ИВО АНДРИЋ ЈЕ ИМАО РЕШЕЊЕ ЗА КОСМЕТ: Иселење Арбанаса у Турску и подела Албаније!

ИВО АНДРИЋ ЈЕ ИМАО РЕШЕЊЕ ЗА КОСМЕТ: Иселење Арбанаса у Турску и подела Албаније!

15 марта 2018

Проблем са арбанашким претензијама на Косово и Метохију још пре Другог светског рата је уочио српски нобеловац Иво Андрић. Познати књижевник тада је био високи дипломата Краљевине Југославије.

У јануару 1939. године на захтев Владе, израдио је пројекат решења „косовског проблема“, у којем је предложио иселење дела албанског становништа у Турску, као и поделу Албаније између Југославије и Италије, према којем је Србија требало да добије Северну Албанију и луку Драч!

“Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанашку мањину на Косову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала. Ми бисмо, евентуално, добили још 200.000-300.000 Арбанаса, али су они већином римокатолици, чији однос са Арбанасима муслиманима никад није био добар.

Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да се то спречава“, предложио је Андрић у свом решењу косовског проблема.

Нажалост, српска Влада није одмах одреаговала на Андрићев пројекат, ускоро је почео и Други светски рат и цела идеја решења косовског проблема је пала у воду.

За разлику од књижевних, Андрићева политичка дела су у послератној комунистичкој Југославији деценијама гурана под тепих, а о чврстим националним ставовима јединог нашег нобеловца као да и данас, после  125 година од његовог рођења (9. октобар), многи у Србији не желе да говоре.

Једно од тих дела је управо реферат „О арбанашком питању“. У њему је Андрић дао своје решење косовског проблема – исељавање Арбанаса муслимана у Турску, као и проширење српске државе до луке Скадар. И поред тога што је чврсто заступао тезу „Балкан – Балканцима“, Андрић је поделу Албаније предложио после сусрета са италијнским министром иностраних послова у јануару 1939. године.

„Дозвола Италији да узме макар део балканске територије је мање зло, јер је за нас у овом тренутку важно само једно, а то је стратегијско осигурање Косова“, поручио је Андрић. „Узимање Скадра могло би у том случају бити од велике моралне и економске важности. То би нам омогућило извођење великих хидротехничких радова и добијање плодног земљишта за исхрану Црне Горе.“

Српски нобеловац је сматрао да би се поделом Албаније и део албанске мањине на Косову лакше асимиловао.

„Ми бисмо узимањем Скадра евентуално добили још 200.000 до 300.000 Арбанаса, али су они већином римокатолици, чији однос са Арбанасима муслиманима никад није био добар. Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да се то спречи“, закључује Андрић у својој анализи.

Због овог реферата, Ибрахим Ругова је после Титове смрти, као тадашњи председник Друштва писаца Косова и Метохије, тражио да се избришу сва дела нобеловца из литературе на албанском језику.

Историчар др Драган Петровић истиче да Андрићев политички ангажман и данас многима боде очи, јер је чувени књижевник био велики српски родољуб, што по савременим политичким стандардима који се намећу и није пожељно.

„Са становишта данашње медијске и једног дела политичке сцене у Србији, Андрићево залагање за интересе земље и народа је неприхватљиво, исто као што не могу да му опросте ни то што је био припадник „Младе Босне“ и један од десетина хиљада српских политичких затвореника и страдалника у Аустроугарској. Сведоци смо да се многи од ових, како на Западу, тако и на простору бивше Југославије, труде да ревидирају историју, па Гаврила Принципа називају убицом и екстремистом. Ко зна, можда и Андрића прогласе терористом“, наглашава Петровић.

Наш саговорник истиче да је, поред дипломатских подвига између два рата, у целокупном стваралачком, али и политичком опусу Андрића била присутна константа – противљење идеји бошњаштва на платформи Бењамина Калаја, као и противљење наметању муслиманске нације у комунистичкој Југославији.

„Андрић је у исто време био препрека и свим великохрватским и ватиканским плановима, јер је као римокатолик по рођењу, био и остао Србин по националности, попут многих других Срба римокатолика из Босне и Херцеговине, Дубровника, Боке и Славоније. Управо животне поруке Андрића, али и Његоша и Меше Селимовића данас сметају онима који желе да прекроје историјске чињенице на нашим просторима“, закључује Петровић.

Стојадиновић тражио анализу

Поделу Албаније је југословенском руководству понудио италијански министар иностраних послова гроф Галеацо Ћано почетком 1939. године. Кнез Павле је овај план одбио уз образложење да нам „не треба више ниједан Албанац“, али је председник Владе Милан Стојадиновић од Андрића, који је практично обављао функцију министра дипломатије, затражио детаљну анализу.

Андрићев реферат, написан 30. јануара 1939. године чува се у Архиву Србије – „Фонд Милана Стојадиновића“, кутија 37.

Овај текст је први пут објављен у „Часопису за сувремену повијест“, 1977, ИX, бр. 2 (24), стр. 77-89. Хрватски историчар Богдан Кризман је био уредник овог гласила и документ је, заједно са Кризмановим коментарима штампан под насловом „Елаборат дра Иве Андрића о Албанији из 1939. године“.

Новости/Хронограф

KOMENTARI



5 коментара

  1. Velika Metla says:

    Протерати него шта?? Па неће ваљда да 600-700 хиљада шиптара у србској покрајини одређује шта ће Србија,и како,радити? Знамо ми да шиптари од нарко-долара плаћају ову багру наци-чемеричку,али за шиптаре и Србе нема места у Србији,него нека се селе тамо одакле су и дошли,козоХебци!

  2. Mi6 says:

    Eh, da je bilo mudrosti...ovako imamo 4 do 9 miliona potomaka Srba iseljenih u Tursku a ovde projekat velike Albanije.

  3. Simma says:

    Bugari su proterali one Muslimane koji se nisu izjanili da su Nacionalno Bugari a da su po veri muslimani.Proterali su Turke u Tuursku pošto su na teritoriji Bugarske pravili političke i nacinalne probleme.Tito i Kardelj su dozvoli da se čitave horde Šiptara useljavaju na Kosovo i Metohiju i z Albanije, i danas nije ukinut zakon kojim se iseljenjim Srbima sa Kosova zabranujuje povratak na Kosovo. Novo doseljeni Šiptari su dobili zenmlju, državljanstvo i privilegije i započeli su razmnožavanje usiljenim tempom, rađala se po desetoro dece u novim porodicama i tako za nekoliko decenija su preplavili Kosovo.To je Titov i Kardeljev "poklon"Srbiji koji je danas skupo košta.

  4. zlatko says:

    Šiptari ne smeju dobiti nikakav oblik nezavisnosti. Ono što su pokazali u ovih dvadesetak godina svedoči da su opasni po sebe i okolinu. Pokazali su da ništa ne umeju, ni da uspostave državu, ni da upravljaju društvom, ni da poštuju druge, različite od sebe, čak ni elementarna prava čoveka. Pokazali su da umeju samo da ubijaju, otimaju, pale, muče, siluju, švercuju smrtonosne supstance, i žive ljude i ljudske organe, da korumpiraju po svetu one koji su korupciji skloni, jednom rečju da dodatno kvare već ionako iskvaren svet. Kome treba takva država? I Albanija je bila greška, a nezavisno Kosovo bi bilo još daleko veća i zlokobnija.

  5. Uskok says:

    Nije džabe dobio Nobelovu nagradu. Ali Evropa na vlast u Srbiju dovodi isključivo svoje satrape da sprovode antisrsku politiku, a mudre glave sklanjaju u stranu. Zato i jesmo gde smo.Tesla, Milanković,Andrić, Dučić... skrajnuti kroz imena ulica,godišnjice... a politiku i naciju vode mizerije, polusvet, koji i u napadu inteligencije ne mogu skontati banalne stvari.Narodi se milenijumima bore za svoj prostor i teritoriju, a oni to doživljavaju kao deljenje karti u tabliću.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u