„Историјска гужва“ око Бача

„Историјска гужва“ око Бача

14 јула 2017

БАЧКА се по Бачу зове, а када његови становници из центра Бача крену ка тврђави, кажу „идемо у град“, док центар града зову – село. Да Бачани заиста чувају наслеђе живо кроз објекте, легенде, топониме, за „Новости“ потврђује др Славица Вујовић, архитекта конзерватор, а поводом изложбе „Векови Бача“ која траје у Дому Војске Србије.

– Језик је сачувао наслеђе, јер он крије све тајне које постоје, само што ми некада нисмо вични да их разумемо – објашњава Вујовићева. – Задржали су се термини из митологије, чак и келтски називи, па тако имамо и опидијум, келтско утврђено насеље, у правцу Карађорђева.

На ширем простору општине Бач, према речима саговорнице, невероватна је „историјска гужва“: постоји више од 300 археолошких локалитета. Многи су докази да је ту, и пре осам хиљада година било цивилизације. На тврђави Бач нађени су трагови неолитске културе и слојеви који говоре о антици, али и свих каснијих периода, који постоје и на читавој територији места. Због ове слојевитости, родила се идеја о „дифузном музеју“, са намером да се ова врста институције угради и у нови нацрт закона.

– У Србији постоји много малих места на којима би требало очувати и приказати наслеђе, па би велика шанса за нашу земљу била да се све то попише. Тиме бисмо увећали своју баштину и постали свесни шта све имамо – вели Вујовићева. – Модел дифузног музеја смо одмах укључили у изложбу „Векови Бача“, а већ смо направили један пункт у тврђави Бач, са археолошком поставком на две етаже. Ту се може видети културна слојевитост од праисторије до 18. века. Следећи пункт ће бити у Фрањевачком самостану где ће бити археолошка и текстилна збирка, као и збирка литургијског руха. Трећи, планирани пункт је у манастиру „Бођани“ у којем је раније постојао музеј „Христифора Жефаровића и његовог доба“. Публика ће бити у прилици да види иконе које се још користе у молитвене сврхе, а део су поставке.

У Дому Војске представљен је и десетогодишњи сложен посао стручњака: од истраживања, преко техничке заштите до обнове тврђаве Бач, Фрањевачког самостана и манастира „Бођани“.

– Ова три споменика, културна добра од изузетног националног значаја, били су на почетку овог пројекта у веома лошем стању.

Вујовићева истиче и да објекти у околини Бача немају велике капацитете, ни просторне ни људске:

– Била би штета да тај простор буде нападнут масовним туризмом. Он има своју тишину коју треба чути, наслеђе које даје могућност да се промишља. Постоје предели на којем се пејзаж није променио од праисторије, а то је у данашње време у Европи права реткост – закључује Вујовићева.

НОВИ НАЛАЗИ У САМОСТАНУ

НА изложби у Београду приказани су и оригинални остаци средњовековног прозора из манастира који данас више не постоји, а који су пронађени током нових ископавања у Фрањевачком самостану.

– Нашли смо и глеђосане бибер црепове, који су извесно из 13. века. Када смо започели пројекат рехабилитације самостана открили смо и целу сакралну грађевину. Управо утврђујемо која је била тачна намена тог објекта – каже Славица Вујовић.

САРАДЊА И СТРПЉЕЊЕ

У Фрањевачком самостану и манастиру „Бођани“ и данас живе духовне заједнице, а Вујовићева тврди да они и конзерватори иду ка истом циљу, али са различитих позиција.

– За црквене заједнице то је живо и они га не виде као доминатно културно наслеђе. Имају потребу да га обнављају и модернизују, зато некада можемо бити супротстављени. Дијалог и стрпљење води ка спасавању наслеђа – вели Вујовићева.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u