једанпут да сте Србохрват, други пут кажете да сте Југославен. Што је то Србохрват, а што је то Југославен? Што си представљате под тим? Ви развијате неке теорије, а можете ли разумијети што говорите?

Чубриловић: Србохрват, ми смо један народ кад једним језиком говоримо.

Зистлер: Ви сте говорили да је то културно и политичко јединство. Што си замишљате под политичким јединством?

Чубриловић: Политичко јединство може бити уједињење свих Југославена.

Зистлер: Ако сте Србохрват, онда не може бити уједињења свију Југославена. Ја видим да говорите о теоријама које си не можете тумачити. Говорите о Југославији. Кад су вас питали што је национализам, ви сте казали да се сложе Срби, Хрвати, Бугари и Словенци у једну државу, па била она Аустрија или изван. Како замишљате све ове нације да ће у Аустрију, а које су изван Аустрије?

Чубриловић: Мени је свеједно да ли би Босна била под Аустријом или под Србијом. Главно је да је народу добро.

(Коментар Алфонса Лудаковића: Господина Зистлера је баш жуљала Југославија, она је за њега била ноћна мора, зато инсистира на њој а не на „Великој Србији“. Начертаније, Начертаније, суди се Начертанију и онима, пре свега Француској и Енглеској, који су га подржавали!)

Зистлер: Кад сте вршили атентат, је ли вам било пред очима да се Босна и Херцеговина отргне од Аустрије?

Чубриловић: На то нисам мислио.

Зистлер: Јесте ли се бавили политиком?

Чубриловић: Читао сам новине.

(Коментар Здравка Ковачевића: Опет новине. За њих су новине, све, синоним политике, извор знања и живота.)

Зистлер: Одакле сте црпили политички одгој, само из новина? Познајете ли устројство Аустро-Угарске Монархије?

Чубриловић: Познајем.

Зистлер: Реците само темељ уређења Аустро-Угарске Монархије?

mladabosna000

Чубриловић: Могу казати то, да у Аустро-Угарској Монархији владају Нијемци и Мађари, а Славени да се притишћу.

(Коментар Алфонса Лудаковића: Словене су сматрали нижом расом. Да ли се то променило?)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: office@cigoja.com; W:http://www.chigoja.co.rs

KOMENTARI



2 коментара

  1. sima mraovic says:

    Za transkript sa sudjenja Gavrilu Principu i drugovima u Sarajevu 1914.godine, oblikovan u formi dokumentarne pozorisne drame: GAVRILO PRICIP, izdanje u Beogradu 2015, obratite se autoru Simi Mraovicu na e-mail: zsfmraovic@yahoo.fr.

  2. Jovan says:

    GAVRILO PRINSIP je dao svoj zivot za SLOBODU i najveci borac prorotiv KOLONIJALIZMA u svetu! Zalosno sto posle skoro sto godina olos sa srpskim imenima 2000-te pomaze okupatoru da Srbija ponovo bude KOLONIJA. I nebitno. je sudjenje -transkript o ubistvo GAVRILA PRINCIPA.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u