Избори на Косову: екстремисти на коњу

Избори на Косову: екстремисти на коњу

19 јуна 2017

Пише: Петар Искендеров

Резултати ванредних парламентарних избора на Косову од 11. јуна, носе у себи нову претњу како за укупну стабилност на Балкану, тако и конкретно за косметске Србе. Чак и узимајући у обзир да се све водеће политичке партије и покрети Албанаца у целини придржавају својих позиција по кључним унутрашњим и међународним проблемима, садашњи тријумф бившег „премијера“ Косова Рамуша Харадинаја и покрета „Самоопредељење“ издвајају се својим екстремизмом и национализмом. И Рамуш Харадинај, и кандидат за положај премијера Косова од стране „Самоопрељења“ Аљбин Курти, практично се залажу за ревизију Бриселског споразума између Београда и Приштине чак и у њиховој компромисној варијанти и за ликвидацију органа српске самоуправе на северу покрајине.

Одређеног „стабилизатора“ у унутар-косовском политичком распореду снага традиционално је представљала релативно умеренија Демократска лига Косова. Међутим, њен садашњи пораз очигледно демонстрира општи екстремистички тренд у косовској политици. Први пут у историји коалиција на челу са Демократском лигом Косова је пала на треће место, скупивши, према прелиминарним подацима, свега 25,74% гласова. Блок Демократске партије Косова у који је ушла и „Алијанса за будућност Косова“ Рамуша Харадинаја, добила је 33,98% гласова, а покрет „Самоопредељење“ – 27,12%.[rezultatet.kqz-ks.org/Results.aspx?RaceID=1&UnitID=1&IsPS=0&Turnout=0&LangID=2]

Треба рећи да већина социолошких истраживања која су спровођена у последњој недељи, у целини нису наговештавала неуспех коалиције на челу са Демократском лигом Косова. Нека истраживања су им још четири дана пре гласања предвиђала 40,4% гласова. [www.dritare.net/2017/06/07/kush-do-te-jete-kryeministri-i-ri-ja-rezultatet-e-sondazhit-nga-kompania-gjermane/1]

Што се тиче „Самоопредељења“, овај покрет је, према истраживањима спроведеним крајем маја, требало да добије око 20% гласова. [www.gazetaexpress.com/lajme/ky-mund-te-jete-rezultati-i-zgjedhjeve-te-11-qershorit-379581/#&gid=1&pid=2]

Овакав исход гласања директна је последица општег процеса погоршања ситуације на Балкану и активног коришћења великодржавних националистичких програма и парола од стране албанских политичара на Косову. Полазна тачка по том питању сматра се такозвана „Тиранска платформа“, која је прихваћена почетком јануара текуће године на састанку лидера албанских партија балканских земаља. Платформа представља списак задатака по максималном проширењу права Албанаца у балканским државама са посебним захтевима на преформатирању читавог региона у правцу стварања „Велике Албаније“.

Међутим, великоалбанска претња – само је један од фактора дестабилизације данашњег Балкана. Паралелно – и узајамно повезано – са тим процесом иде и јачање позиција исламских екстремиста уз активну подршку спољних играча. Према сведочењу између осталих издања The American Interest, Турска и земље Персијског залива су на развој ситуације на Балкану одговориле „појачаном подршком балканским муслиманима – но та помоћ се не може увек назвати добронамерном“. „Саудијска Арабија гради џамије и позива себи људе за обуку балканских имама. Неки од њих се у отаџбину враћају као проповедници строго конзервативног вехабијског учења што је у оштром контрасту са умереним исламом који се на Балкану практикује током векова. То доводи до пораста исламског фундаментализма међу локалним муслиманским становништвом“ – подвлачи америчко издање.

Не треба потцењивати и чисто унутар-косовске аспекте, који такође носе претњу. „Као још једна карактеристика раста напрегнутости може се назвати позив председника Косова Хашима Тачија (коме није стран националистички поглед) за стварање националне армије Косова, без обзира на присуство контингента НАТО пакта од пет хиљада војника и одлучно противљење од стране западне алијансе, а такође и таквих суседа као што су Србија и Македонија“ – подсећа The American Interest. [www.the-american-interest.com/2017/06/01/are-the-western-balkans-being-re-balkanized/]

Све горе побројано има директан утицај на продубљење кризе на простору ЕУ. Као што је познато, преко балканског региона пролази једна од кључних маршрута продора миграната у Европу (пре свега у Немачку и земље Скандинавије), чији број је на крају 2015. године износио преко милион људи. Поред тога, Балкан у скорије време може постати један од елемената геополитичког супротстављања са обе стране Атлантика – како између САД и ЕУ, тако и непосредно у владајућим америчким круговима. Такозвана „независност Косова“ је првобитно наступала пре свега у својству америчког геополитичког продукт још из времена администрације председника Била Клинтона. Садашња председничка администрација Доналда Трампа односи се уздржаније према европским, а нарочито балканским проблемима, међутим, међу круговима у Конгресу који су супротстављени председнику, има велики број присталица јачања улоге САД у балканском региону. И овде дестабилизација околности око Косова може постати један од опасних полуга у њиховим рукама. Није случајно да су Рамуш Харадинај и председник Косова Хашим Тачи, управо Вашингтону адресирали своје захтеве за ревидирањем Бриселског споразума између Београда и Приштине и ликвидирање органа самоуправе косовских Срба.

У насталој ситуацији на Косову се може очекивати формирање кабинета који је у већој мери него претходни орјентисан на спровођење активне регионалне политике у контексту подршке етничких албанских екстремиста у суседним рејонима Србије, у Македонији, Црној Гори и другим балканским земљама. Истовремено, Приштина појачава притисак на Европску унију и поготово САД, са захтевом да подрже „Тиранску платформу“ и дезавуишу Бриселски споразум са Београдом.

(Фонд стратешке културе)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u