ЈУТАРЊИ ЛИСТ: Хрватска је земља насиља

ЈУТАРЊИ ЛИСТ: Хрватска је земља насиља

11 фебруара 2019

У Хрватској не јењавају реаговања на напад на српске ватерполисте, који се догодио у суботу на сплитској Риви.

Јутарњи лист пише да је Хрватска земља насиља у којој хулигани нападају спортисте, шамарају девојке, а говор мржње је свеприсутан и све то, како се наводи, – зато што им се може.



„Ако се неко пита зашто су сплитски хулигани напали ватерполисте Црвене звезде, који су седили на Риви и пили кафу, а једини им је грех био тај што су били у трениркама с клупским обележјима, ево му једноставан одговор – зато што могу“, пише у коментару Иванка Тома.

Ауторка каже да је „Хрватска земља насиља“ и додаје да то није претеривање.

„Насиље и хулиганизам одавно нису резервисани за високоризичне фудбалске утакмице нити су тек повремена пратећа појава уз пијанке на сеоским забавама“, пише Тома.

Младићима је, каже, постало нормално ишамарати девојку, а млаћење жене и деце нешто је што многи доживљавају као део породичног ритуала.

„Има директора школа, попут оног Економске у Задру у којој се догодило жигосање за време наставе, којима вршњачко насиље није ништа посебно. Вербално, а недавно готово и физичко насиље део је репертоара који политика сервира из Сабора“, наводи ауторка.

Kонстатује да је у Хрватског „говор мржње је свеприсутан, а на њега се слабо или никако реагује“.

Полиција, истиче, не подноси пријаве за употребу фашистичких симбола, а влада пемијера Андреја Пленковића, како каже, „избегава то законски да регулише“.

„Kруна свега су наша полиција и судови. Полицајци који неретко жену која је дошла да пријави породично насиље отправе кући с поруком нека се јави ако је опет излема. Уосталом, није ли министарка Нада Мурганић породично насиље пожешког жупана прокоментарисала речима: “Тако је то у браку”, подсетила је Тома.

Kао круну свега, ауторка истиче, хрватске судове за које каже да, када се нешто и покрене, успеавају да „убију“ поступак док не изгуби сваки смисао.

„Узмимо Даруварца који је пребио 18-годишњу Задранку. Суд је пустио на слободу насилника без икаквих мера опреза, знајући притом да има двојно држављанство и може се заувек склонити у БиХ. И зашто би се онда сплитски хулигани бојали да ће бити моментално ухапшени и кажњени? Имају разлога да верују да неће бити санкционирани што су напали Србе“, закључила је Тома.

KOMENTARI



2 коментара

  1. Za Srbiju says:

    Ko god ide tamo, dobije što traži.

  2. Miraš says:

    Ko drugome jamu kopa sam u nju pada. Na kraju prošlog veka najpre su ih podučili i podržali kako da budi srbomrsci i da se zavade sa Srbima, što im nije teško palo, zatim da rasture Jugoslaviju i da ratuju protiv JNA (JA), koja je i raspuštena 20 maja 1992. godine. Vidimo i dan danas posledice kod svadljivih jućnoslovenskih plemena, sukobljavaju se i za Kopar, a gledaj šta im se sprema. Ovo će im izgleda biti sledeća faza: Predsednik Evropskog parlamenta: „Živeo Trst, živela italijanska Istra, živela italijanska Dalmacija. Živeli prognani i živele vrednosti naše domovine“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani (italijanski i evropski političar) u Basovici (okrug Trst), na ceremoniji obeležavanja Dana sećanja. „Kao Italijan, kao patriota, kao predsednik Evropskog parlamenta, učiniću sve što je u mojoj moći da bih osigurao da Brisel ne prestane da rasvetljava ono što se dogodilo u ovom delu Italije". ... Dokle to može da ide? Ugovor o miru sa Italijom posle drugog svetskog rata potpisan je 10.02.1947 godine s tim da stupa na snagu 15 septembra 1947. Tim ugovorom izmedju ostalog predvidjena je predaja ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagruža, poluostrva Istra južno od reke Mirna, Rijeka i veći deo slovenskog primorja SFR Jugoslaviji (u tom ugovoru Hrvatska i Slovenija ne postoje). Potpisnici ugovora su bili s jedne strane Italija, a s druge strane mnogobrojne države saveznici: Albanija, Australija, Belgija, Brazil, Beloruska SSR, Kanada, Kina, Čehoslovačka, Etiopija, Francuska, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Poljska, SSSR, USSR, Velika Britanija, SAD, Jugoslavija. "Ja sam poslednji predsednik Jugoslavije" reče sa zadovoljstvom kromanjonski divljak Mesić, a sada Jugoslavije više nema i veoma su poularne revizije svega, pa mogu da osporavaju i taj mirovni ugovor. Biće ko jači njegova je i pravda jer u takvom vremenu živimo, a SAD će sa zadovoljstvom potpirivati sukobe na sve strane - samo da se ratuje i da se zaradjuje na trgovini oružjem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u