ISTORIJA: Rusija, Belorusija i Kazahstan formirali Evroazijski ekonomski savez

ISTORIJA: Rusija, Belorusija i Kazahstan formirali Evroazijski ekonomski savez

29 maja 2014

05103Predsednici Rusije, Kazahstana i Belorusije – Vladimir Putin, Nursultan Nazarbajev i Aleksandar Lukašenko – potpisali su sporazum o osnivanju Evroazijskog ekonomskog saveza.

Lideri tri zemlje, koje su sada u Carinskoj uniji, potpisali su ovaj istorijski sporazum, koji stupa na snagu 1. januara 2015. Godine, posle sednice Visokog Evroazijskog ekonomskog saveta u Astani.

Po rečima šefa ruske države, zahvaljujući zajedničkom konstruktivnom pristupu, spremnosti i sposobnosti da se pronalaze kompromisi, prebrođene su mnoge teškoće na tom putu i na vreme je, kako je i planirano, došlo do potpisivanja dokumenta.

„Mi danas zajedno stvaramo snažan, privlačan centar ekonomskog razvoja, veliko regionalno tržište koje čini više od 170 miliona ljudi. Evroazijski ekonomski savez će funkcionisati na univerzalnim transparentnim principima koji su razumljivi svima, između ostalog, na principima STO – istakao je Putin na sednici saveta.

– To je rezultat našeg zajedničkog rada, tesne saradnje vlada Rusije, Belorusije i Kazahstana“ – podvukao je predsednik Ruske Federacije.

Po rečima ruskog lidera, potpisivanje sporazuma o Evroazijskom ekonomskom savezu znači potpuno nov nivo integracije:

„U potpunosti zadržavajući nacionalni suverenitet, mi obezbeđujemo tešnju i usklađeniju ekonomsku saradnju i kooperaciju“.

Putin je dodao da na savez tri države otpada petina svetskih rezervi gasa i gotovo 15 odsto zaliha nafte.

Zemlje „trojke“ imaju razvijenu industrijsku bazu, veliki kadrovski,intelektualni i kulturni potencijal.

„Geografski položaj omogućava nam da stvorimo transportne. logističke maršrute ne samo od regionalnog, već i od globalnog značaja, kao i da za sebe vežemo velike trgovinske tokove Evrope i Azije“ – rekao je Putin.

Sve to, po njegovim rečima, predstavlja zalog konkurentnosti nove zajednice, njenog dinamičnog razvoja u svetu koji se ubrzano menja.

S ruske strane u pripremi sporazuma učestvovalo je više od 30 federalnih organa.

Osnovu dokumenta čine propisi Carinske unije i Zajedničkog ekonomskog prostora, čije su norme optimizovane, poboljšane i usklađene s propisima Svetske trgovinske organizacije.

Tri države preuzimaju na sebe obavezu garantovanja slobodnog kretanja roba, usluga, kapitala i radne snage, sprovođenja usklađene politike u ključnim oblastima privrede – energetici, industriji, poljoprivredi, saobraćaju.

Nazarbajev je posle ceremonije potpisivanja prvo naglasio da Evroazijski ekonomski savez treba da vodi računa o lošim iskustvima drugih integracija, pa nastavio:

„U prvom redu se moramo čuvati da ne pravimo greške koje je Evropska unija napravila. Ovo znači, pored ostalog, da ni jedna zemlja uključena u našu integraciju ne sme da bude zahvaćena procesom deindustrijalizacije. Svaka država članica treba da sačuva svoje tradicionalne grane industrije. Na ovo nas opominje i recesija ekonomije EU čiji uzrok je upravo u tome“.

Nazarbajev se nije ustručavao ni da upozori: „Formiranje saveza je jedno, a sada u uslovima globalne nestabilnosti savez treba da celom svetu pokaže snagu i sposobnost da svojim članovima obezbedi uslove za razvoj i povećanje konkurentnosti u vremenu globalnih izazova. Naravno, ni naš savez ne garantuje idealan život niti manu nebesku“.

U Evroazijski ekonomski savez će sasvim sigurno ući Jermenija, a verovatno i Kirgizija.

Lukašenko je, sa svoje strane, naglasio da je Uveren da će i Ukrajina „kad tad shvatiti na kojoj strani je i njena sreća“.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev nazvao je potpisivanje sporazuma u Astani „velikim događajem koji će odrediti vektor našeg razvoja za mnogo godina unapred“.

Predsednik Evroazijske ekonomske komisije Viktor Hristenko naglasio je da između tri zemlje od januara 2015. više neće biti carinskih granica, da će diplome važiti podjednako na teritoriji svih država članica, da će njihovi građani moći da pod jednakim uslovima pronalaze posao i vode biznis u bilo kojoj od njih po svom izboru.

Rad na dokumentima koje su potpisali Putin, Lukašenko i Nazarbajev počeo je novembra 2011. godine.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *