ИСТОРИЈА КОЈУ НИСМО УЧИЛИ НА ЧАСОВИМА: Милош Обилић је био турски заточник, али јесте убио Мурата на Косову

ИСТОРИЈА КОЈУ НИСМО УЧИЛИ НА ЧАСОВИМА: Милош Обилић је био турски заточник, али јесте убио Мурата на Косову

23 јануара 2015

1_172290Да ли је заиста било овако? ‘На Видовдан 1389. српске снаге предвођене кнезом Лазарем сукобиле су се са турском војском коју је водио султан Мурат. Српски јунак Милош Обилић је успео да убије Мурата, а за време битке је страдао и кнез Лазар. И тако је настао мит о Косовском боју, најславњој српској победи у историји народа који и те како зна шта је рат…’

Већина недоумица о томе шта се заправо догодило за време Косовског боја потиче од чињенице да се о Милошу Обилићу, човеку који је убио султана Мурата и тако постао, поред Краљевића Марка, најславнији српски епски јунак, историјски са сигурношћу скоро ништа не зна. Чак ни то да ли је постојао!

Наиме, о Милошу Обилићу не постоји ниједан писани траг нити документ из његовог времена који би нам открио нешто више о овом човеку. Све што сада мислимо да знамо о њему, плод је каснијих дописивања и народних прича и предања.

Па, ко је онда био Милош Обилић?

– О Милошу Обилићу најреалнију слику пружа контроверзни Герасимов летопис. По њему, Милош Обилић је био родом из Обилова код Тјентишта, испод Пештера (између Новог Пазара и Сјенице). У рату између кнеза Лазара и Николе Алтомановића његов град је уништен и да је он уточиште потражио код Марка Мрњавчевића у Прилепу – прича за Дневно.рс Александар Тешић, књижевник и један од првих који су проговорили страни српске историје о којој се мало зна.

Герасимов летопис је дело брата Вука Бранковића, монаха Герасима. О спису се не зна ништа са сигурношћу јер данас не постоји ниједан званичан препис. Оригинал се чувао у манастиру Хиландар из кога га је један монах из фамилије Васојевића пренео код породице Фемић у Фемић Кршу, у Црној Гори где је случајно изгорео 1943. године. О овом документу се данас зна само из онога што је Милић од Мачве записао 1989. да би сачувао од заборава усмено предање које је постојало у породици Фемић.

Међутим, један други историјски извор, „Краљевство Славена“ Мавра Орбинија из 16. века идентично описује живот Милоша Обилића што указује да би се „Герасимов летопис“ могао сматрати аутентичним извором.

Незванично, Герасимов летопис је садржао много тога што се не поклапа са данашњом, „званичном“ српском историјом, а да је то случај и са причом о Милошу Обилићу.

– Марко Краљевић је у време када је Милош боравио код њега већ био султанов вазал. Приликом одласка на поклоњење у Једрене, он је повео и Милоша Обилића са собом који је својом појавом и снагом одушевио султана Мурата који га је задржао тамо. По неким индицијама из Герасимовог летописа и из нашег народног предања и епских песама, проистиче да је Милош био заточник, витез који се борио за славу – прича Тешић.

Тако је Милош Обилић код Мурата у служби остао, према Герасимовом летопису, седам година! Ако је ово тачно, Милош је и те како познавао турски начин ратовања, све њихове слабости и снаге.

– Милош се у Србију вратио нешто пре битке на Топлици, када се посебно истакао командујући војском кнеза Лазара. Победио је управо јер је добро познавао Турке и њихов начин ратовања. Након тога, по предању, кнез Лазар му је дао титулу војводе и на управу Браничево где и данас постоји много топонима са његовим именом. Међутим, ту је владао само 2-3 године, па и није стигао да остави неки материјални траг – објашњава Тешић.

А онда је дошла Косовска битка…

– По Герасимовом летопису, управо је због тога што је био седам година у служби код њих, Милош и могао да прође поред Турака и да приђе довољно близу Мурату да би га убио. Потврду томе налазимо и код поменутог Мавра Орбинија који у свом делу каже да је Милош дошао „у табор Турака код којих је био на великој цени. Стога је сместа био уведен под шатор турског цара, који се јако обрадовао његовом доласку“. Како би другачије, пре или за време битке, неко успео да приђе султану? Султан никада није био у првом реду војника, него у свом утврђеном логору – биваку, ограђеним рововима, копљима и стражом – наглашава Александар Тешић.

О томе како су Турци водили битке најбоље је описао Константин Михаиловић у делу „Јаничарове успомене или турска хроника“: „Овакав је борбени ред код Турака највише за одлучну битку: Застава царских има четири, које припадају двору. Једна је бела златним словима писана, и она је изнад свих, јер означава да је ту читава царска сила, и зову је алем-исанџак, то јест застава читаве силе. Друга је застава црвена – дворске коњице. Трећа је зелена и црвена, четврта жута и црвена, и ове су јаничара дворских пешака. И кад год се развију те четири заставе ту је и цар међу својим дворанима. (А војска царскога двора) на овај начин (се уређује): дворски коњаници (стоје) поред њега, пред њим јаничари, за њим камиле, а око њих свуда јарак (се начини и бедем); испод јарака велики штитови су у земљу побијени (сабље су исто тако врло оштре и припремљене и друго ратно оружје је богато опремљено, па би се зато и наши морали исто тако добро припремати), око јарака свуда је насут бедем нагоре, и на овом (бедему) свуда су густо побијени кочеви…“

Иако је Михаиловић писао скоро век након Косовског боја, за Османлије је познато да су били окорели традиционалисти и да се њихов како државни тако и војни систем није мењао вековима.

– Оваквом утврђеном табору могло се прићи само са посебном дозволом, бератом, коју је Милош Обилић имао јер се, по причи из Герасимовог летописа, Мурат надао да ће се Милош вратити њему у службу. Ово је Милош искористио да би му пришао и убио га – прича Александар Тешић мало познату верзију о томе како су се догађаји на Косову пољу заправо одиграли.

Све остале приче – да је Мурат убијен на превару после битке, да је Милош сам успео да убије 12.000 Турака као што каже епска песма, или да је са 12 војвода успео да се пробије до султана, сматра Тешић, мало су вероватне јер би турски извори то навели, а ниједан не спомиње такав сценарио.

– Уосталом, за сваког цара највећа част би била погинути у борби, а не као резултат нечијег лукавства, па би савремени турски извори с поносом истицали јуначку смрт свог султана – сматра Тешић.

Герасимов летопис је изгорео у кући породице Фемић 1943. и наводно не постоји препис.

– Постоји прича о томе да га је неки свештеник читао и да му се није допало шта ту све пише јер би српска историја тог периода буквално морала поново да се пише када би он угледао светлост дана. Зато о њему ни данас не знамо много. Ипак, можда ћемо једног дана сазнати истину и тако што ће неко успети да се пробије до тих турских архива које они толико чувају – закључује Тешић.

И сам Константин Михаиловић о оклопним коњаницима каже: „Турцима је наређено од цара да (више) гледају коње, а не људе. Приступивши с обеју страна с копљима и сабљама и другим различитим оружјем да коње туку и рањавају а после тога им с људима лака битка бива, и зато се свако мора чувати оптерећења од оклопа, што ћеш лако и „сам разумети, јер кад тако оптерећен из било којег разлога сјашеш, без помоћи сам не можеш поново да узјашеш.“ А да су Турци за то знали много раније доказ је битка код Стефанијане 1344. када су на превару намамили тешке оклопнике војводе Прељуба да сјашу и да пешице крену за њима уз брдо, док су други Турци из прикрајка вребали прилику да се домогну њихових коња којим су после сви побегли.

(Дневно.рс)

KOMENTARI



18 коментара

  1. Don Hihot says:

    Можда али није ми логично да султан прими наоружаног српског војника у сред битке са Србима без гомиле војника у близини који би могли брзо да реагују, без обзира што су као били блиски. Додуше не знам ни како је могуће да је турски султан био близак са неким плаћеником. Ово је такође очигледан одговор на верзију да су српски коњаници раѕбили неко крило турске војске, јер управо покушавају да демантују могућност да је тако нешто било могуће позивајући се на такозвану "непобедивост" турске војске. Сумњива ми је ова прича.

  2. Ilija says:

    Ovo su gluposti da je neko iz protivnickog tabora mogao da na na prevaru pridje sultanu u jeku bitke i ubije ga, a okolo besni bitka, jauci svuda i urlanja, ubija ko koga stigne od protivnika, niko ne diskutije ni sa kim. Nemoguce da neko prodje kroz te redove klanice, sem uz vojni prodor i vojnu pratnju. Ovaj video dobro opisuje Kosovski boj, uglavnom izpo turskim izvorima. Srbi dobili boj, uz velike zrtve: https://www.youtube.com/watch?v=q0VUPnX38SA "Kosovski boj u novom svetlu"

  3. Mare says:

    Ilija samo se vi drzite Deretica. -Inace prica ima smisla jer ukoliko je postojao prijateljski odnos pre bitke moguce je da je bilo i samih kontakata izmedju Milosa i Murata. Nekakvog dogovora o prelasku na njegovu stranu usred boja sto bi u srpskim redovima bilo demoralisuce jer Milos je vazio za junaka. Na taj nacin je mogao da pridje Muratu i odradi ubistvo.

  4. Ilija says:

    @Mare, Prica apsolutno nema logicnog smisla. Ne postoji slican primer od rimskog vremena do 19 veka kad su se bitke desavale u toku nekoliko sati da neko se seta preko linije razdvajanja i ne bude ubijen odmah. Jos manje verovatno kad su bitke bile u bliskom kontaktu, tj sabljama i kopljima i konjanici. Vladar/komandant je prilicno iza prvih redova, dobro zasticen. U prvim redovima je uvek bila klanica od pocetka do kraja. Tu vlada pravilo "Ubij da ne budes ubijen". Mislite malo o tome. Cilj ove price je da je Srbin na lopovski nacin, tj na podvalu a ne na junastvo, ubio turskog cara. Isto kao sto su rekli da je najzasluzniji za pobedu, Vuk Brankovic izdao. Sve iz iste kuhinje - da predstavi Srbe kao kukavice, izdajnike, prevarante, Vatikanski trikovi. A kako objasnjavas legendu da su zvona na NotreDame u Parizu zvonila za srpsku pobedu, nego ocevici javili. Takodje je neki talijanski vladar slao pismo cestitke Tvrtku na pobedi. A oni kojima Deretic nije po volji obicno nisu u stanju da razmisljaju svojom glavom i povezuju stvari, sta je logicno sta nije. On je inzenjer koji je treniran da misli, nije obican srpski istoricar koji prihvata stvari zdravo za gotovo. U srednjem veku su mnogi zadugo zagovarali staru teoriju da se sunce okrece oko zemlje, nisu bili u stanju da prihvate nove argumente. Deretic poziva protivnike na raspravu, ne smeju, samo pljuvaju. On je pretrazio najvece svetske biblioteke, ovi u Srbiji samo ono sto je dostupno u Srbiji (nakon sto su AustroUgari, Nemci i komunisti uklonili svu literaturu koja se ne slaze sa Porfirogenetom.

  5. Mare says:

    @Ilija Zar Ti stvarno verujes u pricu da je Deretic jedini koji je citao knjige po svetu, a svi ostali pasli travu po narodnoj biblioteci? Daj molim te nemoj takve stvari da izjavljujes. Drugo, sama postavka bitke u bilo kom dobu pre modernog je bila takva da se sve desavalo na relativno malom prostoru uz buku i zveket metala, a siri prostor je ostajao za komunikaciju izmedju suprotstavljenih tabora. Takodje ne znam da li si upoznat da nije bezanje simbol dobijene bitke vec iskljucivo poruka preko glasnika da je jednoj strani dosta i da se predaje. Po tvom misljenju sve do zadnjeg je trebalo ubiti da bi pobedio, ali u praksi nije bilo tako. Sam ishod bitke je diskutabilan naravno i ja sam pobornik price da je Srbija pobedila i zadrzala nekakvu nezavisnost, ali u okviru otomanske imperije. Verujem da je sve vraceno na stanje pre bitke, ali sa prisnijim vezama sto je u konacnici dovelo i do pada same Srbije mirnim putem. - Ovo ostavljam za kraj. Nedavno sam sa jednim istoricarem razgovarao o Dereticu i toj famoznoj prici da niko ne sme da izadje njemu na TV duel itd... Odgovor je bio, citiram: "Mozes li ludog ubediti da je lud? Isto tako nemozes ni Drinu ispraviti" Poenta je da nemaju sta istoricari pred Dereticem da brane, vc on mora da se mane dokazivanja naseg nebeskog porekla i pocne da gleda istini u oci.

    • Becki konjusar says:

      Kako ne shvatas da je istorija falsufikovana i da se tumačila drgačije do 1878 god. Naši akademici su stekli diplome i pozicije u komunizmu ili po njihovom sistemu i uvalili se u fotelje pa im ne pada na pamet da čačkaju po istoriji i dokazuju. Ovo što je Deretić objavio je mnogo vredno a sad neka se nadje neko da ga demantuje sa dokazima i činjenicama.

    • Becki konjusar says:

      Kako ne shvatas da je istorija falsufikovana i da se tumačila drgačije do 1878 god. Naši akademici su stekli diplome i pozicije u komunizmu ili po njihovom sistemu i uvalili se u fotelje pa im ne pada na pamet da čačkaju po istoriji i dokazuju. Ovo što je Deretić objavio je mnogo vredno a sad neka se nadje neko da ga demantuje sa dokazima i činjenicama.

    • Миро says:

      Твоје оспоравање Деретица је твоје признање ,,истине,, о историји Срба по наредби Цара Јосифа и Берлинског конгреса из 1878. Деретиц је уздрмао лажи Порфирогенита и Ватикана као и успавану српску историографску жабокречину. Млади историчари и академици озбиљно анализирају Деретицева истраживања.

  6. ZIS says:

    Moram da postavim jedno pitanje onima koji se i dalje drže istorije kojusu nam napisali na berlinskom kongresu. Po ondašnjem načinu i običaju ratovanja dali postoji neki zapis bilo gde u svetu da je pobednik napustio bojište posle bitke?Kada su osmanlije (jer onda još nisu bili turci) došli ponovo na tadašnju teritoriju Srpskog kosova ?

  7. Don Hihot says:

    @Mare - ne smaraj i skapiraj da je najverovatnije cela evropska istorija izmisljena. Sa tim nema veze Deretic niti bilo koji drugi istoricar, jer verovatno lupaju gomilu gluposti i tapkaju u mraku pokusavajuci da nadju izlaz iz ovog pakla u kome se nalazimo. Mozda ga i mrzis ili bar ne volis, ali Dereticeva velika zasluga, na cemu svi mozemo da mu budemo zahvalni je da je svojom upornoscu i glasnoscu uspeo da nam u prvi plan vrati logiku kad razmisljamo o istoriji pa samim tim i u politici i u zivotu. Doduse citajuci tvoj komentar nisam siguran da je i tebi uspeo da vrati logiku.

  8. nenad says:

    Ma kakav Femic i Crnogorci i krsevi Srbin iz Metohije cak i Siptari kazu Miljas Kobiljici iz Sar planine

  9. oooooooooooooko says:

    smo je bila razlika u tom milos je obilic a vucic aleksandar je vucic

  10. Veljko says:

    Slaba teorija Poznato je da je Milos par godina pre kosovske bitke pobedio osmanlije u bitci na Plocama Tako da nije moguca teorija o dobrim odnosima Milosa i Murata

  11. Milesevska35 says:

    Gospodo, teski oklopnik, vitez, iz 14. veka, bez ikakvih problema moze sam uzjahati konja, oklop je tezak 40 tak kilograma, mozete pogledati snimke, ko ne veruje, lako ce te naci, tako d aova zadnja prica pada u vodu, bez obzira ko ju je pisao.

  12. Suzana says:

    Milos Obilic Idite u manastir Tumane kod Golupca i sve cete saznati o Milosu Obilicu Selo Malesevo kazu zvalo se Milosevo tu se rodio selo Dvoriste Milosevi dvorovi,manastir Tumane zaduzbina Milosa Obilica pa Kuksane tu se Milos kupao u kamenu uklesano mesto za njegova stopala i u kamenu obelezena njegova visina a odozgo je isao vodopad Pa i legenda o vilama i zmajevima postoji samo ovde pa narodne price da mu je majka vila a otac Zmaj potrazite sve Monasi manastira Tumani obnavljaju isposnicu Sv.Zosima i manastir Tumani zaduzbinu Milosa Obilica.Vazno je zbog nas i nasih potomaka priloziti u ovu obnovu jer kada budemo nju obnovili pocinje obnova i svih vrednosti Kosova Bog sve vidi Slava Bogu !!!

  13. predejane says:

    vrlo je zanimljivo pitanje kako je moguce da konstantin filozof pisuci zivot despota stefana lazarevica ne spominje ime ratnika koji je ubio murata. ako je iko imao mogucnosti da dodje do te informacije, to je bio konstantin filozof, a za to je svakako najzainteresovaniji bio i sam despot stefan. konstantin je bio despotov bibliotekar, pisac, vrlo ucen covek, mogao je ili cak morao je da dodje u kontakt sa kosovskim veteranima, koji su, sigurno, kao i svi veterani posle svih ratova, voleli da pricaju i opisuju bitku u kojoj su ucestvovali, kao i da dolaze na dvog vladara, sina kneza lazara palog u toj bici. postojala su finansijska sredstva da se do tog imena dodje, postojala je policija da to pod prinudom sazna,i opet nista. nema imena, konstantin ne spominje ime tog ratnika. zasto? jer ga niko nije ni znao, niko ni u narodu tada nije spominjao ratnika junaka, a o tome je moralo da se prica, jer je to prica koja opravdava, osmisljava i srpsko stradanje na kosovu i pogibiju lazarevu. takodje je zanimljivo, neka o tome istoricari potvrde ili ospore, da se taaj junak sa imenom milos obilic prvi put spominje u knjizi mavra orbina izdatoj nekih 350 godina posle bitke. na kraju, pohvale su bile ozbiljan i rado koriscen knjizevni rod u tadasnjoj srbiji, pa bi sigurno milica, jefimija ili ko drugi, odao pocast i hvalu takvom junaku ovekovecivsi ga imenom. avaj, ni to se nije desilo. sta je odgonetka? da milos obilic nije postojao, definitivno, a pitanje je na koji je nacin murat izgubio zivot, s obzirom da je jednom prilikom sima cirkovic, nas istoricar i akademik, jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjeg veka izjavio da se o kosovskoj bici sa sigurnoscu mogu reci samo dve stvari: da se odigrala i da su oba vladara poginula. mi da dodamo, sve ostalo su nagadjanja, pesnicka, politicka, folklorna i druga vec po svacijoj zelji i ukusu. sapiente sati!

  14. Blaf says:

    Ako Obilic i nije postojao danas bi ga trebalo izmisliti. Nakotilo se Murata ...

  15. Archelay says:

    Marko Kraljevic,Srbin?A onda,u nekoliko crkava od XIV veku(gde je na freskama) stoji-Marko Krale.A Srbi,kao Srbi se javljau 1815 u okviru beogradskog pasaluka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u