Изложба „Соба очекивања“ у „Хаосу“: Бескрајна љубавна сусретања
5 априла 2017МОТИВИ цртежа Весне Кнежевић, на изложби „Соба очекивања“ у „Хаосу“ (14. март – 14. април), јесу пољупци и сенке које прате детаље из природе. Кроз целу галерију они се ређају на непрекинутој папирној траци, која на моменте, попут хармонике, излази из простора зида, како каже сликарка, наглашавајући ритам и смењивање цртаних мотива.
На овом фризу, бележи у каталогу историчар уметности Љиљана Слијепчевић, нижу се „облици и импулси из природе, градећи једну динамичну универзалну причу о чежњи за љубављу – у сенци и хладу дрвета…
Учестало се појављују две главе као амблематски „модели“ сусрета мушког и женског принципа.“
На питање да ли то непрекидно протезање папира кроз галерију указује и на бесконачност љубави, ауторка изложбе, за „Новости“, каже:
– Његову неограниченост сам дословно схватила, па ми је то дало могућност да уђем у причу о непрекидном низању ствари, а истовремено он може да означава и бесконачно трајање љубави – објашњава Весна Кнежевић, ванредни професор Факултета ликовних уметности у Београду.
– Како год да сам се кретала мени је љубав према животу, свему што нас окружује, увек била основни мотив који ме води кроз стваралачку причу ликовног уметника.
– Истраживање те енергије је делимично и аутобиографски процес. Ја се не исповедам, али не могу ни да се изместим из свог осећања и тела. Нису све ствари на овој изложби аутобиографске, нису се све мени десиле, али су се догодиле и ја сам их примећивала.
Непрекидно и незаустављиво смењивање догађаја на том папиру, како истиче уметница, потенцира и идеју да се у исту воду не може двапут ући. Иако је покретач догађаја сусрет мушког и женског принципа, мање је еротских, а више љубавних мотива, о чему нам уметница прича:
– Тај фриз, ипак, има своју ограниченост, па су ти еротски сусрети, потиснути у односу на оне нежне. Приказала сам их преко различитих могућности оловака, тушева, флека, пасти… Занеле су ме могућности колористичких детаља, али било је и оних цртачких изазова. Желела сам да постигнем енергију сусрета, да кроз неке изласке у простор продужим сагледавање и трајање тих сусрета.
На цртежима Весне Кнежевић преовладава и један готово оптимистички, весели колорит:
– Покушала сам да будем потпуно спонтана, искрена и испричам нешто што је било тренутак мог живота, у коме сам осећала да би баш тако било најадекватније да реагујем, па су неке ствари тако распеване и усаглашене колористички, али имам и тај део који показује промену осећања – тврди сликарка.
– Постоје и црни детаљи, тамно цвеће, јер нам се као људима свашта дешава, и лепо и ружно, па је то променило узбурканост тих црвених флека.